Borba protiv pandemije korona virusa ima jedan veliki problem: uspeli smo u rekordnom roku da izumemo više vakcina, ali se one daju ljudima samo u malom delu sveta.
Vakcine su nastale u SAD, Velikoj, Britaniji, Evropi, Kini, Rusiji i Indiji, i to je u ogromnoj meri gde su one i ostale, pošto su te zemlje pokupovale i sve zalihe, a to znači da je relativno malo doza stiglo do ugroženih u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.
Neke zemlje u razvoju tvrde da bi same mogle da proizvode vakcine, što bi pojačalo dostupnost u siromašnijim zemljama.
Indija i Južna Afrika traže od Svetske trgovinske organizacije (STO) da popusti zakone o patentima koji ograničavaju ko može da pravi vakcine.
Ali ovom koraku su se usprotivile farmaceutske kompanije i vlade bogatijih zemalja, tvrdeći da bi takav potez zapravo naudio globalnom odgovoru na pandemiju i budućoj izradi vakcina.
Zašto, dakle, bogatije zemlje „blokiraju" proizvodnju zemljama u razvoju?
- Kako funkcioniše crno tržište vakcina i Kovid pasoša
- Vuk Jeremić: „'Vakcinska diplomatija' - polje rivaliteta Kine i Zapada"
- Zašto su neke zemlje uspešnije u borbi protiv korone
Ko u ovom trenutku ima vakcine?
U februaru je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila da su ljudi primili oko 200 miliona doza vakcina protiv Kovida-19, ali da je 75 odsto njih dato ljudima u samo 10 najbogatijih zemalja.
Poređenja radi, u oko 130 zemalja u kojima živi 2,5 milijardi ljudi nije primljena ni jedna jedina doza, prema rečima Gevina Jamija, profesora Globalnog zdravlja i javne politike na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.
„Bilo je izuzetno depresivno gledati kako bogate zemlje prazne police. Vakcine su razgrabljene praktično po principu 'prvo ja' i 'samo ja', i to ne samo da je veoma nefer, već je i jedan užasan pristup javnom zdravlju", kaže on za BBC.
Međutim, bogatije zemlje podržavaju međunarodne napore da se zemljama u razvoju isporuče vakcine - makar samo finansijski.
- Kako napreduje vakcinacija u svetu i gde je Srbija
- Evropska komisija predložila „kovid pasoše" - šta to znači za Srbiju
- Da li će i ruska i kineska vakcina biti karte za Evropsku uniju
Kovaks, globalna inicijativa da se zemljama u razvoju isporuči dve milijarde vakcina, i C-TAP, koji zastupa razmenu informacija o Kovidu-19 i prava na intelektualnu svojinu, nadaju se da će postići širu i ravnopravniju distribuciju.
Ali oba projekta su naišli na probleme.
Iako je postupak da Kovaks vakciniše ugrožene populacije pokrenut, vrlo je malo zemalja koje se oslanjaju na ovaj sistem došlo u priliku da počne da daje doze jer zalihe tek treba da im budu isporučene.
Na sličan način, C-TAP, koji je osnovala SZO u junu 2020. godine, do sada je imala vrlo malo reakcija.
„Do dana današnjeg nije razmenjena nijedna tehnologija. Ništa nije razmenjeno.
Drugim rečima, portfolio proizvodnje u C-TAP-u je nula", kaže Rakel Gonzalez, šefica spoljnih odnosa pri nevladinoj organizaciji Lekari bez granica (MSF).
„Bila je to inicijativa koja bi posredno omogućila povećanje proizvodnje, naročito u zemljama u razvoju, ali nije naišla na odgovor farmaceutske industrije, koja je u ovom slučaju vlasnik patenata", dodaje ona.
Iako bilateralni sporazumi za proizvodnju i distribuciju vakcina postoje - kao što su oni između Astrazeneke i Instituta za serum Indije, ili Džonsona i Džonsona sa Aspen Farmakerom u Južnoj Africi - kritičari tvrde da to nije ni izbliza dovoljno da se osigura globalni pristup vakcinama.
Šta blokira proizvodnju?
Proizvodnju vakcina kontroliše zakon o patentima, koji štiti farmaceutske kompanije kad izume i izrade nove lekove, kako bi se osigurale da ih niko drugi neće praviti.
To im omogućava da kontrolišu i proizvodnju i cenu, što može da dovede do toga da lekovi postanu nepristupačni siromašnijim ljudima i zemljama.
Južna Afrika i Indija su zatražile od STO-a da ukine pravo na intelektualnu svojinu za vakcine tokom trajanja pandemije, praktično učinivši patente privremeno nevažećim.
Cilj je, objašnjava Gonzalez iz Lekara bez granica, da omogući transfer tehnologije i naučnog znanja kako bi zemlje u razvoju mogle da povećaju proizvodnju vakcina i učine ih pristupačnim svom stanovništvu.
„Indija i Južna Afrika tvrde da postoje farmaceutske laboratorije i fabrike za proizvodnju koje bi mogle biti pokrenute ukoliko znanje bude razmenjeno.
„Ukoliko se znanje u ovom trenutku ne podeli, jedine kompanije koje mogu da prave vakcine su one koje poseduju i njihov patent", kaže ona.
- Ko će i koliko zaraditi od vakcina protiv korona virusa
- Bogate zemlje optužene da prisvajaju vakcine protiv korona virusa
- Kako će svet vakcinisati sedam milijardi ljudi
Da li bi ovo rešilo problem?
Međutim, stručnjaci za farmaceutsku industriju tvrde da ovo ne bi proizvelo više vakcina nego što se već pravi u ovom trenutku.
Tomas Kueni, generalni direktor Međunarodne federacije farmaceutskih proizvođača i udruženja (IFPMA), kaže da problem nisu prava na intelektualnu svojinu.
On kao probleme navodi uska grla kao što su nestašica sirovina, sastojaka i kapaciteta, ali i, vrlo važno, znanja.
„Rasprava o patentima, o tome da se oni oduzmu, ne bi vam dalo nijednu novu dozu više u ovom trenutku", kaže on za BBC.
„Morate da podelite znanje, sirovine, sastojke. Možete da dobijete recept za tortu od bilo kog poslastičara, ali to ne znači da biste znali kako da napravite tu tortu."
Štaviše, u pismu predsedniku Bajdenu, koje su potpisale kompanije kao što su Fajzer i Astrazeneka, farmaceutski lideri tvrde da bi popuštanje zakona o patentima napravilo više štete od pukog ometanja pronalaska vakcina i investicija.
U pismu se tvrdi da bi jedan takav potez „podrio globalnu reakciju na pandemiju", stvorivši konfuziju koja bi smanjila poverenje javnosti u bezbednost vakcina a da zapravo ne bi ubrzalo proizvodnju.
Da li se istorija ponavlja?
Ovo nisu prvi pozivi da se ublaže propisi o medicinskim patentima kako bi se zemljama u razvoju omogućio pristup lekovima.
Devedesetih kad je Afrika bila pogođena epidemijom HIV-a, razne vlade sa kontinenta tražile su da se patenti povuku za antiretroviralne lekove koji spasavaju živote.
Bogatije zemlje koje su proizvodile ove lekove i u kojima su oni već bili u upotrebi odbile su to.
Prošlo je deset godina pre nego što su ti lekovi postali dostupni zemljama sa niskim primanjima bez nepristupačne cene koju određuju farmaceutski giganti.
Tokom aktuelne pandemije, inicijative kao što su Kovaks i C-TAP smišljene su sa ciljem upravo da bi se izbeglo ponavljanje te situacije, a kompanije za proizvodnju lekova i vlade ističu da su pomogle u finansiranju takvih inicijativa.
Ali novac je odlazio i u drugom pravcu.
Izveštaj objavljen u februaru u medicinskom časopisu Lenset pokazao je da su proizvođači vakcina dobili oko 10 milijardi dolara javnih i neprofitnih sredstava kako bi finansirali svoje vakcine.
A ta cifra je, kaže se u izveštaju, možda i ublažena, jer većina podataka o ovim projektima nije javna.
Kritičari tvrde da ako su farmaceutske kompanije već primile milijarde u javnom sredstvima, njihova dužnost je da podele tehnologiju.
Uz to, jednom kad se pandemija okonča, dobiće priliku da zarade mnogo novca, kažu aktivisti.
Međunarodna medicinska aktivistkinja i konsultantkinja za pravo na intelektualnu svojinu Elen Toen rekla je za BBC da zemlje u razvoju moraju da dobiju „parče kolača".
Ona kaže: „Očigledno je da je njihov plan na duže staze da povećaju cenu vakcina čim se najurgentnija faza pandemije okonča, tako da je to još jedan razlog zašto zemlje u razvoju tvrde da moraju sada da steknu sposobnost da same izrađuju ove vakcine."
„Postoji i drugi aspekt svega ovoga, naravno, ako povećate znanje u proizvodnji vakcina u drugim delovima - ili svim delovima - sveta, pomažete i da budete mnogo bolje pripremljeni za sledeću pandemiju", dodala je ona.
Odgovor Svetske zdravstvene organizacije
SZO je upozorila da je svet na „ivici katastrofalne moralne propasti" kao posledica onoga što je nazvala „vakcinalnim aparthejdom".
Šef organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je u januaru da nije fer da mlađi, zdraviji ljudi u bogatijim zemljama budu vakcinisani pre ugroženih u siromašnijim zemljama.
Doktor Tedros je rekao da će pristup „prvo ja" na kraju biti izuzetno štetan, zato što će podići cene i podstaći na gomilanje zaliha.
„Kad se sve sabere i oduzme, ovi postupci će samo produžiti pandemiju, mere ograničenja neophodne da se ona zauzda, kao i ljudsku i ekonomsku patnju", dodao je on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
