Šta povezuje Glavnu poštu u Skoplju, manastir Visoke Dečane na Kosovu i zagrebački kompleks groblja Mirogoj osim činjenice da su nekad bili deo iste države - Jugoslavije?
Svi oni našli su se na listi sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi koju svake godine sastavlja nevladina organizacija za očuvanje kulturne baštine Evropa nostra.
Prošle godine, na ovom spisku bile su Beogradska tvrđava zbog izgradnje gondole, kao i zgrada albanskog Narodnog pozorišta u Tirani koja je demolirana.
„To najpre govori o izuzetnoj vrednosti i raznovrsnosti kulturne baštine na prostoru Balkana koja predstavlja važan deo zajedničke kulturne baštine čitave Evrope.
„Ali govori i o različitim vidovima ugroženosti - od prirodnih nepogoda, nedostatka materijalnih sredstava za obnovu do nerešenih situacija nastalih posle ratova i konflikata", kaže za BBC na srpskom Sneška Kvadvlih-Mihailović, generalna sekretarka Evropa nostre.
- Gondola na Kalemegdanu: Ko je u pravu
- Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
- Sava Janjić: „Nismo primetili promenu posle Vašingtonskog sporazuma"
Govori i o interesovanju Evrope za kulturu i istoriju Balkana i želji da se doprinese očuvanju ugrožene baštine, dodaje u pisanom odgovoru.
Osim balkanskih lokalitet na listi koja predstavlja „važno svedočenje (evropske) zajedničke prošlosti, sećanja i identiteta" našle su se i austrijska Ahenze železnica stara 133 godina, pet grčkih ostrva u Egejskom moru, renesansni vrt Đusti u Veroni i crkva u steni San Huan u Kantabriji u Španiji.
The online event for the Live Announcement of the #7MostEndangered 2021 just started! In a few minutes, together w/ @EIBINSTITUTE & @europe_creative, we will reveal Europe's #7MostEndangered heritage sites in 2021🚧🇪🇺 Follow this thread for live updates during the event 👇 pic.twitter.com/7yWShMGsPY
— Europa Nostra (@europanostra) April 8, 2021
Šta za lokalitete znači što su na listi?
Ovi lokaliteti dobijaju mogućnost da se prijave za donaciju od 10.000 evra koju obezbeđuje dugogodišnji partner Evropa nostre - Institut Evropske investicione banke.
„To je glas kolektivne savesti i solidarnosti svih stručnjaka i građana koji su posvećeni evropskoj kulturnoj baštini i evropskim vrednostima: ekološkim, estetskim i etičkim.
„Pozivamo sve, kako odgovornih institucija, tako i ljude da se udruže kako bi pronašli rešenja za prevazilaženje opasnosti koje ugrožavaju te spomenike kulture", navodi Sneška Kvadvlih-Mihailović.
- Godinu dana posle zemljotresa, Zagreb još u strahu i ruševinama
- Stefan Nemanja i složena istorija spomenika na Balkanu
- Zemljotresi na Balkanu: Zašto ovoliko trese
Šta su problemi?
Visoki Dečani su jedan od najpoznatijih manastira Srpske pravoslavne crkve i jedan od najbolje očuvanih srednjevekovnih spomenika Evrope.
Manastir je izgrađen u prvoj polovini 14. veka, a zadužbina je kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana.
„Jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, Dečane čine jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe", navode iz Evropa nostre.
Manastir je u kontinuitetu naseljen gotovo sedam vekova, a i danas u njemu živi zajednica od 25 monaha.
Dečani su 2004. upisani na Uneskovu listu svetske baštine, a dve godine kasnije i na listu ugrožene svetske baštine.
Pored njega na toj listi su i Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Od kraja devedesetih, kada je došlo do sukoba između jugoslovenske vojske i Oslobodilačke vojske Kosova, Dečani su pod zaštitom KFOR mirovnih jedinica.
Međutim, i pored toga su četiri puta bili na meti napada ekstremista.
Problema ima i zbog rizika od izgradnje urbanih objekata i puteva u okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje.
„Ovo je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina nalazi pod snažnom vojnom zaštitom", navode iz Savetodavnog odbora, koji je sastavio listu.
Odbor čine međunarodni stručnjaci iz istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planiranja i finansija.
Kako navode, tužno je da su Dečani, njegovo nasleđe i monaška zajednica „svojevrsni taoci nerešenog statusa Kosova".
- Milan Bandić: „Nema za mene penzije dok sam živ"
- Zaev za BBC: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu
- Prve dame balkanske - ko su i šta rade
Mirogoj
Jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Zagreba je groblje Mirogoj.
Delo je austrougarskog arhitekte Hermana Bolea, a kompleks groblja čine i park, kao i umetnička galerija, puna statua i spomenika.
Smatraju ga i jednim od najvećih i najvrednijih spomenika zagrebačke arhitekture 19. veka, ali i mestom koje ima i veliki društveni značaj.
Mirogoj je osnovan davne 1876. godine, postavši prvo groblje koje nije bilo u vlasništvu crkve, već grada Zagreba.
Na Mirogoju su sahranjivani ljudi svih veroispovesti - katolika, pravoslavaca, muslimana, protestanata.
Izgradnja je trajala do 1929, a groblje je zamišljeno kao otvoren prostor okružen arkadama, po uzoru na italijanska i srednjeevropska groblja.
Zagreb je u martu 2020. godine pogodio snažan zemljotres jačine 5,5 stepeni Rihtera, koji je izazvao veliku štetu širom grada.
Tada je znatno oštećen i Mirogoj.
Zidovi su popucali, podovi su oštećeni, a mnogi arhitektonski i dekorativni elementi su urušeni.
„Dodatnu štetu načinile su obilne padavine, a usled epidemije Kovida-19, nije bilo uslova da se organizuje postupak procene štete i konzervacije", navode iz Evropa Nostre.
Savetodavni odbor je ocenio da je hrvatsko Ministarstvo kulture „napravilo prvi i najznačajniji korak u zaštiti ovog lokaliteta", ali da je za obnovu Mirogoja „neophodna i solidarnost međunarodne zajednice".
Na Mirogoju su sahranjeni brojni velikani, poput pisca Miroslava Krleže, pesnika Tina Ujevića, kao i košarkaša Krešimira Ćosića i Dražena Petrovića.
Nedavno je tamo sahranjen i Milan Bandić, dugogodišnji gradonačelnik Zagreba.
- Francuska predlaže da se baget uvrsti na UNESKO listu kulturne baštine
- Ko je sahranjen u Aleji velikana, a ko u Aleji zaslužnih građana
Glavna pošta u Skoplju
Reč je o objektu izgrađenom 1974. godine, po projektu Jana Konstantinova, severnomakedonskog arhitekte i umetnika.
Poput mnogih objekata u Beogradu i širom nekadašnje Jugoslavije, pošta u Skoplju najpopularnija je zbog brutalističke arhitekture.
To znači mnogo betona, ali ovog puta u formi cvetova lotosa koji simbolizuju obnovu i izgradnju Skoplja posle razornog zemljotresa 1963. godine.
Tada je u zemljotresu jačine 6,1 stepeni Rihtera poginulo više od 1.000 ljudi, a više od 100.000 je ostalo bez doma.
Glavna pošta u Skoplju je 2013. pretrpela veliki požar, u kojem su teško stradale originalne kupole, murali, nameštaj i osvetljenje.
„Usled nebrige i propadanja, zgrada je danas u još lošijem stanju", navode iz Evropa nostre.
Zgrada trenutno nema krov, tako da su tokom godina dodatnu štetu pravili svaka kiša i svaki sneg.
Iz Savetodavnog odbora su naveli da je pošta ima izuzetnu vrednost, kao i da je snažan simbol preporoda grada nakon zemljotresa.
Zbog toga, ističu, i sama zgrada mora biti iznova rođena.
Kultura kao most
„Ukoliko želimo da učestvujemo u budućoj izgradnji Evrope i Balkana, moramo da čuvamo našu istoriju i kulturu, jer na taj način najlakše prepoznajemo pripadnosti široj evropskoj porodici.
„Iz svih tih razloga, celokupno društvo i institucije na svim nivoima vlasti bi trebalo da prebace kulturnu baštinu sa periferije u centar svojih razvojnih prioriteta", kaže generalna sekretarka Evropa nostre.
Preporod društva i ekonomije, pogotovo nakon pandemije, nije moguć bez ulaganja u kulturu i kulturnu baštinu, navodi ona.
„Kultura je temelj svakog društva, ali i most za povezivanje sa susedima.
„A Balkanu su upravo neophodno potrebna ulaganja u obnovu i jačanje ne samo fizičkih već i kulturnih i duhovnih spona između svih građana i zajednica koji žive na ovom prostoru", zaključuje Kvadvlih-Mihailović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
