Terapija halucinogenima može da pomogne "resetovanju" mozga kod depresije

Stručnjaci se nadaju da će ovo sredstvo ponuditi alternativu ljudima koji se bezuspešno leče od depresije koristeći do sada poznate antidepresive

3309 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Naučnici ispituju moćno haluginogeno sredstvo koje se koristi u šamanskim ritualima naroda Južne Amerike kao mogući lek za depresiju.

Radi se o supstanci DMT, koju učesnici naučnog istraživanja primaju u kombinaciji sa terapijom razgovorom.

Stručnjaci se nadaju da će ovo sredstvo ponuditi alternativu ljudima koji se bezuspešno leče od depresije koristeći do sada poznate antidepresive.

Terapija halucinogenim sredstvima mogla bi da obezbedi dugoročno izlečenje od simptoma depresije, veruju pojedini istraživači.

Sve je više naučnih dokaza da halucinogeni, u kombinaciji sa terapijom razgovorom, predstavljaju bezbednu i efikasnu terapiju za čitav spektar mentalnih bolesti.

Ovo je prvo klinično istraživanje u kojem se DMT daje učesnicima koji pate od ozbiljnih oblika depresije.

„Verujemo da će dejstvo biti takoreći momentalno, sa dugoročnijim efektom nego sa tradicionalnim antidepresantima", kaže Kerol Rutledž, šefica istraživačkog tima kompanije Smol Farma, koja sprovodi kliničko ispitivanje.

„Molekul duhovnosti"

DMT je poznat kao „molekul duhovnosti", zbog načina na koji menja stanja ljudske svesti i izaziva halucinacije kakve opisuju ljudi koji su doživeli kliničku smrt.

Ova supstanca je aktivni sastojak ajahuaske, biljke koja se u Amazoniji tradicionalno koristi u šamanskim ritualima, jer se veruje da omogućava postizanje duhovnog prosvetljenja.

Istraživači veruju da DMT deluje na moždane sinapse i na taj način „resetuje" ljudski mozak prilikom uzimanja terapije.

Rutledž kaže da DMT deluje na mozak „kao kada protresete snežnu kuglu" - obrasci negativnih misli se uskovitlavaju, što omogućava da se preslože na funkcionalniji način.

Međutim, naučnici tek treba da dokažu ovu pretpostavku.

Istraživački tim sarađuje sa Imperijal koledžom u Londonu, pri kojem se nalazi pionirski Centar za istraživanja psihodeličnih stanja.

U sklopu studije, oni će pokušati da utvrde da li je za željeni efekat potrebna jedna ili više doza DTM-a.

Ispitivanje će trajati šest meseci, kako bi naučnici videli ima li dugoročnih rezultata.

Ketaminska klinika

U Bristolu se ove nedelje otvara i klinika koja će u ponudi imati terapiju ketaminom.

Ketamin se već koristi u lečenju depresije, ali ne u kombinaciji sa psihoterapijom - za sada, služi sam da ublaži simptome ozbiljne depresije, kada druge vrste derapije ne daju rezultate.

Jedno naučno istraživanje, koje je predstavljeno na konferenciji, ali još uvek nije objavljeno, koje je sprovela profesorka Univerziteta u Ekseteru Silija Morgan, ukazuje da ketamin u kombinaciji sa psihoterapijom ima dugoročniji efekat.

Morgan kaže da ima sve više dokaza kako halucinogene supstance, kao što su psilocibin, LSD, ketamin i MDMA (ekstazi) mogu na bezbedan način da pomognu u lečenju mentalnih poremećaja.

Postoje i prvi dokazi da ova sredstva imaju dugoročniji efekat nego tradicionalni antidepresivi, ali naučnici moraju da obave dodatna istraživanja.

Ove supstance rade na potpuno različite načine, dodaje Morgan.


„Za tebe #VažnoJe": Mesto za podršku i razgovor o mentalnom zdravlju


„Dugoročna promena"

Dok tradicionalni antidepresanti zatupljuju negativna osećanja, „ova sredstva mogu da pomognu suočavanju sa teškim životnim trenucima", kaže Morgan.

„Pretpostavljamo da bi na ovaj način ljudi mogli da se pozabave suštinom problema", dodaje.

„Tako bi postili dugoročnu promenu".

Profesor Majkl Blumfild, konsultant u oblasti psihijatrije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da je ova oblast istraživanja „veoma uzbudljiva", ali upozorava da treba da se prema „obećavajućem potencijalu DMT-a treba odnositi sa rezervom".

On ističe da se radi o osetljivoj oblasti, koja može biti podloga za zloupotrebe.

Profesorka Morgan naglašava da je posebno važno da se halucinogena sredstva koriste u sklopu terapije, s obzirom na bojazan da bi pojedini ljudi mogli da pomisle kako je „u redu da probaju da postignu isti efekat kroz rekreativno korišćenje droga".

„To zaista nije način", ističe.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: