Ne postoji „dodatno oštećenje DNK" kod dece čiji su roditelji bili izloženi zračenju od eksplozije u Černobilju pre njihovog začeća.
Ovakvi zaključci dobijeni su posle prve studije koja je istraživala gene dece čiji su roditelji angažovani da pomognu u čišćenju posle nuklearne nesreće.
Učesnicima u istraživanju, koji su svi začeti posle katastrofe i rođeni između 1987. i 2002. godine, pregledani su čitavi genomi.
Nisu pronađene mutacije povezane sa izloženosti roditelja zračenju.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Sajens.
- Černobilj kroz objektiv srpskog turiste
- Černobilj postaje turistička atrakcija
- „Korona virusa sam se plašila više nego oba karcinoma“
Profesorka Džeri Tomas sa Imperijal koledža u Londonu provela je decenije istražujući biologiju kancera, naročito tumora povezanih sa oštećenjima od radijacije.
Ona je objasnila da je novo istraživanje prvo koje je pokazalo da „čak i kada su ljudi izloženi relativno visokim nivoima radijacije, u kombinaciji sa pozadinskim zračenjem, to nema uticaja na buduću decu".
Novo istraživanje vodila je profesorka Meredit Jeger, na američkom Nacionalnom institutu za karcinom u Merilendu.
Istraživanje je bilo usmereno na decu radnika koji su pomagali u čišćenju visoko kontaminirane zone oko nuklearne elektrane i dece evakuisane iz napuštenog grada Pripjata i ostalih naselja u prečniku od 70 kilometara.
Jedan od vodećih istraživača, dr Stiven Čanok, takođe iz Nacionalnog instituta za karcinom, objasnio je da je tim angažovao čitave porodice, pa su mogli da istražuju DNK majke, oca i deteta.
„Ne bavimo se decom koja su bila začeta u vreme nesreće, gledamo ono što se naziva de novo mutacijama."
To su nove mutacije u DNK koje se javljaju nasumično u jajnoj ćeliji ili spermatozoidu.
U zavisnosti od toga gde u genetskom kodu bebe nastaje mutacija, ona uopšte ne može imati uticaja ili može biti uzrok genetske bolesti.
„U svakoj generaciji javlja se između 50 i 100 ovakvih mutacija i one su nasumične", objašnjava dr Čanok. „Na neki način, oni su gradivni delovi evolucije. Tako se jednim rođenjem u populaciju unose nove promene.
„Posmatrali smo genome majke i oca, a zatim i deteta. Zatim smo proveli devet meseci tragajući za bilo kakvim znakom, u broju ovih mutacija, koji bi mogao da bude povezan sa izloženošću roditelja radijaciji. Nismo mogli da pronađemo ništa."
Ovo znači, kažu naučnici, da efekat radijacije na telo roditelja nema uticaj na decu začetu u budućnosti.
„Mnogo je ljudi koji su se plašili da imaju decu posle atomskih bombi u Nagasakiju i Hirošimi", kaže profesorka Tomas za BBC.
„Ljudi su se plašili da imaju decu posle nesreće u Fukušimi, jer su mislili da bi njihova deca mogla da budu pogođena zračenjem kome su oni bili izloženi.
„Jako je tužno. Ako možemo da pokažemo da nema posledica, nadamo se da možemo da otklonimo taj strah."
Profesorka Tomas nije radila na istraživanju genoma. Ona i njene kolege, sproveli su drugo istraživanje o karcinomima povezanim s Černobiljom.
Istraživali su karcinom štitaste žlezde, jer je poznato da je nuklearna katastrofa izazvala oko pet hiljada slučajeva ovog oboljenja, od kojih je velika većina lečena i izlečena.
Zvaničnici u vreme nesreće nisu uspeli da spreče prodaju kontaminiranog mleka u regionu; mnogo dece je u to vreme pilo to mleko, unoseći visoke doze radioaktivnog joda, jednog od proizvoda koje je izbacivao oštećeni reaktor.
„Zaključili smo da nema razlike između karcinoma štitaste žlezde izazvanog zračenjem iz Černobilja i bilo kog drugog karcinoma štitaste žlezde", objasnila je profesorka Tomas.
„Ne postoji tumor izazvan Černobiljom koji ne možemo da lečimo, možemo da ga lečimo na isti način na koji lečimo sve ostale slučajeve raka."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
