Ako je definicija uspešne obaveštajne službe količina nepoznanica, onda je GRU verovatno najuspešnija ruska špijunska agencija.
U komunistička vremena, na Zapadu je „KGB" postala univerzalna reč za sve sovjetske špijune, bilo da su se infiltrirali u kuloare u inostranstvu ili osujećuju disidente kod kuće, ali je malo ljudi čulo za GRU.
A opet je vojna obaveštajna služba - GRU je akronim od „Glavna obaveštajna uprava" (Glávnoe razvédыvatelьnoe upravlénie) - nadživela KGB kad se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, a čini se da cveta i dan-danas.
- „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
- Šta su tačno nervni agensi „novičok“
- Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi
Velika Britanija je krivi za napad nervnim agensom u Solzberiju 2018. godine - kad je bivši oficir GRU-a koji je živeo u Velikoj Britaniji otrovan zajedno sa svojom ćerkom - a SAD je smatra odgovornom za masovne sajber napade. Veruje se da su njeni operativci bili aktivni i u sukobima u Ukrajini i Siriji.
Ovog meseca su dvojicu navodnih agenata GRU-a optuženih za napad u Solzberiju vlasti u Češkoj Republici povezale sa smrtonosnom eksplozijom skladišta oružja na svojoj teritoriji 2014. godine.
Šta pouzdano znamo o službi GRU?
Rusija ima formalnu vojnu obaveštajnu službu već više od 200 godina, još otkako je osnovan Specijalni biro tokom Napoleonovih ratova.
Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, on je reorganizovan i postao poznat kao GRU 1942. godine - na vrhuncu Drugog svetskog rata, kad je zadatak GRU-a bio sakupljanje obaveštajnih podataka iz inostranstva o Nemačkoj i njenim saveznicima.
Tokom Hladnog rata, jedan od njenih zapaženih ranih uspeha bilo je ubacivanje u britanski program za atomsku bombu.
Pored toga što vodi agente, GRU ima i vlastite specnaz komandose (specijalce), čija je misija da vrše izviđanje i špijunažu.
U sovjetska vremena, bili su aktivni u ratnim zonama širom sveta, a predvodili su i invaziju na Avganistan 1979. godine.
Kad se raspao Sovjetski Savez, GRU-ov veliki rival, tajna policija KGB-a, podelila se na dva dela - na domaću verziju zvanu FSB (koju je nekad predvodio ruski predsednik Vladimir Putin) i stranu službu po imenu SVR - ali je GRU ostao netaknut.
Ime jeste promenjeno 2010. godine iz „Glavna obaveštajna uprava" u „Glavna uprava" (GU), ali se akronim GRU primio.
Izveštaj podnet američkom Kongresu opisao je GRU kao „veliku, ekspanzivnu i moćnu organizaciju", ali vrlo malo toga se zna zasigurno o njenoj veličini i operacijama.
Njena uloga kao strane obaveštajne službe pominje se samo ukratko na internet stranici ruskog Ministarstva odbrane - a nema vlastiti sajt.
Ministarstvo kaže da je njen zadatak „obezbeđivanje uslova za uspešnu primenu odbrambene i bezbednosne politike Ruske Federacije" i pružanje zvaničnicima obaveštajnih podataka „koji su im potrebni za donošenje odluka u političkoj, ekonomskoj, odbrambenoj, naučnoj, tehnološkoj i ekološkoj sferi".
GRU okružuje tako velika tajnovitost da, kad je njen direktor Igor Sergun iznenada umro 2016. godine, Kremlj u prvobitnom saopštenju nije naveo ni razlog niti mesto njegove smrti.
Po čemu je GRU poznat danas?
Sergun je 2011. godine završio na listi sankcija Evropske unije i Amerike usmerenih protiv ruskih zvaničnika posle ruskog pripajanja Krima od Ukrajine 2014. godine.
EU ga je smatrala „odgovornim i za aktivnosti oficira GRU-a" koji su pružali podršku pobunjenicima u krvavom sukobu u istočnoj Ukrajini.
Analitičari bezbednosti pripisuju zasluge Sergunu za izgradnju GRU-a nakon što je ovaj doživeo drastična smanjenja budžeta, a agencija se pokazala efikasnija na terenu u Ukrajini od FSB-a.
Jedan od glavnih komandanata na strani pobunjenika - Igor Girkin, poznat kao Strelkov - u EU je optužen da je operativac GRU-a, zbog čega je završio na listi sankcija.
Sergun nije poživeo da vidi posledice jedne veoma drugačije vrste tajnih operacija pripisanih GRU-u: hakovanje predsedničke kampanje Hilari Klinton i američke Demokratske stranke 2016. godine, kada je objavljeno desetine hiljada privatnih pisama u pokušaju da se diskredituje kandidatkinja doživljena kao neprijateljski nastrojena prema Rusiji.
Ministarstvo pravde je na kraju optužilo 12 Rusa za taj sajber napad.
Svi su bili optuženi da su oficiri GRU-a.
Kremlj je odgovorio rekavši da ne postoje dokazi koji povezuju ovu dvanaestoricu sa vojnom obaveštajnom službom ili hakovanjem.
Ako je GRU zaista pokrenuo operacije u Ukrajini i protiv američkih demokrata, onda je svakako postigao ono što se pretpostavlja da su bili njegovi ciljevi: pobunjenici su zadržali kontrolu nad svojom teritorijom u istočnoj Ukrajini sve do današnjeg dana, a Hilari Klinton je 2016. godine slavno izgubila na izborima od Donalda Trampa.
- Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi - engleski aristokrata i sovjetski špijun
- Pol Velan - turobni život američkog „špijuna“ u ruskom radnom logoru
Ali druge operacije pripisane agenciji čini se da su bile spektakularni promašaji, mada sa fatalnim posledicama kao u Solzberiju, kada je umrla jedna žena.
Dva navodna agenta GRU-a koji su putovala u Veliku Britaniju ne samo da nisu uspela da likvidiraju svoju metu, Sergeja Skripalja, već su za sobom ostavila niz tragova kao da se radilo o nespretnim amaterima - osim, naravno, ukoliko njihovo neobraćanje pažnje na sigurnosne kamere nije bilo namerna drskost, sa ciljem da se pošalje poruka da je Rusija spremna da preduzme velike rizike kako bi postigla svoje bezbednosne ciljeve.
Skripalj, osuđen za izdaju i smešten u zatvor u Rusiji , pušten je u razmeni špijuna 2010. godine.
Iste godine kad je izvršen napad u Solzberiju, četiri druge osobe za koje se sumnja da su agenti GRU-a uhvaćene su na delu u Holandiji u pokušaju da hakuju vi-fi mrežu organizacije za kontrolu hemijskog naoružanja OPCV, koja je vodila istragu o trovanju Skripalja, kao i o napadu hemijskim oružjem u Siriji.
Baš kao i osumnjičeni u Solzberiju, ostavili su za sobom niz dokaza, i onlajn i na papiru, iako su im holandske vlasti dopustile da se vrate u Rusiju.
„GRU je bio izuzetno aktivan i neizbežno je da neke od tih operacija budu raskrinkane", rekao je u ono vreme analitičar za bezbednost Mark Galeoti za BBC Njuz.
„To ne znači da su oni nesposobnjakovići. Očigledno su smernice koje dobijaju, u razumnim okvirima: zapravo nije bitno. Ne brinite previše za posledice."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
