Vlada Francuske osudila je otvoreno pismo koje su potpisali aktivni vojnici u nacionalnoj vojsci i u kojem se navodi da se sprema „građanski rat" prouzrokovan religijskim ekstremizmom.
Oko 1.000 pripadnika i pripadnica francuske vojske, među kojima i 20 penzionisanih generala, stoji iza ovog dokumenta.
„Fanatični vernici" odgovorni su za razdor u društvu i islamisti preuzimaju kontrolu nad čitavim delovima Francuske, navodi se u pismu.
Ministri ove države kritikovali su te poruke koje su osvanule u jednom desničarskom časopisu.
Pismo je objavljeno 21. aprila - na šezdesetu godišnjicu neuspelog pokušaja državnog udara.
- Zločin u Parizu: Otac učenika navodno tražio ubistvo nastavnika
- Dvoje izbodeno u Parizu u blizini nekadašnje redakcije lista Šarli Ebdo
- Pariska policija u „šokantnom" sukobu u migrantskom kampu
„Momenat je kritičan, Francuska je u opasnosti", upozoravaju potpisnici ovog saopštenja.
Marin Le Pen, liderka francuske desnice i kandidatkinja na predsedničkim izborima 2022. godine, javno je podržala bivše i sadašnje vojnike koji stoje iza pisma.
S druge strane, ministarka zadužena za oružane snage ove zemlje, Florens Parli, podsetila je na Tviteru da bi vojnici prevashodno trebalo da poštuju „dva nepromenljiva principa kada govore o političkim temama - neutralnost i lojalnost".
Ona je prethodno upozorila da će svi aktivni pripadnici oružanih snaga koji su potpisali otvoreno pismo biti kažnjeni zbog kršenja propisa o političkoj neutralnosti francuske vojske.
Šta piše u pismu?
Francuski vojnici upozoravaju predsednika Emanuela Makrona, vladu i narodne poslanike na „nekoliko smrtnih opasnosti" koje prete zemlji, kao što su „islamisti i horde iz predgrađa" i siromašnih gradskih periferija.
Potpisnici saopštenja za javnost u „jednom vidu antirasizma" vide uzrok problema, navodeći da on stoji iza podela u društvu, te da pobornici te struje žele da izazovu „rasni rat" tako što skrnave spomenike i ostale simbole francuske istorije.
Oni optužuju vladu za upotrebu policije kao instrumenta za brutalno razbijanje protesta u organizaciji Pokreta žutih prsluka tokom prethodnih godina.
Pokret žutih prsluka nastao je iz borbe nekoliko sindikata koji su se usprotivili planiranim privrednim reformama, pogotovo penzionog sistema.
Protesti su prerasli u žestoke sukobe sa pripadnicima policije.
„Ne treba više traćiti vreme, jer će se sve veći haos pretvoriti u građanski rat koji će odneti hiljade života i vi ćete biti odgovorni za to", navodi se u pismu.
- Gnev Žutih prsluka još uvek potresa Francusku
- Neredi u Francuskoj - nastavlja se štrajk zbog Makronove reforme penzionog sistema
- Makron obećava povećanje plata
Činjenica da je samo 20 od nekoliko hiljada generala u penziji podržalo inicijativu dosta govori o raspoloženju u vojsci, smatra Hju Skofild, dopisnik BBC-ja iz Pariza.
Kako bilo, on kaže da samo objavljivanje pisma ukazuje na opasna vremena u kojima se Francuska nalazi.
Dodaje da će podrška Marin Le Pen ovoj grupi vojnika doprineti da tema ostane aktuelna i iduće godine kada će biti održani predsednički izbori.
Kakve su reakcije javnosti i institucija?
Pripadnici francuskih oružanih snaga, aktuelni ili nekadašnji, dužni su da se uzdrže od javnog izražavanja stavova o politici i religiji.
Ministarka Parli zahteva da potpisnici pisma budu kažnjeni.
„Kazne čekaju pripadnike rezervnih snaga koji su prekršili pravila, a pozivam glavnokomandujuće redovne armije da sankcionišu aktivne vojnike koji su uradili isto", istakla je ona u izjavi za radio stanicu Frans info.
Kao primer za sankcionisanje nepropisnog ponašanja pripadnika vojske, Parli je navela slučaj nekadašnjeg generala Legije stranaca koji je otpušten zbog učešća u antimigrantskom protestu u Kaleu.
Koliki je značaj momenta u kojem je pismo objavljeno?
Ministarka industrije Agnes Panije-Runaše rekla je Frans Infu da „apsolutno osuđuje" generale koji „obeležavaju 60 godina od dana kada su tadašnji generali organizovali puč u nameri da svrgnu sa vlasti generala Šarla de Gola".
Neki od zaverenika tada su želeli da spreče nekadašnju francusku koloniju Alžir da stekne nezavisnost.
Međutim, političarka Marin Le Pen pozdravila je stavove oko 1.000 potpisnika otvorenog pisma i pozvala je generale da joj se pridruže u „bici za Francusku".
Liderka desnice komentarisala je pismo u javnosti na dan brutalnog napada na policijsku stanicu jugozapadno od Pariza, što je označeno kao potencijalni teroristički napad.
Zašto je Marin Le Pen podržala vojnike i generale?
Analiza Hjua Skofilda, dopisnika iz Pariza
Mnoge medije iznenadila je njena odluka.
Koketiranje sa ekstremnim opcijama i pučistima bilo je nešto za šta je njen otac Žan-Mari Le Pen bio specijalista.
Pre 60 godina, on je bio blizak sa najekstremnijim protivnicima generala De Gola.
Voleo je da flertuje sa grupama sa one strane zakona.
Ali, to nije put koji je sledila Marin i njen Nacionalni front.
Da li je ovoga puta ona pogrešila u proceni? Neki smatraju da jeste.
Udruživanjem sa grupom bivših generala koji su očigledno prešli granicu i počeli da se mešaju u politiku, Le Pen je olakšala posao Emanuelu Makronu, njenom konkurentu na predstojećim izborima.
On sada može da je etiketira kao predstavnicu reakcionarnog konzervativizma i naslednicu njenog oca i Višijevog režima koji je sarađivao sa nacistima tokom Drugog svetskog rata i ostalih.
Prosečne birače desnice u Francuskoj, kod kojih je Marin možda prikupila nekoliko političkih poena zbog razgovora sa predstavnicima Evropske Unije i stavova po pitanju privrede, ovo bi moglo da ih natera da još jednom razmisle pre nego što je podrže.
Iz druge perspektive, možda se Marin Le Pen učinilo da jednostavno nema drugog izbora.
U svakom slučaju, niko ne smatra da postoji velika šansa da vojska organizuje puč, te je verovatno procenila da gotovo sigurno neće biti optužena za pozivanje na državni udar.
Radnički sindikati dele njene stavove po pitanju ideja iznetih u otvorenom pismu.
Ako tako misli i većina glasača u Francuskoj koja se ne oglašava, u tom slučaju će Marin verovatno nastaviti da podržava ovu inicijativu.
Francuska je prethodno predstavila plan borbe protiv onoga što je Makron opisao kao „islamski separatizam".
Taj potez naišao je na kritike kako u zemlji, tako i u inostranstvu, koje su ga mahom videle kao napad na islam.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
