Nemački zvaničnici potvrdili su da je neuspela oružana pljačka u Bremenu iz 2015. godine rad trojice traženih militanata iz danas raspuštene Frakcije crvene armije (RAF).
Međutim, tužioci kažu da „ne postoje dokazi koji bi ukazali na terorističku pozadinu - već „mora da se pretpostavi da je kriminal samo pomagao finansiranje života u i ilegali" ovih begunaca.
BBC Njuz je proučio dugu terorističku kampanju najozloglašenije nemačke ultralevičarske gerilske grupe, poznate još i kao Bader-Majnhof, čiji članovi su sedamdesetih i osamdesetih ubili više od 30 ljudi.
- Kako je pad Berlinskog zida promenio svet
- Istočna Nemačka 1989. - marš koji je nokautirao komunizam
- Kako su istočnonemački fudbaleri pred meč sa Partizanom prebegli na Zapad
Petog septembra 1977. godine, žena sa hodalicom iskoračila je pred automobil na ulici u Kelnu.
Vozač, koji je bio lični šofer jednog od najmoćnijih industrijalaca Zapadne Nemačke, bio je prisiljen da prikoči.
Žena je izvukla dva automata, a njeni saučesnici, koji su je sledili, izvukli su Hansa Martina Šlejera iz kola.
Njegovi telohranitelji ubijeni su na licu mesta, a mesec dana kasnije njegovo telo pronađeno je u gepeku kola.
Šlejer je samo jedno ime na spisku žrtava RAF-a tokom kampanje vođene protiv članova nemačke elite i američkog vojnog osoblja koja je započela krajem šezdesetih godina 20. veka.
Iznikla iz radikalnog studentskog pokreta toga vremena, RAF je bila sastavljena uglavnom od omladine iz srednje klase koja je sebe doživljavala kao borce protiv zapadnonemačkog kapitalističkog establišmenta za koji su verovali da nije ništa bolji od reinkarnacije Trećeg rajha.
Na vrhuncu popularnosti, oko četvrtina mladih zapadnih Nemaca izrazilo je neku vrstu simpatija prema grupi.
Mnogi su osuđivali njihova sredstva, ali su razumeli gađenje prema novom poretku, posebno onom u kom su bivši nacisti imali istaknutu ulogu.
Njihovi kritičari su ih, za to vreme, otpisivali kao ubilačke nihiliste - očajne za nekom vrstom borbe, ali ne i sa realnim političkim ciljevima.
- Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke
- „Presecanje Gvozdene zavese“: Nemački piknik ka slobodi
- Tri decenije Berlinskog zida - od podeljenog sveta do pada komunizma
Plan u biblioteci
Smrt mladog aktiviste kog je ubila policija 1967. godine tokom demonstracija u Berlinu protiv posete iranskog šaha ubedila je Andreasa Badera da posleratna vlast nije mnogo bolja od one koju je zamenila.
Zarekavši se da će pokrenuti talas nasilja, sa njom je otpočeo 1968. godine detoniravši bombe iz kućne radinosti u dve frankfurtske robne kuće.
Pošto je uhapšen i smešten u zatvor, uspeo je da pobegne 1970. godine tokom posete biblioteci uz pomoć levičarske novinarke - Ulrike Majnhof - i u svesti javnosti se grupa čvrsto urezala kao Bader-Majnhof.
Nekoliko članova grupe se 1970. godine uputilo u Jordan, gde su obučavani kako da se služe kalašnjikovim u kampu koji je vodila Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO).
Sledeće dve godine proveli su pljačkajući banke i podmećući bombe u zgradama po Nemačkoj.
Bader je potom uhvaćen sa saučesnicima Jan-Karlom Raspeom i Holgerom Majnsom u frankfurtskom obračunu 1. juna 1972. godine.
Baderova devojka Gudrun Enslin uhapšena je nedelju dana kasnije, a Majnhof je uhvaćena sredinom juna.
„Nemačka jesen"
Borbu je potom preuzela druga generacija militanata, izvršivši neke od najkrvavijih i najmasovnijih napada u nameri da izdejstvuje oslobađanje svojih heroja, čije je suđenje - najduže i najskuplje u istoriji Zapadne Nemačke - otpočelo 1975. godine.
Iste godine okupirana je zapadnonemačka ambasada u Švedskoj - dvoje talaca, oboje atašei, ubijeni su tokom jedanaestočasovne opsade pošto je kancelar Helmut Šmit odbio da se povinuje zahtevima da svi osumnjičeni budu pušteni.
- Koliko je rasprostranjena ekstremna desnica
- Tinejdžeri koje regrutuje neonacistička militantna grupa
- Ima 16 godina, sebe naziva Hitlerom - i osuđen je zbog terorizma
1977: Napadi eskaliraju
- 7. april: ubijen glavni javni tužilac
- 30. jul: ubijen predsednik Drezdner banke
- 5. septembar: otet i ubijen Hans Martin Šlejer
- 13. oktobar: otet avion
- 18. oktobar: Bader, Enslin i Raspe izvršavaju samoubistvo
Tokom suđenja, Majnhof je pronađena u ćeliji kako visi o konopcu napravljenom od peškira - njena smrt pokrenula je talas teorija zavere među sledbenicima.
Suđenje je okončano godinu dana kasnije, kada je troje preostalih optuženika osuđeno na doživotne zatvorske kazne za ubistvo i pokušaj ubistva.
Već je započeo novi talas atentata.
Sedmog aprila 1977. godine, glavni javni tužilac Zigfrid Bubak ubijen je u Karlsrueu, pošto ga je napala banda ubica na motociklima.
Tri meseca kasnije, u domu u Frankfurtu, ubijen je generalni direktor Drezdner banke Jirgen Ponto.
Ali septembarska otmica Šlejera, koji je bio na čelu Nemačkog udruženja poslodavaca i bivši član Nacističke partije, pokrenula je niz događaja poznatih kao „Nemačka jesen".
- Nekada tvrđava, a sada meta razbojnika - provalnici opljačkali muzej Štazija
- Nemački grad proglasio „vanredno stanje zbog nacizma“
- Nemačka: Ultradesničar ubio devet ljudi u dva nargila bara
Misija otmica
Šlejerovi otmičari ponudili su njegovo oslobađanje u zamenu za Badera, Enslin i devet drugih članova.
Ali dok su još trajali pregovori, arapski simpatizeri sproveli su u delo planiranu otmicu aviona punog nemačkih turista koji se uputio iz Frankfurta za Majorku kako bi pojačali pritisak na vlasti.
Avion, otet 13. oktobra, prvo je otputovao u Italiju, potom na Kipar, u Bahrein i Dubai, pre nego što je konačno sleteo u Mogadiš u Somaliji, gde su otmičari ubili pilota.
Ubrzo posle toga nemački elitni komandosi upali su u avion, ubili trojicu otmičara i oslobodili taoce.
Uspeh misije pružio je tračak nade u zemlji u kojoj su se mnogi osećali kao pod opsadom.
Ali to je bio konačni udarac za lidere grupe u zatvoru.
Kad je do njih stigla vest, Bader, Enslin i Raspe izvršili su samoubistvo - iako i dalje vlada izvesna kontroverza oko toga kako su se dokopali oružja koje su upotrebili.
Narednog dana, Šlejerovi otmičari saopštili su da je on ubijen.
Komunistička pomoć
Nije najjasnije da li je postojao neki krupan ideološki plan iza ubistava iz sedamdesetih.
Godine 1977. delovalo je kao da je oslobađanje zatvorenih članova postao njihov jedini cilj.
Neki analitičari veruju da se RAF nadala da će dovesti državu do tačke pucanja, navevši je da uvede niz neliberalnih mera koje će pobuditi bes među levicom i izazvati neku vrstu građanskog rata.
I zaista, postoje neke paralele sa ugrožavanjem građanskih sloboda koje su usledile posle napada od 11. septembra 2001. u SAD i koracima koji su preduzeti u Nemačkoj tokom tog perioda, kad su novi zakoni usvajani po hitnom postupku da bi ograničili prava osumnjičenih i povećali policijska ovlašćenja.
Ali, iako je prvobitno uživala izvesne simpatije među pristalicama levice, kako su godine prolazile RAF je postajala sve izolovanija, mada je dobijala pomoć iz komunističke Istočne Nemačke, gde je veliki broj njihovih članova pronašao utočište.
Napadi su se nastavili tokom čitavih osamdesetih, ali grupa nikad nije stekla onu vrstu slave koju je uživala sedamdesetih.
Direktor oružane industrije Ernst Cimerman ubijen je 1985, iste godine je u bombaškom napadu na američku vazduhoplovnu bazu usmrćeno dvoje ljudi.
Godine 1986. ubijen je Karl-Hajnc-Bekurc, direktor Simensa.
Pad Berlinskog zida 1989. godine u ogromnoj meri je oslabio grupu.
Posle dugog zatišja, 20. aprila 1998. godine grupa je saopštila da je rasformirana.
„Revolucija kaže: Bio sam, jesam i biću", objavila je za kraj.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
