Glečeri u svetu se ubrzano tope, pokazuje nova sveobuhvatna studija.
Tim pod vođstvom Francuske procenio je ponašanje gotovo svih dokumentovanih ledenih tokova na planeti.
Istraživači su otkrili da je tokom prve dve decenije 21. veka nestajalo skoro 270 milijardi tona leda godišnje.
Otopljeni led čini petinu svetskog porasta nivoa mora, objavili su naučnici u časopisu „Priroda" (Nature).
- Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
Brojeve u pitanju je prilično teško zamisliti, stoga se član tima Robert Mekneb, sa univerziteta Ulster i Oslo, koristi analogijom.
„Tokom poslednjih 20 godina, videli smo da su glečeri gubili oko 267 gigatona godišnje.
Dakle, ako tu količinu vode podelimo po Irskoj, dovoljna je da pokrije celu Irsku sa tri metra vode svake godine", izjavio je Mekneb za radio-emisiju „Nauka u akciji" (Science In Action) BBC svetskog servisa.
„Ukupan gubitak se ubrzava.
„Raste za oko 48 gigatona godišnje, po deceniji."
Svetski glečeri sadrže 217,175 ledenih tokova.
Neki su manji od fudbalskog stadiona.
Drugi se mogu takmičiti po veličini sa državama kao što je Velika Britanija.
Gotovo svima je zajedničko da se proređuju i povlače u okolnostima promenjive klime, bilo bržim topljenjem na toplijem vazduhu ili zato što su se obrasci snežnih padavina koji „hrane" glečere promenili.
Pogledajte video: Dramatično topljenje glečera u Kini
Istraživački tim, koji je vodio Romejn Hugonet sa Univerziteta u Tuluzu u Francuskoj, kao primarni izvor podataka koristio je fotografije koje je napravio Nasin satelit Tera, lansiran 1999. godine.
Ogromna računarska snaga bila je potrebna za tumačenje fotografija i računanje promena u visini, zapremini i masi glečera do 2019. godine.
Tim veruje da je njihov pristup umanjio neizvesnosti u rezultatima na možda manje od pet odsto sveukupno.
To je velikim delom zato je što svaki pojedinačni glečer ispitan u studiji predstavljen na osnovu iste metodologije.
„Ova nova studija je veliki napredak jer dobijamo visoku prostornu rezoluciju.
„Istovremeno pruža i vremenske promene tokom dve decenije zasnovane direktno na satelitskim podacima, što je novina", objasnio je koautor Matijas Hus sa Švajcarskoj federalnog instituta tehnologije.
„Ovaj skup podataka potvrđen je ogromnom količinom dodatnih, nezavisnih merenja i izuzetno je precizan tako da su neizvesnosti prethodnih studija veoma umanjene."
Grupa koju je predvodio Univerzitet u Lidsu objavila je procenu izgubljenog leda u glečerima u januaru, u časopisu „Kriosfera" (The Criosphere).
Došli su do vrlo sličnih brojeva.
Zabeležili su prosečan gubitak od 289 gigatona godišnje od 2000. do 2019. godine, sa ubrzanjem od 52 gigatone godišnje po deceniji - što predstavlja razliku od osam odsto.
Profesor sa Univerziteta u Lidsu Endi Šepard rekao je za BBC Njuz da istopljeni glečeri čine četvrtinu izgubljenog leda na Zemlji tokom ere satelita.
„Promene koje se dešavaju remete zalihe vode za milijarde ljudi nizvodno - posebno u godinama suše kada otopljeni led postaje ključni izvor."
„Iako se stopa topljenja glečera neprekidno uvećava, naša glavna briga za budući porast mora ostaju ubrzani gubitici leda na Antarktiku i Grenlandu", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
