U prometnoj ulici u centru Montobana u južnoj Francuskoj traju radovi na putu, a neposredno pored postoji mesto namenjeno novom kipu poslednjeg francuskog diktatora.
Nekada najveći evropski problem, Napoleon Bonaparta i dalje postavlja dilemu za Francusku, 200 godina posle njegove smrti u egzilu na atlantskom ostrvu Sveta Jelena.
Napoleon je bio sjajan vojni general, koji je spasio Francusku revoluciju i postavio temelje moderne francuske države.
Takođe je dao Montobanu poseban status 1808. godine, uprkos tome što je bio udaljen manje od sat vremena vožnje od Tuluza.
Ali da li je to dovoljno da zamaskira njegovu diktaturu i agresiju i odluku da vrati ropstvo pošto je ono ukinuto u Francuskoj?
- Mračna kolonijalna prošlost uhodi Francusku
- Francuska i Pariska komuna: Od crvenih zastava, do krvave nedelje
- Koliko smo Francuzi: Jezik i kultura Francuske u Srbiji
„Kao i kod bilo koje istorijske ličnosti, neki delovi su mračniji od drugih", rekao je zamenik gradonačelnika Filip Bekad.
„Ako uzmete samo jedan element, vrlo je lako nekoga osuditi.
„Danas smo u diktaturi politički korektnih i ja sam među onima koji se protiv toga bori."
Pa, kako se onda sećati Napolena u 21. veku?
U ateljeu ispunjenom svetlošću, udaljenom dva sata vožnje, Emanuel Mišel pokazuje carevu glavu i generalsku šapku, nastale iz grudve crvene gline.
Lice je zamišljeno, pogled oboren.
Podele oko toga kako bi Francuska trebalo da pamti Napoleona porasle su od dvestote godišnjice njegovog rođenja pre 50 godina, pri čemu se veći deo rasprave sada usredsređuje na njegovo ponovno uvođenje ropstva na ostrvima na Karibima i u Indijskom okeanu.
„Napoleon je bio vojni pragmatičar", kaže profesor Malik Gašem, istoričar francuske Fondacije za sećanje na ropstvo.
„I za njega, kao i za mnoge druge, postojanje masovnog carstva robova na Karibima bilo je dobro za veću slavu Francuske i dobrobit francuske privrede.
„Ali da li ima smisla usredsrediti ovu raspravu na lik samog Napoleona? Ako mislite da je on osoba koja puca i oblikuje tok događaja to ne mora nužno da promeni vaše tumačenje francuske istorije ".
Napoleon Bonaparta: ključni datumi
- 1769 - Rođen u gradu Ažaksio (Ajačio), Korzika
- 1785 - Diplomirao na Vojnoj akademiji u Parizu
- 1795 - Komanduje francuskim revolucionarnim trupama koje pobeđuju rojalističke pobunjenike u Parizu
- 1796-1802 - Izvojevao pobede u ključnim bitkama protiv Austrije, Pruske i drugih
- 1804-05 - Krunisao se za cara, a potom pobedio austrijsku i rusku vojsku kod Austerlica
- 1812-14 - Vojna operacija u Rusiji rezultira katastrofalnim povlačenjem; prisiljen je da abdicira i prognan na ostrvo Elba
- 1815 - Pobegao je sa ostrva Elba, posle čega je poražen u bici kod Vaterloa od Prusa i Britanaca; prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je preminuo 1821. godine
Na 200. godišnjicu Napoleonovog krunisanja za cara, 2005. godine, i francuski predsednik i premijer bili su van zemlje.
Kolege iz vlade, među kojima je bio i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi, odlučili su da se ne pridruže bilo kakvoj komemoraciji.
Mnogi političari su procenili da ukoliko stojiš preblizu Napoleona, postoji rizik da se opečeš.
Takvo pravilo ne važi za sadašnjeg predsednika Francuske Emanuela Makrona koji će položiti venac na Napoleonov grob posle održanog govora o njegovom nasleđu.
To neće biti „blaženo žitije, ili poricanje, ili pokajanje", rečeno je iz Jelisejske palate, ali će predložiti da Francuska uzme najbolje iz careve zaostavštine i da je odvoji od najgore.
Moć nostalgije
Ali političari poput Aleksija Korbijera, iz krajnje leve partije Nepokorena Francuska (France Insoumise), veruje da država, a posebno predsednik, ne bi trebalo da obeležavaju godišnjicu ni na koji način.
„On koristi istoriju u političke svrhe što za mene predstavlja problem", rekao je Krobijer za BBC.
„To je zabrinjavajuće u trenutnoj francuskoj društvenoj klimi, gde postoji široko rasprostranjena sumnja u demokratiju i kada neki Francuzi možda priželjkuju autoritarnog moćnika."
Originalni autoritarni moćnih s početka 19. veka još je urezan u sećanje francuskih evropskih suseda, prema Renou Blonlajiju koji vodi grupu koja organizuje rekonstrukcije Napoleonovih bitaka u kostimima.
„Mi nemamo lokalnog neprijatelja protiv koga bismo se borili", rekao mi je.
„Tako da pozivamo prijatelje iz evropskih zemalja."
„Kada odemo u Španiju", nastavlja, „mi smo neprijatelji".
„Držimo pognute glave jer je to i dalje škakljiva tema, baš kao kada Britanci dođu na rekonstrukciju u Francusku i dok su ovde ponekad se osećaju kao da hodaju po ljuskama jajeta".
Kaže da je u 500 kilometara udaljenoj Italiji reakcija potpuno drugačija.
„Tamo smo dočekani kao heroji jer ih je francuska vojska spasila od Austrije.
„Jednom smo posle bitke prošetali ulicama Milana i ljudi koji su sedeli u kafićima su ustali da nam aplaudiraju, vičući; ,Živela Francuska'!
„Nikada pre nisam video nešto slično."
- Istorija giljotine - od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
- „Spalili su mi pretkinju kao vešticu - sada sam sprao ljagu s njenog imena“
- Incest i Habzburzi - vilica otkrila tajnu najmoćnije dinastije u Evropi
Ime koje odjekuje
Kako u zemlji, tako i u inostranstvu, Napoleon nije ime koje se lako zaboravlja.
Jedan od razloga je verovatno zato što ga je u Francuskoj dobilo tek nekoliko ljudi.
Jedan od njih je Napoleon Nujen.
Rezervni oficir francuskog vazduhoplovstva - Napoleon, dobio je ime po francuskom caru, u znak zahvalnosti zemlji koja je prihvatila njegove roditelje kao izbeglice posle Vijetnamskog rata.
„Bilo je uznemirujuće kada smo učili o Napoleonu u školi", rekao mi je.
„Bio sam poprilično sramežljivo dete, ali je bilo važno naučiti odakle moje ime potiče.
„Mislim da je uradio mnogo više dobrih stvari za Francusku nego loših.
„I srećan sam što nisam dobio ime po nekom drugom kontroverznom liku, na primer Atili."
Jedan od njegovih kolega iz vazduhoplovne jedinice mu je rekao da je san biti nazvan po Napoleonu.
„Ne bih da kažem to preglasno", priznao je Napoleon, „ali ja sam zapravo mnogo strastveniji po pitanju bitke za Britaniju".
Napoleon Bonaparta je bio čovek koji je poznavao moć imidža u javnosti.
Jedan od njegovih omiljenih portreta prikazuje ga kako na raskošnom konju vodi vojsku preko Alpa.
Zapravo je jahao mulu.
Dva veka kasnije njegova slika ovde je uravnoteženija i kontroverznija.
Ali njegov odnos sa Francuskom je uvek bio složen: čovek koji je umro u izgnanstvu, posle sramotnog vojnog poraza i položen da počiva pod zlatnom kupolom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
