B.B. King se smatra jednim od najvećih bluz muzičara svih vremena.
Njegov vibrato stil sviranja uticao je na čitavu generaciju rok i bluz gitarista, kao što su Erik Klepton, Majk Blumfild i Stivi Rej Von.
Časopis Roling stoun jednom je stavio B.B. Kinga na treće mesto na listi 100 najvećih gitarista svih vremena, odmah ispod Džimija Hendriksa i Dvejna Almana.
Njegov opus prelazio je razne muzičke granice, od džeza i bluza do glavnotokovskog popa.
- Kad je na pruzi svirao bluz: Legendarni koncert Madija Votersa i Sestre Rozete Tarp
- Čak Beri - čovek koji je postavio temelje rokenrola
- Litl Ričard: Reči su zvučale kao nebuloza - ali onda je nastao jedan od velikih rokenrol hitova
Rođen je kao Rajli B. King u Indijanoli, u Misisipiju, 16. septembra 1925. godine.
Roditelji su mu bili nadničari i, kao mlad dečak, pomagao im je da rade u poljima.
Porodica se mučila.
„Kad živite u kući iz koje uvek možete da provirite i vidite kakav je dan napolju", rekao je King kasnije, „ne ide vam baš najbolje u životu."
Zvuk njegovih kolega koji zavijaju pevajući bluz bio je njegov prvi susret sa muzičkim stilom koji će kasnije pomoći da se preseli iz čisto crne američke publike u glavni tok.
Kupio je prvu gitaru u ranim tinejdžerskim godinama da bi mogao da svira na crkvenim službama.
Preselio se 1947. godine u Memfis, gde je svirao na ulicama dok nije našao posao kao radijski disk džokej na stanici WDIA.
Predstavljan je kao „Bluz dečko sa Bil Strita", kasnije skraćeno B.B.
Izgradio je reputaciju i kao gitarista u bluz klubovima Bil Strita.
Kasnije je izjavio: „Imao sam običaj da kažem da je sviranje bluza kao da morate dvaput da budete crnac."
Dok je svirao u jednom od klubova izbila je tuča oko neke žene, što je na kraju izazvalo požar.
Pošto je istrčao iz drvene građevine, shvatio je da je ostavio gitaru za sobom.
- „Strange Fruit”: Da li je čuvena verzija Bili Holidej najpotresnija pesma svih vremena
- Nina Simon - pevačica sjajnog glasa i teške naravi
- Kako je Marvin Gej pokrenuo muzičku revoluciju
Poniženje
Rizikovao je život vrativši se da spase vlastiti instrument.
Nazvao ga je po ženi čije su čari izazvale nevolju - Lusil.
Pošto je snimio prvu ploču 1949. godine, našao se u samom vrhu ritam i bluz lista dve godine kasnije sa „Three O'Clock Blues".
Pesma je ostala na prvom mestu 17 nedelja.
Mnoge od njegovih ranih ploča producirao je legendarni Sem Filips koji će kasnije osnovati San rekords.
Na osnovu tog uspeha, radio je širom SAD-a i nastupio u takvim prostorima kao što su Apolo teatar u Harlemu, u Njujorku.
Njegovi naredni hitovi bili su „Sweet Black Angel", „Rock Me Baby" i „Every Day I Have the Blues".
Odsvirao je više od 300 koncerata na takozvanom Chitlin' Circuit, nizu mesta za nastupe u tada rasno razdvojenim južnim državama na kojima je bilo bezbedno da nastupaju crni muzičari.
King je rekao: „Morao sam da istrpim više poniženja nego što sam bio voljan da pamtim."
„Kad idete na turneje po Americi kojom vlada segregacija, tokom kojih vas zaustavljaju i maltretiraju beli policajci, to vam naškodi najviše jer niste svesni štete.
Sve zadržavate u sebi."
- Džimi Hendriks: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja
- Kit Ričards: Proslaviću 60. godišnjicu Stonsa u invalidskim kolicima
- Da li je ovo najčudniji instrument svih vremena
Popularnost
Zahvaljujući uticaju britanskih bendova kao što su the Yardbirds, The Animals i Rolingstonsi, bela publika, prvo u Velikoj Britaniji a potom i u Americi, počela je da prihvata bluz.
B.B. Kinga su počeli da zovu u sale koje su oduvek bile zatvorene za crne muzičare.
Jedan od njegovih potresnijih trenutaka bio je kad je dobio stajaće ovacije uglavnom bele publike u Filmor Vest Teatru u San Francisku 1968. godine.
Kasnije se prisetio kako je prekorio vozača autobusa što ga je dovezao pred pogrešno mesto kad je video većinom bela lica u redovima koji čekaju da uđu.
Iste godine je pošao na prvu evropsku turneju.
Vraćao se mnogo puta, postavši tu jednako popularan kao i kod kuće.
Imao je britanski hit na top 20 sa „Thrill is Gone" 1969. godine, ali njegov najuspešniji singl izašao je kad je sa grupom U2 1989. godine snimio pesmu „When Love Comes To Town".
Sarađivao je 2000. godine sa dugogodišnjim obožavaocem Erkikom Kleptonom na albumu Riding with the King.
King bi se svake godine vraćao u Misisipi da poseti brojnu decu iz velikog broja veza.
Jednom je izjavio: „Žene, prijatelji i muzika - bez ta tri, ne bih želeo da sam tu."
King je još uvek išao na turneje u svojim osamdesetim, nastupivši tokom karijere uživo na više od 15.000 koncerata.
Vodio je računa i da redovno održava koncerte u zatvorima širom SAD.
Kinga su jednom pitali šta ga je motivisalo da i dalje vodi naporan tempo sa živim nastupima.
„Veoma bih voleo da ih usrećim", odgovorio je on.
„Želim da, kad izađu iz sale, kažu: 'Uživali smo'."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
