Dugotrajno radno vreme ubija stotine hiljada ljudi godišnje, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Prva globalna studija ove vrste pokazala je da je 745.000 ljudi umrlo 2016. godine od moždanog udara i srčanih bolesti zbog dugih radnih sati.
Izveštaj je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i zapadnom pacifičkom regionu bili najviše pogođeni.
SZO je takođe saopštila da taj trend može da bude pogoršan zbog pandemije korona virusa.
Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 sati ili više nedeljno povezan sa 35 odsto većim rizikom od moždanog udara i 17 odsto većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti, u poređenju sa radnom nedeljom od 35 do 40 sati.
- Mame u Srbiji nisu OK, poziv očevima da se probude
- Da li ćemo zbog korona virusa raditi manje, ali kvalitetnije
- Korona virus: Pet saveta za produktivan rad od kuće u Srbiji
Studija, sprovedena sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), takođe je pokazala da su skoro tri četvrtine onih koji su umrli usled dugotrajnog radnog vremena bili muškarci srednjih godina ili stariji.
Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod ljudi starih između 60 i 79 godina, koji su radili više od 55 sati nedeljno, kada su imali između 45 i 74 godine.
Broj ljudi koji dugo rade se povećava, a procenjuje se da trenutno prekomerno radi devet odsto svetskog stanovništva, dodaje se.
'Ne trošim više toliko vremena na Zumu'
Pre pet nedelja, objava 45-godišnjeg Džonatana Frostika na Linkdinu sdobila je veliku pažnju.
On je opisao kako je imao upozoravajući signal upravo zbog dugog radnog vremena.
Menadžer regulatornog programa koji je radio za HSBC upravo je sedeo u nedelju popodne da bi se pripremio za predstojeću radnu nedelju, kada je osetio stezanje u grudima, pulsiranje u grlu, vilici i ruci i otežano disanje.
„Došao sam do spavaće sobe da bih mogao da legnem, a supruga je pozvala Hitnu pomoć", rekao je.
Dok se oporavljao od srčanog udara, Frostik je odlučio da promenim pristup poslu.
„Ne trošim više ceo dan na Zumu", rekao je.
Njegov post pogodio je stotine ljudi koji su podelili vlastita iskustva prekomernog rada i uticaja na njihovo zdravlje.
Iako studija nije pokrila period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da je zdravstvena kriza promenila način rada - u porastu su rad na daljinu (van radnih mesta) i privredno usporavanje što je možda povećalo rizike povezane sa dugotrajnim radnim vremenom.
„Imamo neke dokaze koji pokazuju da kada zemlje uđu u nacionalnu blokadu, broj sati rada poraste za oko 10 odsto", rekao je tehnički službenik SZO Frank Pega.
U izveštaju se navodi da je dugo radno vreme odgovorno za otprilike trećinu svih bolesti povezanih sa radom, što ga čini najvećim opterećenjem profesionalnih bolesti.
- Zašto žene rade više od muškaraca i tokom pandemije
- Besmisleni poslovni sastanci su „vrsta terapije"
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
Iz SZO-a poručuju da je pandemija koronavirusa dodatno promenila način rada ljudi.
„Rad na daljinu postao je norma u mnogim granama, često brišući granice između posla i doma.
„Osim toga, mnoga preduzeća su morala da zatvore neke svoje delove, a ljudi koji su i dalje zaposleni morali su da rade duže.
„Nijedan posao nije vredan rizika od moždanog udara ili srčane bolesti.
„Vlade, rukovodioci i zaposleni moraju da rade zajedno kako bi usaglasili granice i zaštitili zdravlje radnika", poručio generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.
SZO sugeriše da poslodavci sada moraju da nove okolnosti uzmuu obzir prilikom procene rizika po zdravlje zaposlenih.
Ograničavanje sati bilo bi korisno za poslodavce, jer se pokazalo da povećavaju produktivnost, rekao je Frank Pega.
„Zaista je pametan izbor ne povećavati dugo radno vreme u privrednoj krizi."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
