Treba li uopšte predstavljati Boni i Klajda?
Znaju li današnje generacije ko su bili ovi ljudi?
Znao je poznati beogradski šansonjer Dragan Stojnić kada je 1968. godine, samo nekoliko meseci pošto je Džordži Fejm izdao singl Balada o Boni i Klajdu (The Ballad of Bonnie And Clyde) objavio ploču za RTB pod imenom Boni i Klajd.
Bio je to sjajan prepev ovog velikog hita:
Boni i Klajd
Za mnoge drugo behu
Dva bića što u srcu svome nose ljubav
Boni i Klajd
Sa izgledom što vara i iluzije stvara
Behu nežan par
Al' dođe dan kad brzo projuri vest
Da noći te ovaj čudni par obi radnje dva
Boni i Klajd
U drugom gradu zatim
U jednoj banci napraviše pustoš pravu
Boni i Klajd
Sa torbom punom para
U avanture nove drsko krenuše
Na putu svom čoveka ubiše tad
U času tom umesto kajanja
Na licu im je bio smeh
Boni i Klajd
Tako postaše opasni zločinci
Svi su ih tražili, obruč se stezao oko njih.
U sebi oni su znali da jednom čeka ih kraj,
U zlo su išli sve dalje, bez nade da se spasu
Cela Amerika listom se digla protiv njih
Svaki su dan na drugom mestu bili i uzalud se krili
Kasno beše sve
Boni i Klajd
Kad nadali se nisu
U klopku policajaca tad padoše
Boni i Klajd
Su pogođeni pali,
A avanturi dođe kraj.
BBC ne odgovara za sadržaj treće strane u snimku
Vesti su, dakle, i bez interneta putovale.
Ne zna se tačno kako je u ruke Dragana Stojnića tako brzo stigao ovaj singl Džordžija Fejma, ali mu priča o ovim banditima svakako nije bila nepoznata.
Boni Elizabet Parker je rođena 1910, a Klajd Česnat Berou 1909. godine.
Umrli su istog dana, 23. maja 1934.
Bili su klinci - ona je imala 24, a on 25 godina.
U njihov auto je tog dana ispaljeno više od 130 metaka.
Policija je bila nemilosrdna.
Pljačkali su banke (15), obijali male prodavnice i benzinske pumpe.
Ubili su 13 ljudi.
O njima je snimljeno nekoliko filmova, napisano je i mnogo knjiga.
Da, svi znaju ko su bili Boni i Klajd. (glumili ih Fej Danavej i Voren Biti).
Ovo je samo podsećanje na najromantičnije ubice 20. veka.
- Robijaš koji je postao filmska zvezda
- Od pljačkaša banke do šampiona - kada sport pruži drugu šansu
- Najgori serijski ubica u američkoj istoriji umro u 80. godini
Rani radovi
Prva polovina 20. veka u Americi i Velika depresija - bilo je to vreme kada su mladi živeli brzo i umirali rano.
Ili je i to bio samo mit?
Za naše junake svakako nije.
Jedno je sigurno - duga ruka zakona je morala da ih stigne ne bi li red i poredak povratili svoj autoritet.
I to je mitologija čiji su deo postali Boni i Klajd.
Odrasla bez oca koji je umro još dok je bila beba, Boni se prvi put udala sa 15 godina za izvesnog Roja Torntona.
Bio je to kratak brak, ali matrica je već bila uspostavljena - par je imao problema sa zakonom.
I Klajd je odrastao u siromašnoj i brojnoj porodici u Teksasu.
Prvi put je uhapšen sa 17 godina.
Obijao je sefove, pljačkao radnje, krao automobile.
Boni je upoznao 1930, zajedno su proveli nekoliko nedelja, a zatim je uhapšen i oteran u zatvor zbog krađe auta.
Ali njihovi životi su od samog starta bili holivudski film - Klajd je ubrzo pobegao uz pomoć Boni koja mu je prokrijumčarila oružje, ali je potom ekspresno uhvaćen i vraćen u zatvorsku farmu Isthem.
Tamo je doživeo više fizičkih i seksualnih napada, pre nego što se napadaču osvetio i ubio ga metalnom šipkom.
Bilo je to njegovo prvo ubistvo.
Drugi zatvorenik, već osuđen na doživotni zatvor, priznao je taj zločin i tako spasao i Klajda i ceo mit.
Ne bi li izbegao težak rad na zatvorskoj farmi, Klajd je sebi otkinuo dva prsta na nozi i zato je do kraja života hramao.
Šest dana kasnije je pušten iz zatvora, jer je njegova majka, bez Klajdovog znanja, slala pisma guverneru Teksasa sa molbom za pomilovanjem.
Bila je uslišena.
Ali Klajd je već bio okoreli i ogorčeni kriminalac.
„Nije bio isti čovek kada je izašao iz zatvora", rekla je njegova sestra Meri.
„Mora da mu se tamo dogodilo nešto strašno".
,,Od školarca se pretvorio u zvečarku", rekao je Ralf Falts, njegov cimer iz ćelije u Isthemu.
U svakom slučaju, nastavio je da mahnito pljačka benzinske pumpe i male radnje.
Njegov cilj, kako se smatra, nije bilo sticanje bogatstva, već osveta zakonu zbog neljudskih uslova u zatvorskom sistemu.
Zajedno su pljačkali i ubijali samo dve godine.
- FBI otkrio najsmrtonosnijeg američkog serijskog ubicu
- „Izaći iz zatvora posle 68 godina je kao da si ponovo rođen“
- Život u bandi: „Ne znaš ko će stradati sledeći“
Prvo su, posle izlaska sa robije, on i Falts započeli seriju pljački sa ciljem da prikupe dovoljno novca da napadnu zatvor u Isthemu.
Zatim su Boni i Falts uhapšeni prilikom obijanja radnje iz koje su hteli da ukradu oružje.
Boni je puštena nakon samo par meseci, dok je Falts ostao zatočen i više se nikada nije pridružio bandi.
Prvo ubistvo se desilo 30. aprila prilikom pljačke radnje, kada je smrtno pogođen njen vlasnik.
Par meseci kasnije ubijen je i šerif Mur, prvi policajac kojeg je banda usmrtila.
Ubiće ih još devetoricu.
U Džoplinu policija uspeva da im uđe u trag, ali banda uspeva da im utekne u poslednji trenutak i to nije bio prvi takav slučaj.
U stanu u kojem su se krili su ostale sve njihove stvari, između ostalog i jedan nerazvijen film.
Na njemu je policija pronašla veliki broj fotografija bande, među njima i onu čuvenu u kojoj Boni puši tompus i drži mašinku u rukama.
Pronađene su i pesme koje je Boni pisala u slobodno vreme.
Ova fotografija je postala posebno popularna.
Završila je na naslovnim stranama mnogih novina.
Džef Gvin, autor knjige Go Down Together: The True, Untold Story of Bonnie And Clyde, za ovu fotografiju kaže da je bila glavni „krivac" za glamurizaciju i uopšte stvaranje legende o odmetnicima.
„Džon Dilindžer je izgledao sjajno, kao neki tinejdžerski idol.
„Priti Boj Flojd je imao najbolji mogući nadimak, ali fotografija iz Džoplina je u priču uvela nove kriminalne superzvezde uz najgolicaviji od svih motiva - nedozvoljeni seks.
„Klajd Barou i Boni Parker su bili mladi i divlji i nema dileme da su spavali zajedno", napisao je Gvin.
Njihov pohod je bio nastavljen, a u repetoar zločina uveli su i kidnapovanje, koje im je omogućavalo lakše bekstvo.
Obično su otete policajce ili opljačkane građane puštali na slobodu daleko od njihovih domova, a neretko su im ostavljali i novac da bi mogli da se vrate kući.
Tako se gradio mit.
Mediji su oduševljeno prenosili ovakve vesti, baš kao i one u kojima se videla nasilna i brutalna priroda ovog para.
Ali slava im je donosila i neočekivane probleme - više nisu mogli da se tako lako kriju, moteli i restorani više nisu bili bezbedna zona.
Banda je počela da kampuje i da se kupa u hladnim potocima.
Život je postajao sve komplikovaniji.
U junu se dogodila saobraćajna nesreća koja će takođe imati veliki uticaj na dalju percepciju ovog para i samog mita o njima.
Tokom incidenta na mostu na kojem su se odvijali radovi, automobil je zahvatio plamen koji je Boni zadao opekotine trećeg stepena na nozi.
Posle ovog incidenta, Boni više nikada nije mogla normalno da hoda.
Sada su oboje hramali.
Poslednji okršaj
Ubijeni su 23. maja 1934. na jednom seoskom putu u Lujzijani.
Potera koju je predvodio teksaški rendžer Frenk Hamer je postavila zasedu nakon što je dobro prostudirala kretanje para.
Kada su već odlučili da odustanu od prepada, ugledali su automobil.
Vatru su otvorili dok se vozilo još kretalo.
Nekoliko trenutaka kasnije, ispucali su svu raspoloživu municiju u automobil.
U policijskom izveštaju je pisalo: „Svaki od nas šestorice policajaca je imao automatsku pušku i pištolje.
Ispraznili smo puške i pre nego što nam je auto prišao.
Zatim smo počeli da pucamo iz sačmara.
Iz auta je dolazio dim i izgledalo je kao da gori.
Zatim smo ispraznili i sve pištolje.
Auto nas je tada prošao i završio u jarku.
Skoro se prevrnuo.
Nastavili smo da pucamo čak i kada se potpuno zaustavio. Ništa nismo hteli da rizikujemo".
Izrešetani Ford je kasnije izlagan na karnevalima, da bi zatim bio prodat kao kolekcionarski dragulj.
Prim Veli kazino iz Las Vegasa ga je 1988. otkupio za četvrt miliona dolara.
Veza između Klajda i automobila je ušla u legendu.
Otkriveno je čak i pismo koje je Klajd 1934. godine uputio direktno Henriju Fordu.
„Dok god budem imao vazduha u svojim plućima, pričaću o vašem kicoškom automobilu.
„Isključivo vozim Fordove, kadgod mogu da ih nađem.
„Zbog izuzetne brzine i slobode koju omogućuje, Ford iza sebe ostavlja sve druge automobile.
„Čak i u mom, ponekada ilegalnom poslu, ne smeta da vam poručim koliko je divan taj vaš V-8 Ford".
U Klajdovom telu je završilo 17 metaka, dok je na Boni prebrojano čak 26 rupa.
Čaure, ostaci prozorskih stakala, krvavi delovi odeće - sve su to postali dragoceni suveniri ovog surovog obračuna.
Boni i Klajd su želeli da budu sahranjeni zajedno, ali njena familija to nije dozvolila.
Njenoj sahrani je prisustvovalo oko 20.000 ljudi.
Cveće je stizalo iz cele Amerike.
Bukete su poslali i Dilindžer i Priti Boj Flojd.
Klajd je sahranjen nadomak Dalasa, pored brata Melvina.
Oni dele zajednički nadgrobni spomenik na kojem je uklesano: „Otišli su, ali nisu zaboravljeni".
Policajci iz potere nikada nisu dobili novac sa poternice.
Stoga im je rečeno da iz auta uzmu štagod žele.
Hamer je uzeo oružje i pribor za pecanje iz gepeka.
I pismo Klajdove majke Hameru je podjednako legendarno, kao i sve druge okolnosti vezane za slučaj: „Ne zaboravite da mom sinu nikada nije suđeno za ubistva, a niko nije kriv dok se to ne dokaže na sudu.
„Nadam se da ćete mi zato odgovoriti na ovo pismo i vratiti oružje iz automobila", napisala je Kami Parker.
Odgovor nikada nije stigao.
Mit je vremenom postajao sve veći
Dugovečnost priče o Boni i Klajdu može u isto vreme da bude i spomenik snazi mitova i medija.
- Od medicinske sestre do pljačkašice banaka: Uspon i pad „Eksplozivne lopuže"
- Najveće pljačke u Srbiji - u 100 i 300 reči
- Jesmo li opsednuti dokumentarcima o zločinima
Njihova priča, međutim, i danas fascinira pisce, muzičare, filmadžije i razne druge umetnike.
Pre nekoliko godina, Metju Herbert je objavio fenomenalan remiks (Fred & Ginger's Remix) pesme Boni i Klajd Serža Ginsbera i Brižit Bardo.
Radi se, naravno, o remiksu hita iz 1968. godine, pesmi koja je napisana na francuskom jeziku, ali prema stihovima koje je iza sebe ostavila sama Boni Parker, nekoliko nedelje pošto će mladi par uleteti u kobnu zasedu.
Njena pesma se zvala The Trail's End.
Ovaj savršeni hit u kojem Brižit Bardo i Ginsber glume junake iz naslova - u spotu ona ima mašinku u rukama i beretku na glavi, dok je Serž u beloj košulji i sa futrolom za pištolj okačenoj o rame - bio je toliko popularan da je do danas završio kao deo saundtreka u bar desetak filmova.
BBC ne odgovara za sadržaj treće strane u snimku
Množile su se i razne obrade pesme - Stiv Vin, Luna i Stereolab, Mik Harvi, Džejms Iha, Belinda Karlajl, a novu verziju je imao čak i Lulu, Seržov sin, zajedno sa Skarlet Džohanson.
Ni reperi nisu odoleli ovoj pesmi, pa se semplovi iz nje mogu naći kod Džej Elektronike, UFO, MC Solara, ali i kod Kajli Minog.
Pored već pominjanih Džordžija Fejma i Dragana Stojnića, pesmu o Boni i Klajdu su imali i Mel Torme, Merl Hagard, Flet&Skrags (blugras verzija) i mnogi drugi.
Vilijam Vitni je 1958. snimio prvi film prema priči o dvoje odmetnika, ali Boni i Klajd Artura Pena je bez dileme najviše doprineo širenju romantičnog mita.
U njemu ozloglašeni par igraju Fej Danavej i Voren Biti, a scenario su pisali ni manje ni više nego Dejvid Njuman i Robert Benton.
Penov film uspostavlja i novi standard - upravo je ovo delo ohrabrilo i druge autore da u svojim filmovima slobodnije prikazuju seks i nasilje.
Ovo je i jedan od prvih filmova koji pripada eri Novog Holivuda.
Kraj filma je legendaran sam po sebi i čak i danas važi za jedan od najkrvavijih obračuna u istoriji filma.
I ne samo to: Artur Pen je u ovom filmu promovisao i skvib - spravu koja je bila malo eksplozivno punjenje i u kojoj se nalazila veštačka krv.
Ona je bila sakrivena u odeći glumaca i pri detonaciji je simulirala udare metaka.
U eri u kojoj je nasilje na filmu bilo do tog trenutka uglavnom beskrvno i bezbolno, ovaj metod je doneo pravu revoluciju.
Tako je film Boni i Klajd postao jedan prvih mejnstrim holivudskih filmova u kojem je nasilje prikazano eksplicitno.
Film na vrlo labav način pojednostavljuje priču o Boni i Klajd i njihovoj bandi, a u mnogim delovima drastično odstupa i od istine.
U vreme premijere, on je smatran veoma kontroverznim pre svega zbog glorifikacije nasilja i ubijanja.
Zanimljivo je da je i čuvena Polin Kil, posle pozitivne recenzije filma, postala stalni filmski kritičar Njujorkera.
Film je zaradio čak devet nominacija za Oskara, ali je osvojio samo dva - za najbolju žensku sporednu ulogu (Estel Parsons) i za kameru (Burnet Gafi).
Pre samo dve godine je, posredstvom Netfliksa, stigao i dosta zanimljiv film The Highwayman Džona Lija Henkoka koji se bavio teksaškim rendžerima koji su gonili par.
Kevin Kostner glumi Frenka Hamera u ovom filmu, dok je Vudi Harelson Meni Golt.
I na televiziji su Boni i Klajd imali svoje mesto: mini serija Brusa Beresforda iz 2013. je možda i najzanimljiviji trenutak o ovoj avanturi koji je završio na malim ekranima.
Da je mit kompletan govori nam i činjenica da su imena ovih romantičnih bandita ušla i u sleng.
Tako nam idiomatska fraza ,,moderni Boni i Klajd" obično govori o muškarcu i ženi koji zajedno funkcionišu kao kriminalni par.
Kolokvijalni izraz Boni i Klajd opisuje veoma zaljubljen i jedan drugom odan par koji se suočava sa opasnošću.
U popularnoj kulturi je poznat i Boni i Klajd sindrom, što je u stvari samo fraza za hibristofiliju - fenomen u kojem vas seksualno privlače počinioci nekog teškog kriminalnog dela.
Tako su, recimo, Ted Bandi, Čarls Menson, Ričard Ramirez i slični dobijali ogroman broj seksualnih i fanovskih ljubavnih pisama.
Istorija više nikada nije zabeležila kriminalni par sa kojim se zakon ovako obračunao.
Mitologija je od njih napravila modernu verziju Robina Huda, ali svaka ovakva priča se i inače završava na groblju.
Na onom u Dalasu (Crown Hill Memorial Park), na kojem je sahranjena Boni Parker, postoji sledeći epitaf:
„Baš kao i cveće što je slađe kada ga sunce i rosa ukrase, tako je i ovaj stari svet sjajniji sa životima ljudi kao što ste vi".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
