Dvadeset sedmi maj je idealan za podsećanje na pesmu God Save The Queen (Bože spasi kraljicu).
Štaviše, idealan je za bilo koju od dve čuvene pesme istog imena.
Obe počinju istim ili sličnim rečima, ali već drugi stih pravi razliku toliko velikom da su se zbog njega svetovi menjali.
Ova prva, tradicionalna pesma (alternativno zvana i God Save The King - Bože spasi kralja), služi kao nacionalna himna Velike Britanije, ali i kao kraljevska himna zemalja Komonvelta - pesma koja se u ovim zemljama intonira u prisustvu monarha.
U njenom drugom stihu se priželjkuje dug život plemenitoj kraljici (ili kralju).
Drugu je 27. maja 1977. godine, tokom proslave kraljičinog srebrnog jubileja (proslava 25 godina od dolaska na presto), objavio engleski pank sastav Seks Pistols (Sex Pistols).
- Ijan Kertis, pevač grupe Džoj Divižn - smrt će nas rastaviti
- Ramonsi i muzika: Prvi album kao pank lektira
- Priča o panseksualnoj pank himni Bazkoksa
Singl je momentalno bio zabranjen na BBC-ju i na nezavisnim komercijalnim emiterima (IBA).
Drugi stih ove pesme se drastično razlikuje od onog iz nacionalne himne.
Džoni Roten je bio vrlo direktan u obraćanju kraljici, ali i celokupnom establišmentu - God save the queen, The fascist regime.
Uvodni stih u drugi po redu singl za engleski rok sastav iz Londona je, bez ikakve sumnje, bio napad na englesku monarhiju, iako je Roten (pravo ime Džon Lajdon) na ovaj način objasnio stihove:
„Pesmu kao što je God Save The Queen ne pišete zato što mrzite englesku rasu.
„Takvu pesmu napišete jer je volite i zato što vam je muka što tu rasu neko maltretira".
Druga strofa je još direktnija: God save the queen, she ain't no human being/There is no future, In England's dreaming (Bože spasi kraljicu, Ona nije ljudsko biće, Nema budućnosti, U engleskim snovima).
Bez obzira na tu direktnost, ovi stihovi su tumačeni na različite načine.
Kao na sarkastičan iskaz o tome da se o kraljici govori kao o Bogu, a ne ljudskom biću, da je ona samo lutka na koncu već pomenutog fašističkog režima ili da je ona samo simbol države i kraljevstva i nastavljač stare tradicije.
Ili je Seks Pistols, jednostavno, nisu voleli.
Engleski snovi su u Rotenovim stihovima referenca na englesku opsesiju prema sopstvenoj slavnoj prošlosti.
Ali kako bilo, pesma je bez obzira na zabranu i kontroverze stigla na prvo mesto NME (rok nedeljnik New Musical Express) muzičke liste i drugo mesto zvanične liste singlova koju je koristio i BBC.
Što je dovelo do novih kontroverzi i optužbi da je ta lista bila „montirana" samo da pesma ne bi stigla do vodeće pozicije.
Prvo mesto je i dalje držao Rod Stjuart sa pesmom prikladnog naziva - I Don't Want To Talk About It (Ne želim da pričam o tome).
Ali različiti izvori kažu kako je pesma Pistolsa bila najprodavanija u toj nedelji bez obzira na zabranu emitovanja.
Kasnije, ona se našla i na jedinom studijskom albumu Seks Pistolsa, ploči Never Mind The Bollocks, Here's The Sex Pistols.
U svakom slučaju, radi se o pesmi koja je najviše promenila istoriju rok muzike.
- Ejnar Galilea - baskijski fudbaler i panker u zeleno-žutom dresu Istre
- Panker koji se vratio iz mrtvih i predao policiji
- „U bendu Kleš, uglavnom, ništa nismo razbijali"
Današnja publika koja prvi put čuje ovu pesmu koja traje tri i po minuta, muzički teško može da shvati o kakvoj se ovde pobuni radi.
Ona se originalno zvala No Future (Bez budućnosti) i ima klasičnu strukturu jedne pop pesme sve sa strofama i refrenom.
Ima snažan i prepoznatljiv gitarski rif, vrlo kratak gitarski solo (ipak je to pank), iskrivljeni vokal Džonija Rotena i bas liniju Glena Metloka inspirisanu, kako je i sam rekao, pesmom Fire Brigade grupe Muv (The Move).
Zbog toga možda ne bi bilo loše podsetiti šta je to u stvari predstavljao pank te 1977. godine.
Enciklopedije kažu da je to agresivna forma rok muzike koja je srasla sa međunarodnim (mada pre svega anglo-američkim) pokretom koji se odvijao krajem 70-tih godina prošlog veka.
Vrlo često politizovan i prepun životne energije koja se krila iza fasade negostoljubivog i sarkastičnog, pank se brzo proširio kao ideologija i estetski pristup i tako postao arhetip tinejdžerske pobune i otuđenja.
Sama reč pank je pozajmljena iz zatvorskog slenga (bitanga, dripac), a u muzičkom kontekstu je prvi put upotrebljena još početkom 70-tih u garažnom roku.
Ali već od 1975. pankom se nazivala minimalistička, literarno-muzička scena sa središtem u Njujorku (klub CBGB).
Nastupima Peti Smit, sastava Televižn (Television) ili sastava Ramons ispisana je definicija novog zvuka: gitare su proizvodile buku, bubnjevi su predstavljali teksturu, dok su vokali agresivno ispaljivali neprijateljske slogane.
Tako se muzika posle hipi pastorale vratila u gradove, a London je bio prvi koji je usvojio termin.
- Igi Pop: „Napokon sam dobio glas kakav je oduvek trebalo da imam“
- Paraf: Bend koji je naučio da svira pank čitajući novine
O nastanku pesme, Roten je pričao u intervjuu za američki rok mesečnik Rolingstoun:
„Napisao sam celu pesmu odjednom.
„Pre toga sam dosta radio sa Krisom Spedingom (producent) i on me je naučio aspektima strukture pesme, kako da ne ignorišem muziku i kako da prestanem da konstantno lupetam.
„Muzika je za mene bila nešto sasvim novo.
„Iako sam kupovao ploče od kad znam za sebe, potpuno je druga stvar kada uđete u studio i kada pokušate da reči uklopite sa muzikom".
Roten se ponovo osvrnuo na stihove i još jednom objasnio da pesma nije bila pištolj uperen kraljici u glavu:
„Meni su ovi stihovi bili vrlo zabavni.
„Odražavali su moje stavove prema monarhiji generalno, ali i prema onima koji misle da svi moramo da izvršavamo tuđe stavove, bez sopstvenog promišljanja.
„To je, po meni, neprihvatljivo.
„Moraš da zaslužiš pravo da me zoveš prijateljem i zahtevaš moju lojalnost.
„I da bih te ja podržavao, moraš da imaš dobro objašnjene stavove. Tako stoje stvari".
Omot singla nije bio ništa manje kontroverzan, a za to bi zasluge trebalo pripisati Malkolmu Meklarenu, menadžeru Pistolsa.
On je bio svestan da se snaga pesme mora podcrtati i problematičnim omotom.
Tako je kraljica Elizabeta završila sa nazivom singla ispisanim slovima isečenim iz različitih novinskih tekstova (kao u pismima otmičara koji traže otkup) i nalepljenim preko njenih očiju i nazivom grupe napisanom istim fontom i prelepljenim preko njenih ustiju.
Paradoks sadašnjeg vremena je da se danas ova legendarna pesma vrti i u udarnim terminima mejnstrim radio stanica (Radio Beograd, recimo), naročito kada su u rotaciji „stari hitovi iz sedamdesetih".
Ona više ne zvuči ni agresivno, verovatno ni preterano uvredljivo i teško da bi pesma koja bi danas pretendovala da menja svet oko sebe mogla da zvuči ovako mekano i bezazleno.
Pa ipak, ondašnji poredak je smatrao da je opasnija i od samog đavola.
Iako mnogi veruju da je stvorena upravo zbog kraljičinog Srebrnog jubileja, bend je u nekoliko navrata pokušao da demantuje to mišljenje.
Pol Kuk, bubnjar Pistolsa, je rekao da oni nisu bili ni svesni jubileja.
Ali prezir prema monarhiji i simpatije prema radničkoj klasi su bili više nego očigledni.
Na dan centralne proslave Jubileja, sastav (čitaj: Malkolm Meklaren) je iznajmio brod nazvan Kraljica Elizabeta sa namerom da sa njega, krstareći Temzom pored Vestminstera, izvede hit.
Ali na brodu je došlo do malih nereda, izazvanih pre svega svađom Dža Vobla (Jah Wobble, kasniji član sastava Public Imate Limited, grupe koja je nastala na pepelu Pistolsa) i jednog kamermana.
Jedanaestoro ljudi je uhapšeno istog trenutka kada je brod pristao.
Iako ni pank, a ni Seks Pistols nisu još mnogo potrajali na sceni, pesma je zapamćena za sva vremena.
Iznova je pronalažena i korišćena u raznim varijantama.
Jedna od najupečatljivijih inkarnacija pesme je ona koja nas je iznenadila na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu 2012, kada je Deni Bojl iskoristio u dvominutnom filmu Putovanje Temzom.
Ovu manifestaciju je otvorila kraljica, za vreme vlastitog dijamantskog Jubileja.
Kamera ide istom rutom kao i brod Kraljica Elizabeta 1977, od Tauer Bridža do Vestminstera.
Ali najgenijalnije povampirenje pesme se dogodilo 2016. godine, kada je jedan od poslanika Konzervativaca, Endrju Rosindel, tražio da BBC ponovo na kraju programa počne da emituje God save the queen, u kontekstu Bregzita.
Ova tradicija sviranja himne na kraju programa je obustavljena 1997, kada je nacionalna TV počela da emituje 24-časovni program.
Te večeri je emitovanje Njuznajt programa na BBC 2 završeno tako što je voditeljka Kirsti Vork rekla da je „neverovatno srećna što može da usliši Rosindelov zahtev" i - pustila klip sa pesmom istog naziva grupe Seks Pistols.
Rosindel, očekivano, nije bio zadovoljan.
Pesma je imala i nekoliko obrada, a izdvajaju se one Motorheda i sastava Antraks.
Najupečatljiviju verziju nacionalne himne, mogli smo da čujemo u crtaću Ren i Stimpi - a ta verzija je sjajno prepevana i na srpski jezik (Zelene su naše doline) u sinhronizovanoj verziji filma.
Ali bez obzira na sve, drugi singl Pistolsa je opstao decenijama, a preživeće i vekove, bez svake sumnje.
Baš kao i ta druga himna istog imena.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
