Dok je studirao u u Americi, Tavanda Kanhema bio je zamoljen da pokaže gde se nalazi dom njegove majke u njegovom rodnom Zimbabveu. Ali kad je otišao da ga potraži na digitalnoj mapi, ne samo da nije mogao da nađe njenu kuću, već ni čitavo rodno mesto.
Zbunjen, ovaj obučeni fotograf tražio je iznova i iznova na Gugl strit vjuu i drugim aplikacijama, samo da bi otkrio da mnoga mesta koja je posećivao kao dete u rodnoj zemlji takođe nedostaju.
Ovo saznanje teško je palo Tavandi.
„Mape doživljavam kao nešto više od onoga kako stižemo od jedne tačke do druge, one su jedan oblik pripovedanja", rekao je on za BBC.
- Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
- U fotografijama: Napušteni kamenolom kao turističko čudo Nigerije
- Život u miru i slobodi - šta možemo da naučimo od izolovanih plemena
Motivisan željom da bukvalno ucrta rodno mesto na mapu, Tavanda je potrošio oko 5.000 dolara vlastitog novca da učini upravo to, fotografišući neke od najprepoznatljivijih predela Zimbabvea.
Nedostajuće milijarde
Digitalne mape, kao što je Gugl strit vju, pomažu nam da sa lakoćom lociramo adrese i omogućuju besprekorne kućne dostave, olakšavajući život mnogim ljudima širom sveta.
Ali milijarde ljudi žive u gradovima i selima u zemljama u razvoju koje još nisu do kraja pokrivene takvim komercijalnim operacijama.
Štaviše, dobrotvorna organizacija Hjumanitarijan OpenStritMep (više o njoj kasnije) procenjuje da postoji „oko dve milijarde ljudi na svetu koji se ne pojavljuju na pravoj mapi".
Ako neko nije na mapi, to ne znači samo da će propustiti dostavu iz supermarketa - to, naravno, može da bude i pitanje života i smrti.
„Ako potražite neka mesta na internetu, videćete da tu nema ničeg sem praznine.
To prazno mesto označava nepravdu koja izaziva veoma direktne, veoma stvarne ljudske patnje koje su mogle da se izbegnu", kaže Rebeka Firt iz tima Hjumanitarijan OpenStritMepa.
Takvi ljudi su često van domašaja kad se desi nekakva katastrofa ili incident, a to što ne mogu tačno da pokažu gde se nalaze na digitalnoj mapi može značajno da oteža njihovo spasavanje ili pokušaj pružanja pomoći.
I zato pojedinci kao što je Tavanda, u saradnji sa velikim igračima kao što su Gugl i dobrotvornim organizacijama kao što je OpenStritMep, rade zajedno na tome da pomognu mapiranje nepoznatijih oblasti do kojih se teže stiže kako bi stvorili inkluzivniji svet.
Fotografisanje teškog terena
Da bi se mapirala neka oblast, morate da koristite mešavinu satelitskih slika sa fotografijama načinjenim na terenu.
I zato je Tavanda bio taj koji je na terenu pravio slike koje su praktično popunjavale praznine, fotografišući najistaknutije tačke od interesa u njegovom rodnom mestu.
„Mapiranje Viktorija Folsa, na reci Zambezi, bilo je najkomplikovanije", priznaje on.
Da bi mapirao region, morao je da je prepešači duge razdaljine sa foto-aparatom pričvršćenim za svoj ranac, i vozika se okolo u kolima opremljenim aparatima, pa čak i da koristi dronove.
„Mnoge od naših pretpostavki u kontrolisanim produkcionim uslovima ne funkcionišu kad radite fotografije na vodi", objašnjava on.
„Brodovi umeju da budu nestabilni, pokretanje drona sa palube je teško dok je sve u pokretu, lako je izgubiti opremu ili načiniti pogrešan snimak."
Najveći deo Tavandinog projekta odigrao se između 2018. i 2019. godine.
On se udružio sa Guglom, koji mu je pozajmio aparat od 360 stepeni za dvonedeljeno putovanje tokom mapiranja.
Načinio je najmanje 480.000 slika, koje su sada dostupne na Gugl strit vjuu i Gugl zemlji.
Ali proces pretvaranja fotografija u digitalne mape nije lak.
- Najmanje 55 slonova uginulo zbog suše
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Klimatske promene prete da unište svetsku kulturnu baštinu u Africi
Izazov mapiranja
Kartografija je veština i nauka grafičkog predstavljanja geografske oblasti, a kako se ona pravi menjalo se tokom godina.
Složenost mapiranja oblasti zavisi od mnogo faktora, uključujući koliko su ažurirani vladini podaci - na primer, oni često ne odražavaju precizno pravi odnos populacije u neformalnim naseljima, a neka zabita mesta možda čak nemaju ni brojeve na vratima ili imena ulica.
Tvorci komercijalnih digitalnih mapa zavise i od prihoda od oglašavanja, što obično znači da mapiranje najsiromašnijih oblasti nije prioritet.
Često ste upućeni na lokalne mape na kojima se nalaze istaknuti reperi kao što su ključni mostovi.
Međutim, kad ti reperi budu uništeni, u prirodnim katastrofama kao što su poplave, ta referentna tačka nestane, što otežava rad spasilaca kad su u pitanju život ili smrt, jer ne mogu da pronađu nešto što će im reći gde se tačno nalaze.
„Kad ste neko ko ne poznaje datu oblast, teško je dobiti geografsku lokaciju oblasti koja zahteva intervenciju, njenu udaljenost, broj stanovnika, reke, kuće, itd.
Uz pomoć mapa, lakše vam je da vizualizujete i analizirate kontekst brzo i pravovremeno", objašnjava Santjago Luengo iz Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
I zato, da bi prevazišle ovaj problem, institucije poput Crvenog krsta i Lekara bez granica (MSF) udružile su se i oformile projekat nedostajućih mapa OpenStritMep, kako bi „mapirale ono što je nemapirano".
Kako to funkcioniše?
OpenStritMep osnovan je 2006. godine i prati model Vikipedije, tako da svako može da napravi, ažurira ili edituje mapu.
Prvi stadijum procesa izrade ove mape otvorenog koda podrazumeva crtanje preko satelitskih snimaka i njihovo pretvaranje u mape.
Onda nastupa ključni element - meštani pomažu da se identifikuju ključne građevine i reperi koji ne mogu da se pretpostave sa satelitskih snimaka.
(Tu ulogu je odigrao Tavanda u Zimbabveu kad je radio sa Guglom, iako se proces ovog internet giganta razlikuje od onoga OpenStritMepa).
OpenStritMet tvrdi da, zato što su lišeni komercijalnih interesa, njihov proces pruža više moći meštanima - što znači da su mape obogaćene ključnim informacijama kao što su izvorišta vode, slivnici i informacije o lekarima u kraju.
„Jedna od prednosti OpenStritMepa je da možete da tagujete jedno svojstvo sa više imena; lokalno ime, zvanično ime, kulturološko ime, istorijsko ime, različite načine pisanja, na različitim jezicima. Kad uvrstite lokalno znanje, ono postaje mnogo preciznije", kaže Firt iz OpenStritMepa.
Velike mete
Krajnji cilj je dobiti detaljnu uličnu mapu koja će pokriti milijardu ljudi koji žive u oblastima sklonim katastrofama u 94 zemlje.
Da bi se izradila pouzdana mapa, dobrovoljci su obučeni da koriste aplikaciju koja radi na pametnim telefonima i ponekad dronovima, a da bi se dočarala celokupna slika koriste se najsavremenije kamere.
Praktična upotreba
Ovaj konkretan projekat stekao je zamajac posle 2010. godine.
Za oko 10 godina, više od 200.000 dobrovoljaca različitog porekla, kao što su izbeglice, zdravstveni radnici u ruralnim oblastima i studenti, uspeli su da mapiraju oblasti u kojima živi 150 miliona ljudi.
Kad zajednice poseduju i rukovode mapama, to isto tako pomaže da one budu stalno ažurirane.
Ovo je od vitalnog značaja zbog prirode stanovništava koje se stalno menja u mnogim naseljima.
Ove mape su već dokazale svoju pouzdanost u mnogim naporima za saniranje štete posle katastrofa.
Pomogle su i u ukazivanju zdravstvene pomoći, kao što su ključne informacije za kampanju davanja polio vakcina u Nigeriji.
Pred kraj prošle godine, 200 studenata sa tri tanzanijska univerziteta obučeno je da mapira teren sa konkretnim ciljem da sakupe informacije o oblastima sklonim poplavama u Dar Es Salamu.
Oni su dva meseca sarađivali sa lokalnom zajednicom i sakupili podatke o razmerama štete koja nastane tokom poplava.
Uz pomoć jeftinih alata dostupnih na tržištu uspeli su prvi put da mapiraju tačne lokacije sklone poplavama.
U Peruu, OpenStritMep koristi se za isporuku boca sa kiseonikom onima kojima su neophodne, a koji žive u retko naseljenim oblastima tokom pandemije korona virusa.
Firt kaže da se podaci koje ubacuju meštani konstantno proveravaju i potvrđuju.
Ona kaže da mape postaju sve bolje, a humanitarni radnici se slažu s tim.
Ove mape takođe se koriste za poređenje situacija „pre" i „posle".
U nekim slučajevima, mape su se čak koristile za planiranje putanje leta helikoptera sa hitnom pomoći.
Mapiranje oblasti zahvaćenih aktivnim ratnim sukobima i dalje predstavljaju veliki izazov.
Pre nego što se krene sa mapiranjem, mora da se izvrši procena kako bi se presudilo da li bi detaljna mapa pomogla ili naškodila zajednicama koje tu žive.
Tavandina želja da se mapiraju klimatske promene
Ali za ljude kao što je Tavanda, biti deo procesa mapiranja je specijalan osećaj, mada on priznaje da uspeh mapiranja otvorenog koda zavisi od učešća zajednica.
On kaže da su mu njegova putovanja tokom izrade mapa pomogla da bolje razume kako zajednice, koje žive udaljene jedne od drugih hiljadama kilometara, zapravo imaju mnogo toga zajedničkog i želi da iskoristi mape da ispriča „najveću priču našeg vremena" - klimatske promene.
„Naučio sam mnogo o tome kako se ljudi u različitim delovima sveta prilagođavaju promenama životne sredine i s vremenom se nadam da ću naći način da podelim te priče i slike."
Tavandine slike do sada je videlo 30 miliona ljudi iz svih krajeva sveta. On kaže da mu je njegov rad pružio pravo zadovoljstvo i omogućio da se poveže sa ljudima i mestima.
„Ova mesta nisu imala pokrivanje Strit vjua pre nego što sam započeo taj projekat, tako da pretpostavljam da te slike pomažu nekim ljudima da virtuelno istraže svet mimo svojih granica, naročito tokom ovih vremena kad je putovanje postalo toliko komplikovano."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
