Sa 106 godina, Ajlin Kramer deluje produktivnije nego ikad.
Dnevno piše priču iz ustanove za negu starijih osoba u Sidneju, objavljuje knjige i prijavila se na najprestižnije australijsko takmičenje u slikarstvu.
Posle decenija života u inostranstvu, Kramer se vratila u rodni grad Sidnej u 99. godini.
Od tada je sarađivala sa umetnicima da bi stvorila nekoliko video zapisa koji prikazuju njen primarni talenat i životnu strast - ples.
- Ona fotografijom dočarava lepotu ljudi sa društvene margine
- Učiteljica koja je oborila rekord u usponu na Everest kaže da „treba ciljati visoko”
- Performans u Srbiji od Marine Abramović do danas: Telo kao početak i kraj
Kramer i dalje pleše - izvodi graciozne, dramatične pokrete uglavnom gornjim delom tela.
Poslednjih godina radila je i kao koreografkinja.
„Od povratka u Sidnej bila sam toliko zauzeta - izvela sam tri velika plesna dela u NIDA [Nacionalnom institutu za dramsku umetnost] i nezavisnim pozorištima.
„Učestvovala sam na dva velika plesna festivala u Adelaidi i Brizbejnu, snimala sam film, imala sam mnogo manjih predstava, napisala tri knjige, a danas imam slobodan dan u razgovoru s vama!", kaže iz svog doma.
Nešto što je često pitaju je odakle potiče sva njena energija - i da li postoji tajna plesa u starosti.
Njen odgovor je da iz je rečnika izbacila reči „stari" i „starost".
Upozorava me da sam ih kasnije koristio u našem ćaskanju.
„Kažem: nisam stara, već sam dugo ovde i naučila sam nekoliko stvari usput.
„Ne osećam kako ljudi kažu da bi trebalo da se osećaš kad ostariš. Moj stav prema stvaranju stvari identičan je onom kada sam bila dete."
Inspirisana domom
Poslednjih godina, Kramer je finansirala, koreografisala i izvela nekoliko plesnih dela koja vuku korene iz njenog života.
Bila je na pola puta stvaranja novog plesnog spota kada joj je zaključavanje usled pandemije korona virusa u Sidneju privremeno promenilo planove.
Ali ne zadugo.
„Nisam mogla da izađem na lokaciju video snimanja, pa sam umesto toga napisala knjigu", kaže ona, smejući se.
„To je priča o tome kako smo snimili film".
Lokacija filma je posebna za Ajlin Kramer.
Odvija se unutar džinovske smokve Moreton Bej u sidnejskom predgrađu.
Miris gumenih stabala, pogled na ogromne smokve u zalivu Moreton i zvuk ptice kukabura na njima stvari su koje su mamile Kramer natrag u Sidnej.
„Drvo je inspirisalo moju koreografiju", kaže ona.
„Jeste li ga ikada videli izbliza? Osećate se kao da ste u ukletoj palati iz bajki. Vratilo me u detinjstvo."
Kramer privodi kraju snimanje, a onda sledi montaža i ubacivanje muzičke podloge.
U međuvremenu, kao šef sopstvene izdavačke kuće Bejzik šejps (Basic Shapes), objaviće autorsku knjigu o projektu kasnije ove godine.
Od ulaska u stogodišnjicu života, objavila je i zbirku kratkih priča: Slonovi i druge priče.
Zaključavanja tokom pandemije korona virusa nisu je pokolebala.
„Uopšte nisam mislila na koronu", kaže ona.
„Nisam se osećala usamljeno ili ograničeno - kad pišete, to je vaše društvo."
Kramer je postala poznata ličnost u predgrađu Elizabet Bej, gde i živi.
Prijatelji su joj priredili zabavu ispred kuće za njen 106. rođendan u novembru.
„Bila sam iznenađena, oduševljena - i veoma dirnuta", kaže ona.
Živopisan život
Pozirala je ranije kao akt model, a sa 104 godine postala je najstariji učesnik svih vremena - u najprestižnijoj australijskoj nagradi za slikarstvo - Nagrada Arčibald (The Archibald Prize).
Taj kreativni duh i nesvakidašnje ponašanje definisali su život Ajlin Kramer.
Rođena u sidnejskom Mosman Beju, Kramer se školovala za plesačice, a zatim je deset godina išla na turneje po Australiji sa baletom Bodenvajser.
Putovala je u Indiju, a kasnije se nastanila u Parizu, potom i u Njujorku - gde je živela do 99. godine.
Njena plesna karijera obuhvata četiri kontinenta i jedan vek i to joj je uvek bila prva ljubav.
„Većinu života provela sam u društvu plesača i nisam bila usamljena", kaže ona.
„Za razliku od mene, neki su se venčali i dobili decu ili su se vratili u Evropu.
„Ja sam živela nepobodan život plesačice."
Živeći u Parizu veći deo života, Kramer kaže da je jedini način da plaća kiriju bio da bude umetnički model.
„Bilo je pomalo opasno pozirati, ali znala sam kupce i njihove manire", kaže ona.
Golotinja nije bila „velika stvar", jer je to bila svrha umetnosti: časovi crtanja života.
Družila se sa poznatim pariskim umetnicima i učila od njih.
Luj Armstrong je naučio da igra tvist u kazinu u Diepu, pre nego što se preselila u Njujork.
Po povratku u Australiju, bila je zadovoljna što se neke stvari nisu promenile - poput toga što su ljudi i dalje jeli ribu i čips - i oduševila se drugim stvarima - poput većeg prepoznavanja aboridžinske kulture.
Najbolji savet koji je ikad dobila bio je od madam Bodenvajser, osnivačice baleta Bodenvajser, o privremenim ljubavnim vezama tokom plesnih turneja.
„Govorila je da žena na licu mesta dobije muškarca - a ne one koji prolaze", kaže ona.
„Ostavile smo slomljena srca!".
Danas njena saradnica Sju Hejli opisuje rad sa Kramer kao „doživljavanje žive istorije".
„Ona je opipljiva veza sa ranim danima modernog plesa u Australiji - a za mene, kao koreografa, ovo je zlato!", kaže Hejli, počasna saradnica na umetničkom fakultetu Univerziteta u Melburnu.
„Ona ide kroz život sa elegancijom i kreativnim guštom.
„Potpuno sve drži pod kontrolom i stalno pravi nešto novo."
Kramer kaže da je „nikada nije zanimalo da bude bolesna kao što su neki", dodajući: „Ne pijem nikakve tablete osim nekih vitamina koje su mi preporučili lekari."
Naš razgovor je prekinulo kucanje na vratima - bio je to poziv za vakcinaciju protiv korona virusa.
„Strah me je!", kaže ona.
„Ali sprečiće da se razbolim."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
