Da li je 650 juana (83,50 evra) dovoljno za pokrivanje troškova dnevnih obroka?
Ako pitate Su Mang - nije. Ona je bivša glavna urednica kineskog izdanja Harpers Bazara, a njeni komentari na ovu temu koje je iznela dok je učestvovala u televizijskom rijalitiju razbesnele korisnike društvenih mreža u Kini.
„Moramo da jedemo bolje, ne mogu da jedem sa tako niskim standardima", dodala je u emisiji 50 km Taohuavu, u kojoj petnaest poznatih ličnosti živi zajedno 21 dan.
Zapanjeni njenim komentarima, korisnici mreže istakli su da za obroke dnevno imaju manje od 30 juana (3,86 evra).
- Kina će dozvoliti porodicama da imaju troje dece
- Kako Kina želi da stvori „muževnije“ dečake
- Koliko je zaista ljudi zaraženo Kovidom-19 u Vuhanu
Iako je gospođica Su, poznata kao „Kineski đavo koji nosi Pradu", u međuvremenu pojasnila da je sve to bio „nesporazum" - iznos od 650 juana (83,50 evra) je bio za sve vreme dok je boravila u emisiji, rekla je - javnost u to nije bila uverena.
„Može to pokušati da objasni, ali istina je da su poznate ličnosti elitističke, a da toga nisu svesne", napisala je jedna korisnica na platformi za mikroblogovanje Veibo.
Njen je samo poslednji slučaj besa javnosti usmerenog na ličnost zbog bogatstva.
Ranije ove godine, Anabel Jao, mlađa ćerka osnivača „Huaveja" Žena Džengfeja, razbesnela je internet kada je sugerisala da je živela težak život.
„Nikad se nisam osećala kao princeza... Mislim da sam poput većine mojih vršnjaka, morala sam naporno da radim, učim, pre nego što sam uspela da upišem dobru školu", rekla je u glamuroznom video-dokumentarcu koji najavljuje njenu pevačku karijeru.
Deleći film na svom Veibo nalogu, dvadestrogodišnjakinja, čiji otac vredi oko 1,4 milijarde dolara, rekla je da je potpisivanje ugovora sa kompanijom za zabavu „poseban rođendanski poklon" koji je sama sebi priuštila.
„Ne zaslužuje"
Godinama su kineski glamurozni bogataši bili razmetljivi, pokazujući luksuzne automobile i tašne na mreži - često na zavist sledbenika.
Ali sve češće se svaka vrsta razmetanja bogatstvom - namerna ili na neki drugi način - susreće sa neprijateljstvom i prezirom.
Na meti su ljudi poput gospođice Su i gospođice Jao, jer mnogi veruju da poznate ličnosti, kao i takozvani „fuerdai" - druga generacija bogate dece - jednostavno nisu zaslužni za svoje astronomske prihode.
„U poređenju sa zvezdama i njihovim naizgled 'lakim poslovima', ljudi će se žaliti na to koliko se trude i koliko malo zarađuju", rekao je doktor Zian Zu sa Univerziteta Deakin, koji istražuje kinesku medijsku kulturu.
Doktorka Haićing Ju, profesorka medijskih studija na RMIT univerzitetu u Melburnu, dodala je da su „komentari Su Mang o njenim obrocima razljutili ljude jer ogoljavaju ono što Kina pokušava da sakrije" - da neki ljudi imaju previše, a drugi se snalaze sa vrlo malo.
Razlika u bogatstvu u Kini je velika.
Iako je prosečni godišnji prihod u zemlji 32,189 juana (4,135 evra), ili oko 2,682 juana mesečno (344 evra), prema Nacionalnom zavodu za statistiku, Peking je takođe postao dom više milijardera nego bilo koji drugi grad na svetu.
Prema časopisu „Hurun Report", kineski bogataši zaradili su rekordnih 1,5 milijardi dolara u 2020. godini, što je približno upola manje od britanskog BDP-a.
Tako se bogati koji očito pokazuju svoju imovinu trenutno vide kao gluvi.
Iako je ovo uobičajeno za većinu zemalja sa problemom nejednakosti u dohotku, Kina je u jedinstveno nezgodnom položaju, kažu stručnjaci.
Dugo vremena su ljudi imali utisak da mogu postići „zajednički prosperitet" - nešto za šta je bivši vrhovni vođa Deng Sjaoping rekao da bi bio cilj čak i ako to znači da se određeni ljudi i regioni prvo obogaćuju.
„Ali nakon više od četrdeset godina od otvaranja zemlje, bogati ljudi postaju sve bogatiji, ostavljajući druge daleko iza sebe, razočarane i nemoćne", dodao je on.
Ponekad se bes pogoršava zbog onoga što doktorka Su naziva „očekivanjem da poznate ličnosti daju više (društvu), jer su javno poznate i imaju simboličku moć".
Na primer, prošlog meseca su ljudi bili besni kada je otkriveno da je glumica Žen Šueng plaćena oko dva miliona juana dnevno za TV ulogu, što ukupno iznosi 160 miliona juana (20 miliona evra) za ceo projekat.
„Šta je koncept 160 miliona juana (20 miliona evra)? Obični zaposleni koji zarađuju 6000 juana mesečno (770,91 evra) moraju neprekidno da rade 2222 godine, verovatno iz dinastije Ćin", napisao je neko na Veibu.
Ali javnost je bila još više uznemirena jer je gospođica Žen već bila zaglibljena u kontroverzama.
Ranije ove godine bila je umešana u aferu oko surogat majčinstva - nezakonitog u Kini - kada se tvrdilo da je napustila dvoje dece rođene uz pomoć surogat majke u inostranstvu.
Stoga je izuzetno problematično da neko zarađuje toliko novca kad se ne smatra dobrim uzorom.
To je takođe razlog zašto je 2018. godine bilo malo simpatija za veliku zvezdu Fan Bingbing kada je držana u kućnom pritvoru zbog utaje poreza, iako je glumica bila jedna od najpopularnijih zvezda u zemlji.
Umetnost skromnog hvalisanja
Prezir prema razmetljivosti takođe je povezan sa idejom da to signalizira nedostatak kulture, kažu stručnjaci.
Kako je kineska srednja klasa rasla, obrazovani „šminkeri" tumače razmetanje bogatstvom „kao nedostatak sofisticiranosti ili čak porekla iz 'niske klase'", rekao je za BBC doktor Džon Ozburg, autor knjige „Anksiozno bogatstvo: novac i moral među kineskim novim bogatašima".
„To je izuzetan poduhvat", rekao je, dodajući da je to takođe znak „nesigurnosti" u vezi sa nečijim društvenim položajem.
- Amerika ga je deportovala - da bi pomogao Kini da stigne u svemir
- Kako Kina planira da manipuliše vremenskim prilikama
Ipak, apetit zemlje za luksuzom uskoro neće nestati.
Prema kompaniji za istraživanje tržišta „Euromonitor Internešnal", Kina je nadmašila Japan kao vodeće tržište ličnog luksuza u azijsko-pacifičkom regionu, a očekuje se da će se rast prodaje vratiti na nivo pre pandemije do kraja godine.
Ključ je, dakle, da bogati budu u stanju da postignu krajnju ravnotežu - da ukažu na uspeh, ali na manje nametljiv način.
Doktorka Ju je primetila kako je to za neke iznedrilo čitav pokret koji uključuje skromno hvalisanje.
„Neki od bogatih sada pokušavaju da se pokažu na prikriveni način, umesto da samo pokazuju slike materijalnih dobara", rekla je.
Na primer, influenserka MengČiČi77 - poznata po tome što redovno na mrežama deli svoj luksuzni način života - jednom se „požalila" na Veibu da u njenom susedstvu nema dovoljno stanica za punjenje električnih automobila.
„Tako da nam nije preostalo ništa drugo nego da se preselimo u veću kuću sa privatnom garažom za Teslu mog supruga", napisala je.
Drugi put je prokomentarisala da je njen suprug bio „previše štedljiv" jer je odabrao da nosi odeću od kašmira „Zenja" koja košta „samo 30.000 juana" (3,854 evra).
Naravno, nedugo zatim takvi postovi su iziritirali korisnike mreža.
Kritičari su se od tada rugali njenim postovima, dajući im čak i ime: „Versajska književnost".
Pojam u trendu inspirisan je japanskim stripom „Versajska ruža", koji se zasniva na raskošnom životu kraljice Marije Antoanete iz 18. veka i mesecima je izazivao šale korisnika mreže koji imitiraju njen stil pisanja.
Jedan nezadovoljni korisnik predložio je način da se iznervira pisac Versajske književnosti.
„Samo se pretvarajte da niste primetili šta god da su pokušavali da pokažu", napisao je na veb stranici Đuhu sličnoj Kori.
Izgleda da nema lakog rešenja za bogate i slavne.
Pogledajte video o tajnoj borilačkoj veštini
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
