Milan Bandić posle više od dve decenije dobio je naslednika na čelu Zagreba, a da nije izgubio izbore - i to je jedino oko čega će se svi u glavnom gradu Hrvatske saglasiti.
Pitanje njegovog nasledstva duboko će podeliti njegove pristalice i one koji su, nekoliko meseci posle Bandićeve smrti, ubedljivo pobedili na lokalnim izborima.
„Zagrebu ostaje potpuno devastirana gradska uprava - kapaciteti, ustrojstvo, mogućnost da stanovnicima pruži usluge kakve dolikuju 21. veku. „Ostaje niz paradnih projekata - od preplaćenih fontana, preplaćene žičare koja ne može da radi, niza socijalnih programa koji nemaju efekat, a troše novac", kaže Sandra Benčić, predstavnica liste Možemo koja u novoj vlasti ima ubedljivu većinu, a daje i gradonačelnika Tomislava Tomaševića.
- Milan Bandić: „Nema za mene penzije dok sam živ"
- Počasni doktorat za Milana Bandića
- Nova lica pobedila i u drugom krugu lokalnih izbora u Hrvatskoj
- „Mnogo ljudi nam se javilo da smo im probudili nadu i optimizam"
S druge strane, Slavko Kojić, nekadašnji Bandićev bliski saradnik koji je bio nadležan za finansije - kako one u gradu, tako i u Bandićevoj političkoj organizaciji, pitanje nasleđa vidi potpuno drugačije.
„Milan Bandić je ostavio u nasleđe veliki opseg materijalnog, teško je to sve nabrojati.
„U vreme njegove vlasti, u gradu Zagrebu su participirali predstavnici gotovo svih nacionalnih zajednica - od Srba, preko Bošnjaka i Albanaca i taj kulturni deo ja bih stavio iznad ovog materijalnog, jer ta ostavština oplemenjuje."
Na nedavnim lokalnim izborima, zeleno-leva koalicija Možemo osvojila je 23 od 47 mandata u gradskoj skupštini, dok je Bandićeva lista osvojila pet mandata.
Tomislav Tomašević pobedio je protivkandidata Miroslava Škoru u drugom krugu izbora za gradonačelnika osvojivši 63,9 odsto glasova, dok je Bandićeva naslednica Jelena Pavičić Vukićević u prvom krugu bila trećeplasirana - od ulaska u drugi krug delilo je oko tri i po hiljade glasova.
Sistem ili pojedinac
Dugogodišnji novinar riječkog Novog lista Ladislav Tomičić dobro se opisuje kao „bandićolog" - kaže da njegova novinarska karijera počinje političkim usponom Milana Bandića, a da će veći deo radova posvetiti istraživanju mehanizama Bandićeve vlasti.
„Prvih dana po dolasku na vlast, Bandić je članovima stranke i novinarima poslao pismo u kome je poručio da svakom kome nešto treba - obrati se njemu.
„Tako je počela njegova gradonačelnička karijera, a taj model je sprovodio kroz ceo mandat - stvoren je sistem upravljanja gde sve zavisi od jednog čoveka", kaže Tomičić.
- Tri decenije od dana kada je Hrvatska odlučila da napušta Jugoslaviju
- Balkan je dom tri od sedam najugroženijih evropskih lokaliteta
Predstavnica nove vlasti kaže da je ovakav princip doveo do stvaranja začaranih gradskih krugova.
„Znalo se u gradu da se za svaki problem mora doći do Bandića, da on reši problem - ali onda si mu dužan", kaže Sandra Benčić.
Priseća se novinar Tomičić da je Bandić redovno gostovao na radijskim i televizijskim emisijama zagrebačkih stanica u kojima je, u kontakt programu, pozivao sugrađane da mu se jave ukoliko imaju problem.
„Za sve što je pogrešno, krivi su saradnici - a on će se već negde javno i izgalamiti na njih.
„Za sve što je dobro, naravno, zaslužan je on."
Bandićev saradnik Slavko Kojić kaže da su neke Bandićeve zasluge ostale skrivene iza njegovog osobenog stila.
„Imao je užasan stil komunikacije.
„On je kao krava koja da trideset litara mleka i sve čekaš kad će da se ritne i sve prospe - takav utisak je znao da ostavi u komunikaciji."
Kojić dodaje i da ne stoje primedbe da je dugogodišnji gradonačelnik radio stihijski.
„Teze da je on improvizovao i radio ad hok možda stoje za male projekte, ali za velike projekte uvek je konsultovao stručnjake.
„Upravo su mu oni sugerisali da se izgrade fontane - jer ih vidi svako ko sa aerodroma ulazi u grad - iako se uvek može reći da za njih nije vreme."
- Godinu dana posle zemljotresa, Zagreb još u strahu i ruševinama
- Hrvatska: Kako je virus korona uticao na svakodnevni život
Radno ili paradno
Upravo su fontane, koje su u gradu kolokvijalno prozvane Bandićeve fontane, za mnoge sinonim decenija vlasti ovog političara.
Izgrađene su u blizini Nacionalne i univerzitetske biblioteke, koncertne dvorane Vatroslav Lisinski, gradskih institucija, između dve trake ulice Hrvatske bratske zajednice koja od Mosta slobode preko Save vodi ka centru Zagreba, odakle se pruža pogled na Katedralu.
„Bandić je radio sve ono što se vidi i ono što nosi glasove, a moje uverenje je da je većina projekata bila finansijski štetna - mogli su da budu izvedeni mnogo jeftinije, ali su mnogi imali ekstra zarade.
„Zagrepčani će Arenu plaćati još četrdeset godina, ostale su fontane, javni toaleti, masa šoping centara koji nisu gradski", kaže novinar Ladislav Tomičić.
Fontane su sada tu i - ostaće.
„Nećemo rušiti fontane - one su preplaćene, ali nećemo rušiti i tako spaljivati novac koji je potrošen.
„Ali nećemo ni nastavljati takve planove", najavljuje Sandra Benčić.
Bandićevi saradnici tvrdiće da se grad u dve decenije suštinski promenio velikim projektima.
„Odmah u oči upada Radnička ulica, kao i most preko Save, dok su na kulturnom planu tu Muzička akademija i Muzej savremene umetnosti: Zagreb za kulturu u apsolutnom iznosu izdvaja gotovo koliko i Republika Hrvatska, a to je u relativnom iznosu naravno i više.
„Bilo je tu još planova, ali koliko para - toliko muzike", jasan je Slavko Kojić, Bandićev čovek od poverenja za finansije.
Kojić dodaje i da projekti nisu bili usmereni isključivo na osvajanje glasova.
„Promenjena je celokupna infrastruktura centra Zagreba, a to nije nešto na šta se dobijaju izbori.
„Izbori se dobijaju kada izgradite teren za mali fudbal negde na periferiji."
Ipak, kao činjenica ostaje da Zagreb ni u prvoj četvrtini 21. veka, baš kao ni Beograd, nije rešio pitanje vodosnabdevanja i kanalizacije za sve stanovnike.
„Nisu napravljeni oni poslovi koji se ne vide i ne nose glasovi - zagrebačka vodovodna mreža propušta 60 odsto vode jer je stara, i dalje ima ljudi bez vodovoda i kanalizacije", kaže novinar Tomičić.
U Bandićevom timu tvrde da je ovaj problem ostao nerešen jer je gradska skupština, u kojoj on u jednom trenutku nije imao većinu, nenamenski potrošila novac koji je grad za to namenio prodajom obveznica na Londonskoj berzi 2007. godine.
„Znao je za to, bolelo ga je i pokušavao je to da reši", kaže Slavko Kojić.
O slučaju nenamenskog trošenja novca, mediji su pisali i deset godina kasnije.
- Hrvoje je obišao svet na biciklu: „Gde god da odeš, Balkanci te dočekaju kao predsednika"
- Srpskohrvatski živi u Italiji, iako njegove domovine nema već 30 godina
Dugovi i afere bez presuda
Gotovo da nema godine u Bandićevim gradonačelničkim mandatima, a da nije obeležena medijskim povezivanjem njegovog imena sa nekom od afera.
Godine 2002. izazvao je lakšu saobraćajnu nesreću, a policajac koji ga je zaustavio je najpre otpušten, pa vraćen na posao.
Bandić je podneo ostavku na mesto gradonačelnika.
Mediji su pisali o njegovoj umešanosti u slučajeve kupovine zemljišta firme „Zagrepčanka", preuređenja Cvetnog trga, zamene zemljišta u aferi „Krašograd", izgradnji „zlatnih" toaleta, preskupih stajališta za tramvaje i autobuse, žičare na Sljemenu čija izgradnja kasni, a troškovi su višestruko uvećani.
Ni u jednoj od ovih afera, Bandić nije osuđen.
Privođen je 2014. i 2015. u aferi „Agram" zbog sumnji da je oštetio gradski budžet i nije platio porez na donacije u predsedničkoj kampanji, a suđenje je nastavljeno i posle njegove smrti.
„Kako je moguće da bude uhapšen gradonačelnik, a ne njegov ministar finansija?
„Zašto sam ja ostao na slobodi", upitaće retorički Bandićev „ministar finansija" Slavko Kojić.
Hroničar Bandićeve vladavine Ladislav Tomičić kaže da je iza Bandića ostalo mnogo sumnji.
„On se povezuje sa ljudima koje u Zagrebu stavljaju u kategoriju organizovanog kriminala, ali se imena ne mogu spominjati jer oni nikad nisu osuđeni za takva dela.
„Materijalni interesi tih ljudi su potpuno zarobili Bandića, grad je bio njihova samoposluga - kroz poslove koje su dobijali, modele zamene zemljišta."
Bandićev saradnik kaže da se u javnom diskursu „lako stvara histerija protiv onih koji su u ringu".
„Voleo bih da vidim dokaze za to.
Ja ne isključujem da je to činjenica, ali možda ne u tolikom obimu - mi smo ovde spremni da iznosimo gluposti, a bez dokaza", kaže Kojić.
Preispitivanjem prošlosti baviće se i nova vlast - već su zaustavili sve velike javne nabavke, ali su svesni da vremena i kapaciteta za analizu učinjenog ima veoma malo.
„Gradonačelnik, zamenici i nova gradska uprava moraju rešavati probleme i gledati u budućnost.
„Ali moramo ojačati kapacitete službe za unutrašnju kontrolu koji je do sada bio najmanji sektor, da bi on mogao da radi forenzičku analizu, ali i da prati učinak politika i mera koje donosimo."
U svemu tome, dodatni problem praviće veliki minus u kasi.
Iako je prethodna vlast u martu obavestila javnost da je dug Zagreba oko 617 miliona kuna (oko 82,3 miliona evra), mediji nezvanično pišu o dve milijarde kuna zagrebačkog duga (oko 270 miliona evra).
„Dug nije problem, to je i u svetu legitimna kategorija - ukoliko vam projekcije pokazuju da možete da održavate dug.
„Ni kuću niko danas ne gradi iz skupljenih para, kreditima se finansira svaka kapitalna gradnja", smatra Bandićev finansijski stručnjak Slavko Kojić.
On tvrdi da je najveći problem nastao od 2015. godine kada je promenom poreskih pravila Zagreb uskraćen za milijardu kuna prihoda (oko 130 miliona evra), u čemu se poziva na nalaz grupe profesora ekonomije iz Zagreba i Rijeke.
S druge strane, novinar Ladislav Tomičić kaže da je stvaranju duga ponajviše doprineo sam sistem upravljanja.
„U njegovom mandatu, sve gradske firme su objedinjene pod kapu Zagrebačkog holdinga da bi se mogli dizati krediti i prelivati gradu i obrnuto, po potrebi - bukvalno prelivanje iz šupljeg u prazno.
„Spuštanjem cena, recimo gradskog prevoza, nastali su ogromni minusi u Holdingu i gradu", kaže on.
Trostruka kohabitacija
Novim vlastima visoko na listi prioriteta mora da bude i obnova grada posle zemljotresa koji su kroz 2020. godinu pogađali grad.
„Želimo da radimo urbanu obnovu, koja neće biti vraćanje na staro već da postavimo infrastrukturu kakva je potrebna ne samo sada, nego za nekoliko sledećih generacija.
„To se ne može uraditi odjednom, ali se mogu postaviti osnove - da se zna u kom pravcu se ide", kaže Sandra Benčić.
Nova vlast uzda se da bi upravo postavljanje pravca budućeg razvoja mogao da bude njihov glavni adut u mandatu koji su započeli.
„Ne razmišljamo u izbornim ciklusima, mi smo program radili na deset godina.
„U ove četiri godine, važno nam je da uspostavimo pravedan, transparentan, svima dostupan sistem koji garantuje visok kvalitet usluga svima stanovnicima Zagreba.
On treba da bude toliko čvrst da je svejedno ko je sledeći na vlasti, da ne zavisi od jedne osobe ili stranke."
Doskorašnje vlasti nisu uverene da naslednici imaju kapacitet da se izbore sa problemima.
„Finansije su u katastrofalnom stanju i ne mogu se sada ti problemi rešiti u kratkom roku.
„Potrebno je mnogo pameti, ne samo u gradskoj vlasti - a oni me kadrovski nisu uverili da imaju kapacitete da upravljaju sistemom", smatra Slavko Kojić.
Novinar Ladislav Tomičić, uz pomalo ironije, kaže da ne želi da bude - pesimista.
„Biće čudo ako oni uspeju jer mislim da će za šest meseci sve u ovom gradu biti protiv njih, medijska mreža biće listom protiv njih - figurativno gledano, treba skrenuti reku Savu da bi se moglo raščistiti blato koje postoji u gradu.
„Ali ako u sledeće četiri godine uspeju da rekonstruišu vodovodnu mrežu i u Novom Zagrebu izgrade novu bolnicu - uradiće više nego iko u skorije vreme u ovom gradu."
Hrvatska politička scena toliko je različita od srpske da se na tri ključne pozicije - predsedničkoj, premijerskoj i mestu gradonačelnika glavnog grada - nalaze predstavnici tri potpuno različite političke opcije.
I dok mnogi u ovoj komplikovanoj podeli karata vide otežavajuću okolnost, zagrebački hroničar upravo u tome vidi i šansu.
„Jedina šansa za te ljude je pronalaženje načina za saradnju sa centralnim vlastima.
„Ako bude bilo podrške, posebno u obnovi od potresa, imaće izvesnu šansu", zaključuje Tomičić.
Pogledajte video o devojci koja je je naučila „hrvatski za samo tri godine"
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
