Izabrani iranski predsednik pozdravio je pregovore sa svetskim silama čiji je cilj oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, ali je rekao da oni moraju da pruže garancije iranskih nacionalnih interesa.
Na prvoj konferenciji za novinare od njegove pobede na izborima u petak, Ebrahim Raisi je obećao da neće dozvoliti da se pregovori u Beču oduže.
Insistirao je i da iranski program balističkih projektila „nije podložan pregovorima".
Nuklearni sporazum našao se nadomak potpunog kraha otkako su Sjedinjene Američke Države odustale od njega i pre tri godine ponovo uvele sankcije ovoj zemlji.
- Iran dobio novog predsednika - šta to znači za zemlju i svet
- Iran: Ko može da ima nuklearno naoružanje
- Odnosi Irana i Srbije: Srdačni i skromni
Iranska nuklearna kriza: Osnove
- Svetske sile ne veruju Iranu: Neke zemlje veruju da Iran želi nuklearnu energiju zato što želi da napravi nuklearnu bombu - što Iran uporno poriče.
- I zato je postignut sporazum: Iran i još šest zemalja su 2015. godine došli do velikog sporazuma. Iran će obustaviti deo nuklearnog rada u zamenu za okončanje strogih sankcija koje su naškodile njegovoj privredi.
- Šta je problem sada? Iran je iznova pokrenuo zabranjeni nuklearni rad nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp napustio sporazum i ponovo uveo sankcije Iranu. Iako novi lider Džo Bajden želi da se vrati sporazumu, obe strane govore da ova druga mora da načini prvi korak.
Raisi, šiitski muslimanski klerik tvrde struje, koji je šef iranskog pravosuđa i blizak Vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneju, ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima održanim u petak, sa 62 odsto glasova u prvom krugu.
Međutim, izlaznost je bila ispod 49 odsto - što je rekordno nizak rezultat na predsedničkim izborima u ovoj zemlji još od Islamske revolucije iz 1979. godine - posle poziva na bojkot disidenata i nekih reformista kao reakcija na diskvalifikaciju nekoliko istaknutih kandidata koji su mogli da predstavljaju ozbiljnu konkurenciju.
U ponedeljak je Raisi opisao učešće Iranaca na izborima kao poruku „jedinstva i kohezije" i znak da se nastavlja „hod stazom" osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija.
Rekao je i da su mu glasači poverili mandat da se „bori protiv korupcije, siromaštva i diskriminacije", što su sve, prema njegovim optužbama iznesenim tokom izborne kampanje, bili propusti umerenog predsednika Hasana Ruhanija.
Raisi je rekao da njegov pristup spoljnoj politici neće biti ograničen nuklearnim sporazumom o kom je pregovarao Ruhani, a prema kom je Iran pristao da ograniči svoj nuklearni program u zamenu za popuštanje sankcija.
O pregovorima u Beču on je rekao: „Nećemo dozvoliti da se pregovori vode samo radi pregovora. Pregovori ne smeju da se oduže, već svaka sednica mora da donese neke rezultate. Pregovori usmereni ka rezultatima važni su za nas i moraju da imaju dobar ishod za iransku naciju."
Raisi je pozvao SAD da se odmah vrate sporazumu i ukinu sve sankcije koje su obogaljile iransku privredu. Upitan da li bi se susreo sa predsednikom Džo Bajdenom ako ona to učini, odgovorio je: „Ne."
Isto tako je odbacio mogućnost bilo kakvih pregovora oko iranskog programa balističkih projektila i njegove regionalne politike, uključujući podršku oružanim grupama u nekoliko zemalja, uprkos pozivima zapadnih zemalja da to bude sastavni deo novog sporazuma postignutog u Beču.
U nedelju je glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja Abas Araki rekao da su predstavnici u Beču „bliže sporazumu nego ikad", ali da premošćavanje preostalog jaza „nije lak posao".
Novi izraelski premijer Naftali Benet u međuvremenu je upozorio svetske sile „da moraju se probude pre nego što se vrate nuklearnom sporazumu".
Rekao je da Raisi, koji je učestvovao u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1988. godine dok je bio zamenik tužioca u Teheranu, deo „režima brutalnih dželata".
Upitan u ponedeljak za svoj odnos prema ljudskim pravima u prošlosti, Raisi je rekao: „Ponosan sam što sam branio ljudska prava na svakom položaju na kom sam do sada bio."
Analiza
Kasra Nadži, BBC na persijskom
Izjave Ebrahima Raisija na njegovoj prvoj konferenciji za štampu u svojstvu izabranog predsednika neće umiriti mnoge ljude, bilo da je u pitanju politika kod kuće, ili iranski odnosi prema spoljnom svetu. Predstavio se kao čovek tvrde struje koji neće menjati stavove.
Najpoznatiji je po ulozi u potpisivanju naredbe za pogubljenje hiljade iranskih političkih zatvorenika 1988. godine. Amerika ga je kaznila zbog njegove uloge u kršenju ljudskih prava. Ali on je sada delovao nepokolebljivo, rekavši da je pomogao da nacija bude bezbedna i da zaslužuje zahvalnost i slavu zbog onoga što je uradio. Ovo pitanje će nesumnjivo nastaviti da baca senku na njegov predsednički mandat.
Kao šef pravosuđa, predsedavao je mnogim slučajevima u kojima je došlo do krupnih nepravdi, naročito u vezi sa aktivistima za ljudska prava kao što su Nasrin Sotoudeh. Nije bilo ničega u njegovim komentarima što bi sugerisalo da ćemo prisustvovati unapređenju učinka Irana kad su u pitanju ljudska prava. Raisi je izjavio da se on oduvek zalagao za borbu za ljudska prava.
Po pitanju posrednih pregovora sa SAD-om u Beču, bio je ambivalentan, mada je rekao da će se oni nastaviti ako bude bilo jasnih postignuća. Bio je mekši od očekivanog po pitanju Izraela, ne rekavši ništa drugo sem da će Iran nastaviti da pruža podršku Palestincima. I bio je entuzijastičan oko proširenja odnosa sa Kinom. Rekao je da će primenu sporazuma o dugoročnoj saradnji sa Kinom smatrati prioritetom.
Raisi nije projektovao nikakvu konkretnu personalnu crtu koja bi lično obeležila naredne četiri godine njegove vladavine. Neki posmatrači već su počeli da govore kako će on biti samo izvršna ruka ajatolaha Alija Hamneja, za koga veruju da će odlučivati o politici kod kuće i u inostranstvu više nego ikad pre.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
