Mađarska „više nema šta da traži u Evropskoj uniji", rekao je holandski premijer Mark Rute, koji se pridružio novom prekoru mađarskom premijeru Viktoru Orbanu zbog novog anti-LGBT zakona.
Na početku samita lidera EU, Orban je insistirao da zakon njegove zemlje nema nikakve veze sa gej pravima.
Ali komentari holandskog premijera su primer trenutnog raspoloženja u Uniji prema Mađarskoj.
Mark Rute nkaže da je svestan da ne može sam da izgura Mađarsku iz EU, pa bi to trebalo učiniti korak po korak.
„Dugoročni cilj je da se Mađarska baci na kolena po ovom pitanju", rekao je on.
- Mađarska zabranjuje sadržaje za decu koji pominju LGBT zajednicu
- Hoće li u Mađarskoj antigej zakonom biti proterane omiljene serije i filmovi
- Mađarska zabranila istopolnim parovima da usvajaju decu
Zašto je zakon kontroverzan?
Zakon se, pre svega, odnosi na povećanje kazne za osuđene pedofile, ali je 15. juna usvojen amandman kojim se zabranjuje prikazivanje ili promovisanje homoseksualnosti za mlađe od 18 godina.
Iako bi to moglo da utiče na seksualno obrazovanje, oglašavanje, pa čak i obustavljeno emitovanje nekih popularnih serija i filmova na televiziji poput Prijatelja (Friends) ili Harija Potera pre ponoći, postoji bojazan i da bi ugroženi mladi ljudi mogli biti lišeni važne podrške.
U školama će ubuduće o seksualnom obrazovanju moći da podučavaju samo oni ljudi koje odobri vlada.
Pre toga, vlasti Mađarske lišile su istopolne parove prava da usvoje decu.
Orban je rekao novinarima da je zakon pogrešno shvaćen.
„Zakon nije protiv homoseksualaca i homoseksualnosti. Reč je o pravima dece i roditelja."
Mađarski zakon postao je jedna od glavnih tema i na Evropskom fudbalskom prvenstvu koje je u toku.
Evropska fudbalska unija (UEFA) odbila je ideju minhenskog gradonačelnika da stadion Alijanc arena bude osvetljen duginim bojama u znak podrške LGBT zajednici u Mađarskoj i Evropi uoči utakmice Nemačke i Mađarske.
UEFA je ideju odbacila, obrazloživši da je ona „politički i verski neutralna organizacija".
- Čiji je Krim, STOP duginim bojama: Šta se sve dešava na EURO 2020
- Zašto je podrška LGBT osobama različita širom sveta
- Seks skandal: Orbanov saradnik navodno bežao sa gej orgije, pa dao ostavku
Kako su reagovali evropski lideri
Holandski premijer je bio jedan od 17 čelnika EU koji je potpisao pismo uoči samita obećavajući da će „nastaviti da se bori protiv diskriminacije LGBT zajednice".
Iako Mađarska nije posebno pomenuta u pismu, poruka je bila jasna, jer je 13 zemalja EU ranije izdalo zajedničku izjavu u kojoj izražava „ozbiljnu zabrinutost" zbog novog zakona.
Luksemburški premijer Ksavijer Betel, koji je ranije saopštio da je homoseksualac, rekao je da će reći Orbanu da je pogrešio što je u zakonu povezao homoseksualnost sa pedofilijom.
Belgijski premijer Aleksandar De Kro, noseći značku duginih boja na reveru, rekao je da je zakon zaostao.
„Preterali su... Tako počinje, najpre diskriminacijom LGBT, a završava se ućutkivanjem ljudi koji govore o onome što im se ne sviđa."
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da mu se „čini da zakon nije u skladu sa našim (evropskim) vrednostima" i nada se da bi mogao da bi dijalogom mogao da bude promenjen.
Neamčka kancelarka Angela Merkel već je osudila zakon kao „pogrešan", a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je neke akcije protiv Mađarske, ali nije precizirala kakve.
Fon der Lajen je rekla i da je mađarski zakon sraman, a iz Mađarske je dobila oštar odgovor da je njena izjava sramna.
Među liderima koji se nisu pridružili ni izjavi ni pismu bio je i poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Poljski ambasador u Berlinu Andžej Pržilebski branio je vladu u Budimpešti, tvrdeći da je „evidentno i nesumnjivo" da mađarski parlament ima pravo da zakonom štiti školarce od potrebe da se bavi pitanjima poput homoseksualnosti.
„Ovo nema nikakve veze sa netolerancijom, a kamoli progonom homoseksualaca", dodao je.
- Zašto stoje pregovori Srbije i Evropske unije
- „Šta će reći komšije": Autovanje u Srbiji i dalje tabu
Postupci zbog povrede prava
Ne postoji precizan mehanizam za eventualno izbacivanje neke zemlje članice iz EU.
Ali postoje načini da im se ograniče prava unutar EU.
Mađarska i Poljska su unutar Unije označeni kao „nevaljalci ili neposlušnici" ili glavni kršitelji prava i standarda EU.
Poljska je na lošem glasu još od 2017. godine, kada je Evropska komisija pokrenula Član 7 i zapretila ovoj zemlji da bi mogla da izgubi pravo glasa u EU.
Sledeće godine, i Mađarska je dobila istu pretnju.
Član 7. Ugovora o Evropskoj uniji je postupak u ugovorima o Uniji za suspendovanje određenih prava države članice.
Postupak omogućava Komisiji, Evropskom parlamentu ili državama članicama da preduzmu mere protiv zemalja zbog ozbiljnih kršenja temeljnih vrednosti EU, poput vladavine prava, sloboda, demokratije, jednakosti, ljudskih prava.
Poljska je optužena za kršenje pravila Unije zbog pravosudnih reformi za koje je ocenjeno da predstavljaju pretnju po zakone EU.
Kada je reč o Mađarskoj, u evropskom bloku postoji zabrinutost zbog pravosuđa, antikorupcijskih okvira, medijskih sloboda i ljudskih prava, posebno u svetlu novodonetih zakona koji negativno utiču na prava LGBT zajednice.
Nemačka je jedna od zemalja koja se zalaže za izricanje kazni ako se dve države ne vrate u okvir pravila i standarda EU.
Nemački ministar Mihael Rot rekao je da „EU nije najpre jedinstveno tržište i monetarna unija - mi smo, pre svega, zajednica zajedničkih vrednosti.
„Svi smo posvećeni ovim vrednostima. Veoma sam zahvalan na portugalskom predsedavanju što je konačno nastavljeno saslušanje Mađarske i Poljske, što je trebalo još ranije da se desi".
Prema ugovorima Evropske unije, Komisija može da preduzme pravne mere - da pokrene postupak zbog povrede prava - protiv svake države članice koja ne primenjuje pravo EU, piše na sajtu ec.europa.eu.
Komisija može da uputi predmet Sudu Evropske unije koji u određenim slučajevima može da odredi novčane kazne.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
