„Loki" je serija koju su obožavaoci sve vrijeme čekali

Ekskurzija Marvelovog filmskog univerzuma na televiziju bila je intrigantno mješovito iskustvo do sada.

8677 pregleda 5 komentar(a)
Foto: Dizni
Foto: Dizni

Smestivši u središte radnje đavolski harizmatičnog negativca u tumačenju Toma Hidlstona, najnovija ekskurzija slavne filmske franšize na televiziju vešto premošćava jaz između inventivnog i dobro poznatog, piše Stiven Keli.

Ekskurzija Marvelovog filmskog univerzuma na televiziju bila je intrigantno mešovito iskustvo do sada.

Predivna Vandavižn (WandaVision), na primer, postavila je letvicu visoko sa formalno inventivnom i kreativno rizičnom varijacijom na klasične sitkome - mada je više odavala utisak kurioziteta nego udarne Marvelove serije.

Falkon i Zimski vojnik, mnogo konvencionalnija serija koja na površini ugađa obožavaocima, zapravo je bila isuviše konvencionalna, spora i mlitava u izvedbi.

Prve dve epizode Lokija, međutim, sugerišu da se radi o seriji koja je vešto uspela da premosti jaz između inventivnog i dobro poznatog, s očaravajućim scenarijom prepunim neobičnih ideja koji predvodi jedan od najpopularnijih likova u Marvelovom filmskom univerzumu.

Sa radnjom smeštenom posle događaja iz filma Osvetnici: Kraj igre, u kojem su trikovi putovanja kroz vreme omogućili Lokiju iz prošlosti da se teleportuje iz zatočeništva, priča kreće kad boga nestašluka uhvati Uprava za vremenske varijacije, birokratska agencija zadužena za očuvanje integriteta „svetog vremenskog toka".

Zamislite samo Gospodare vremena iz Doktora Hua ukrštene sa svakodnevnim žrvnjem Momaka sa Medisona.

Ovog Lokija - koji, ne zaboravimo, nije isti onaj Loki koji je ubio Tanosa u Ratu beskraja, već mlađa verzija koja se pojavila u Osvetnicima iz 2012. godine - Uprava je prepoznala kao „varijantu".

To znači da ne bi smeo da postoji - on je proizvod alterantivnog toka; Uprava ne dozvoljava alterantivne tokove - i stoga mora da bude izbrisan iz istorije.

Još u tim ranim scenama - dok Lokija procesuiraju kroz kafkijansku birokratiju Uprave, prepunu beživotnih kancelarijskih službenika koji sede u sumornom žuto-smeđem dekoru u stilu pedesetih - serija uspeva da vas uvuče u svoj izvanredno apsurdistički ton i ritam.

Nezadovoljni aparatčik izvlači hrpu papira i traži od Lokija da potpiše svaku reč koju je ikada izgovorio.

Iskežena korporativna maskota uništava svu njegovu odeću.

Kolega zatvorenik dezintegrisan je zato što nije uzeo ceduljicu za stajanje u redu.

Ideja predstavljanja onostranog kroz prizmu banalnog kancelarijskog života nije ništa novo, naravno.

Uzmite samo skorašnji sitkom Dobro mesto ili, na filmu, Brazil Terija Gilijama.

Ali komičarski zamajac scenarija tvorca Majkla Voldrona - uz sigurnu, odmerenu režiju Kejt Heron iz Seksualnog vaspitanja - uspeva da predstavi ovu ideju kao svežu.

Ne iznenađuje što Voldronovi koreni mogu da se pronađu u sobi scenarističkog tima iza animiranog Rika i Mortija, serije slavne po spoju maštovite naučne fantastike sa britkim humorom.

Ali Loki ne bi bio ništa bez samog čoveka, koga Tom Hidlston čini đavolski harizmatičnim, kao i uvek.

U kasnijim Marvelovim filmovima, Loki je prošao kroz neku vrstu pokajničkog razvoja, kaošto je izglađivanje odnosa sa bratom Torom.

Ovaj Loki je, međutim, čvrsto ukorenjen u registar nadmenog negativca.

On je bezobziran, narcisoidan i - uz govorancije o tome kako jaki zaslužuju da vladaju slabima - otvoreno fašistički.

A opet je svo to njegovo zločinstvo donekle ublaženo Upravom, organizacijom toliko apsurdno moćnom da njeni zaposleni koriste kamenje večnosti kao pritiskače za hartiju.

Dizni

Negativci koji se pojavljuju kao protagonisti vlastitih priča postali su neka vrsta trenda; možda motivisano postmodernom željom da se raščini dualnost između dobra i zla.

Ali tu postoji nelagodni osećaj da je Loki zatočen između atraktivnosti svog glavnog lika i neprijatne istine o tome ko je on zapravo.

Scenario pokušava da reši to tako što je upario Mebijusa u tumačenju Ovena Vilsona, agenta Uprave koji traži Lokijevu pomoć u pronalaženju jedne posebno opasne varijante.

Ali pre nego što ga prihvati za taj posao, Mebijus organizuje de fakto terapijsku sesiju da otkrije šta pokreće Lokija.

Zašto radi to što radi?

Šta želi?

Da li uživa kad povređuje ljude?

Sve to deluje kao osmišljeno da umiri savest publike, da ih razuveri da Loki nije zao per se - on samo igra ulogu koju mu je dodelila istorija.

Ali diskutabilno je da li to zvuči istinito.

Bez obzira na sve, Vilson briljantno parira Hidlstonu, a aura njegovog vlastitog simpatičnog, odvaljenog, iskuliranog batice savršeno se uklapa u iščašenu atmosferu Uprave.

I zaista, ova filmska hemija postaje još naglašenija u drugoj epizodi, kad serija preraste iz akcione komedije u nešto nalik krimiću sa pandurskim tandemom, parom koji se zbližava dok istražuje mesta zločina kroz vreme.

Možete da pretpostavite ko je tu nekontrolisani pandur koji ne igra po pravilima, ali postiže rezultate.

Ova promena žanra uz malo sreće mogla bi da bude naznaka da će se Loki posvetiti epizodičnom pripovedanju, umesto da to izvedu kao jedan veliki, prošireni film, kao što je, mučno, čest slučaj sa TV serijama u poslednje vreme.

Ovo svakako tako izgleda.

Nema šta previše da se napiše o drugoj epizodi, iz očiglednih razloga.

Ne mora posebno da se napominje da ona uzima veću, sveobuhvatniju misteriju postavljenu na kraju prve epizode - koja je, sama po sebi, intrigantna - i razvija je na načine koji sugerišu šire posledice po budućnost Marvelovog filmskog univerzuma.

Kraj druge epizode prilično je šokantan i verovatno će za rezultat imati neke od najperverznijih proznih radova fanova koje je internet ikad video.

To je, na mnoge načine, Marvelova serija koju su obožavaoci sve vreme čekali.

★★★★☆

Loki se strimuje od 9. juna, sa nedeljnim epizodama koje izlaze svake srede


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: