El Salvador je postala prva zemlja na svetu koja je zvanično proglasila bitkoin legalnom valutom.
Posle glasanja u Kongresu, bitokin će za 90 dana postati zvanična valuta ravnopravno uz američki dolar.
Novi zakon znači da će svaka kompanija morati da prihvati bitkoin kao sredstvo plaćanja za robe i usluge, sem ukoliko nije nemoguće obezbediti tehnologiju neophodnu za obavljanje transakcije.
Predsednik Najib Bukele rekao je da će ovaj potez olakšati Salvadorcima koji žive u inostranstvu slanje novca kući - proces poznat kao novčana doznaka.
- Kriptovalute u Srbiji - sve što treba da znate
- Rudarenje bitkoina troši više struje nego cela Argentina
- Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
Mnogi ljudi u zemljama kao što su El Salvador umnogome se oslanjaju na novac koji im stiže iz dijaspore, što čini oko 20 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj zemlji.
Više od dva miliona Salvadoraca živi van zemlje, ali oni nastavljaju da održavaju bliske veze sa mestom rođenja, šaljući kući više od četiri milijarde dolara godišnje.
U međuvremenu, Svetska banka odbila je zahtev El Salvadora da pomogne u primeni bitkoina kao zakonskog sredstva plaćanja.
Međunarodni zajmodavac izrazio je zabrinutost zbog transparentnosti i uticaja rudarenja bitkoina na životnu sredinu.
Ali da li će bitkoin, iliti kriptovaluta, postati najbolji pristup za novčane doznake?
Bez posrednika
Kad ljudi šalju novčane doznake kući, oni obično koriste banku ili druge finansijske usluge kako bi izvršili transakciju.
Ali ti posrednici mogu da povećaju troškove prebacivanja novca preko nacionalnih granica.
Ako neko šalje 1.000 dolara iz SAD-a u El Salvador, na primer, čak i ako postoji atraktivnih „nula provizije", u stvarnosti bi banke mušterijama i dalje mogle da naplate izvesnu sumu s obe strane transakcije.
Jedna prednost bitkoina, ili bilo koje druge kriptovalute, jeste da se ne oslanja na bilo kog od tih posrednika.
Kao posledica toga, bitkoin bi mogao da bude privlačan siromašnijim zemljama i pojedincima koji bi voleli da izbegnu te dodatne troškove.
Sve to uprkos činjenici da kriptovalute mogu da predstavljaju i neke druge značajne rizike.
Najdžel Grin, generalni direktor i osnivač Devere grupe, predviđa da će „tu gde je El Salvadro poveo primerom, ostale zemlje u razvoju nastaviti da ga slede".
„To je zato što se zemlje sa niskim primanjima odavno pate jer su njihove valute slabe i ekstremno ranjive na tržišne promene, a što pokreće nezaustavljivu inflaciju."
Ako bitkoin postane još prihvaćeniji i naširoko korišćen, mogao bi da postane i stabilniji.
„Zato većina zemalja u razvoju postaje zavisna od valuta 'prvog sveta', kao što je američki dolar, da bi mogle da vrše novčane transakcije", kaže Grin.
„Ali zavisnost od valute neke druge zemlje dolazi i sa vlastitim setom, često veoma skupih, problema."
Na primer, ona može da učini zemlju ranjivijom pred stranim uticajima, i da dovede do toga da ona izgubi sposobnost da u potpunosti sama vodi vlastitu monetarnu politiku.
- Hakeri su mi opekli ruku kompjuterskim virusom za rudarenjeirusTviter nalozi poznatih hakovani u bitkoin prevari Lov na nestale milione od propale kriptovalute
Fluktuacija vrednosti
Ali kriptovalute imaju svojih mana, a one mogu da imaju uticaja na ljude u El Salvadoru koji dobijaju novčane doznake.
Bitkoin, virtuelna imovina bez direktne veze sa stvarnom ekonomijom, doživeo je ogromne fluktuacije vrednosti u ograničenom vremenskom periodu.
I ne razume svako kako on funkcioniše i kakve rizike sa sobom nosi.
Za razliku od razrađenih bankarskih sistema, ne postoje aktivni mehanizmi koji bi zaštitili mušteriju od fluktuacije vrednosti bitokina.
Dva suštinska svojstva uspešne valute jesu da je ona efikasni oblik razmene i stabilna zaliha vrednosti, kaže Ken Rogof, profesor ekonomije sa Harvardskog univerziteta i bivši šef ekonomije u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
On kaže da bitokin nije nijedno od ta dva.
„Stvar je u tome da se on trenutno ne koristi previše u legalnoj ekonomiji.
„Da, jedna bogata osoba ga prodaje drugoj, ali to nije finalna upotreba.
„A bez toga, on zapravo nema dugoročnu budućnost."
Rogof kaže da bitkoin postoji gotovo isključivo kao sredstvo spekulacija.
Iako mu je skočila popularnost, bitkoin se širom sveta retko koristi za novčane transakcije.
Ljudi koji imaju bitkoin obično čuvaju svoju kriptovalutu kod sebe da bi mogli još više da zarade od nje.
Ali neki ljudi kažu da bi kriptovalute mogle da postanu alatke za izbegavanje hiperinflacije.
Tokom pandemije, mnoge velike sile počele su da štampaju novac da bi održale ekonomiju u životu.
Kod tradicionalnih oblika valuta, kako se izbacuje sve više i više novca, to umanjuje vrednost postojećeg novca u opticaju.
Ljudi nužno ne primećuju to smanjenje zato što nominalna količina njihovog novca ostaje ista; međutim, oni počnu da primećuju da njihova nedeljna kupovina, izlasci u restorane i odlasci u bioskope koštaju sve više i više.
Bitkoin je drugačiji.
Zalihe bitkoina pažljivo se kontrolišu i ograničavaju, i niko ne može da pravi ili izdaje više bitokina kako mu se prohte.
Nikad neće biti više od 21 miliona bitkoina; a svaki bitkoin deljiv je na 100 miliona jedinica poznatih kao satošiji.
Ovo sprečava onu vrstu pada vrednosti koja pohodi „normalne" valute (fenomen koji vrlo dobro poznaju stanovnici Zimbabvea i Venecuele).
- Lozinka vredna 240 miliona dolara, a on ima još samo dva pokušaja
- Plati da te prati: Veštačka inteligencija navodi na kupovinu
„Hrabar potez"
„Nesumnjivo će biti kritičara - verovatno onih iz bogatih zemalja - koji će napasti ovaj hrabri potez El Salvadora", kaže Grin.
Ministarka finansija SAD Dženet Jelen prethodno je opisala bitkoin kao „izuzetno neefikasan način za vršenje novčanih transakcija."
Ona je takođe izrazila zabrinutost povodom „zapanjujuće" količine energije koja se troši prilikom procesuiranja transakcije digitalne valute.
Nije najjasnije koliko tačno energije bitkoin troši.
Centar za alternativne finansije Univerziteta u Kembridžu (CCAF), koji proučava poslovanje kriptovaluta, izračunao je da se ukupna potrošnja energije bitkoina kreće negde između 40 i 445 teravat časova godišnje, sa centralnom procenom od oko 130 teravat časova.
Potrošnja Velike Britanije malo je veća od 300 teravat časova godišnje, dok Argentina koristi otprilike istu količinu energije kao najbolja procena CCAF-a za bitkoin.
Kritičari kažu i da, dok tradicionalne banke često mogu da prate transakcije, postoji rizik da bitkoin postane alatka za super-bogate da izbegnu plaćanje poreza.
Za to vreme, većina svetskih centralnih banaka proučava mogućnost stvaranja vlastitih digitalnih valuta, a zemlje kao što su Kina već su pokrenule svoju verziju koja se kontroliše centralno.
I dok digitalne valute koje izdaju banke kontroliše vlada, kriptovalute nisu regulisane nikakvim centralnim telom.
Predsednik Bukele prethodno je izjavio da će potez da počne da se koristi bitkoin otvoriti finansijske usluge za 70 odsto Salvadoraca koji nemaju bankovne račune.
U tvitu objavljenom neposredno pred ovonedeljno glasanje, on je rekao: „Ovo će našoj zemlji doneti finansijsku inkluziju, investicije, turizam, inovaciju i privredni razvoj."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
