Dok Srbija i još neke zemlje Zapadnog Balkana i dalje sede u čekaonici Evropske unije, Hrvatska obeležava desetu godišnjicu pristupanja Uniji koja je u međuvremenu uzdrmana odlaskom Velike Britanije, pandemijom korona virusa i različitim vrednosnim stavovima pojedinih država članica.
Pre deset godina, tadašnja premijerka Jadranka Kosor iz reda vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) početkom decembra 2011. stavila je potpis u Briselu na ugovor koji dve godine kasnije uvodi zemlju u Evropsku uniju.
Ovo je vrhunac njene političke karijere, ali istovremeno i početak kraj.
Ugovor je potpisan 9. decembra, ali su parlamentarni izbori u Hrvatskoj održani nekoliko dana ranije i HDZ je izgubio vlast.
Kosor je posle toga izbačena iz stranke, uz obrazloženje da je narušila njen ugled.
- Zašto stoje pregovori Srbije i Evropske unije
- Prete li Mađarskoj sankcije EU zbog antigej zakona
- Šta donosi hrvatsko predsedavanje Evropskom unijom
To potpisivanje u Briselu Arsen Bauk, političar suparničke stranke - Socijaldemokratske partije (SDP) - posebno pamti.
Upravo tih dana saznao je da će najverovatnije biti ministar u novoj Vladi Hrvatske.
„Kada smo preuzeli vlast, imali smo još neke stvari da obavimo da bismo zvanično ušli u Uniju 2013", kaže Bauk, koji je i postao ministar uprave te 2011. godine, u razgovoru za BBC na srpskom.
„U celom procesu pristupanja, Evropska unija je malo eksperimentisala u Hrvatskoj.
„Kako? Legenda kaže da su se opekli kada su uključili Bugarsku i Rumuniji, pa su od nas tražili više, nešto što se nigde drugde ne sprovodi".
Ta 2011. bila je značajna i za Karla Reslera, političara HDZ-a, koji je tada razmišljao u učlanjenju u stranku.
Tačno osam godina od kada je 1. jula 2013. Hrvatska postala punopravna članica Unije, Resler je zastupnik u Evropskom parlamentu i savetnik sadašnjeg premijera zemlje i predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića.
Jer, vlast se još jednom promenila i HDZ je opet preuzeo parlament.
„U Hrvatskoj smo imali turbulentan period i sve te okolnosti su uticale i na pristupanje Uniji, ali verujem da je članstvo oblikovalo Hrvatsku", kaže Resler za BBC.
U jednom su obojica saglasni.
Dok Bauk misli da su ljudi u Hrvatskoj „dobili manje nego što su očekivali", Resler na pitanje da li su ljudi u Hrvatskoj srećniji i bogatiji od kada su u Uniji, ima nešto drugačiji stav.
„Ne bih rekao da se osećaju sretnijim subjektivno, ali objektivno - jesu", kaže on.
Podaci Eurostata pokazuju da je Hrvatska, posle Bugarske, druga najsiromašnija zemlja Evropske unije, ali je istraživanje Eurobarometra govori da gotovo polovina ljudi u ovoj zemlji ima poverenje u Uniju.
- Žene u Hrvatskoj ustale protiv zlostavljanja na porođaju
- Otkrio veliku korupciju u naftnoj kompaniji, zaglavljen na hrvatskom primorju
- Balkanska iskustva sa mirovnjacima - od pomagača do tražioca pomoći i nazad
EU - „nešto apstraktno" ili ne
Mašenjka Bačić, novinarka iz Splita, misli da Unija za mnoge obične ljude predstavlja nešto „previše apstraktno i daleko od njihove svakodnevne prakse i života".
„Jedan od najvećih izazova bilo je usklađivanje zakonodavstva s pravnom stečevinom EU", kaže za BBC Mašenjka Bačić.
„Tako je Hrvatska dobila bolji okvir za razvoj demokratije, vladavine prava te poštovanja ljudskih prava, što je verovatno jedan od najpozitivnijih učinaka".
„No drugo je pitanje prakse i sprovođenja zakona".
Ona daje primer kada je hrvatski zastupnik u leto 2021. godine govorio u Evropskom parlamentu o stanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena u EU.
Tako je traženo da sve članice poštuju ta prava i osiguraju pravo na legalan pobačaj i seksualnu edukaciju.
„Pitanje je što se ovim menja na svakodnevnom planu", pita se Bačić.
„Što ta rezolucija znači za Hrvatsku u ovom trenutku gde još nema novog zakona koji reguliše pobačaj.
„Nekoj mladoj ženi koja želi da pobaci, a nema novca, dok se doktori u najbližoj bolnici pozivaju na prigovor savesti i odbijaju da urade pobačaj, to ništa ne znači".
Jelena Marin, koja je rodom iz Dalmatinskog Kosova radi u nevladinom sektoru već 15 godina.
Sve te godine bavi se upravo „apstraktnim projektima EU" i tvrdi da pomoć stvarno može da se vidi.
„To je ogromna razlika i za obične ljude", tvrdi Marin.
„Primera radi, kada smo zaposlili brojne starije žene kroz evropske projekte da rade sa starima - za njih je to novi život.
„One su bile godinama nezaposlene, a sada primaju 600-700 evra i sigurne su.
„Možda one ne znaju da taj novac dolazi iz Brisela, ali to je velika razlika".
Slično je i za mlade ljude, kaže ona.
„Kada neko od tih mladih ljudi provede dva semestra u Italiji - sada se to smatra normalnim, a ranije je bilo čudno.
„Sada ti ljudi odrastaju otvoreniji nego ranije".
Nedavno istraživanje agencije Promocija plus pokazalo je da čak 39 odsto građana nema nikakvo poverenje u pravosuđe, a kao njegov najveći problem navode korupciju - njih čak 60 odsto.
Privredni pokazatelji ne idu u prilog Hrvatskoj, a prema istraživanjima Eurostata o potrošnji po glavi stanovnika u 2020. godini, Hrvatska je na samom dnu u Evropskoj uniji.
Standard u Hrvatskoj je 56 odsto niži nego u Nemačkoj.
„Takvi parametri su najbolji pokazatelji razvijenosti", kaže hrvatski ekonomista Vuk Vuković.
„Mi bolje stojimo nego zemlje u regionu, ali to je zbog turizma, da nemamo turizma, bili bismo još gori.
„Turizam rađa ogroman ulazak novca i kapitala u zemlju, a tu je i element onoga što dobijamo iz fondova Evropske unije.
„Loši su mehanizmi kojima se novac koji dolazi iz inostranstva preliva, u novac ljudi, građana. Naši građani imaju manju korist nego oni u Evropskoj uniji", rekao je Vuković, koga je citirao portal Indeks.
„Pritom tu mislim na novac bilo kakvih investicija, ali i novac EU fondova".
Hrvatska - dobar ili loš đak
U Uniji, priznaje Bauk, „postoje države čija se reč više sluša".
„To su, naravno, Francuska i Nemačka, to nije tajna", dodaje on.
Mehanizam EU funkcioniše tako da postoje sankcije za države koje ne primenjuju istu politiku kao Unija.
Na pitanje da li je Hrvatska dobar ili loš đak Unije, Bauk kaže da „nije EU učiteljica, a mi mali đaci".
„Nisam impresioniran briselskom birokratijom, pa ne volim biti tretiran kao đak", kaže on.
„Ako i tako gledamo, mi nismo među najlošijim đacima.
„Uprkos svemu smo u društvu najrazvijenijeg dela sveta".
Ljudi u Hrvatskoj, po mišljenju Bauka, dobili su manje nego što su očekivali, ali on misli da je to prirodno.
„Kada se pripremate za nešto, imate velika očekivanja, ali mislim da ljudi ovde jesu bogatiji, imaju mnogo više prilika".
Karlo Resler misli da Uniju ne treba gledati kao odnos manjih i većih naroda.
„Postoje razlike koliko je neko dugo u Evropskoj uniji, takve razlike se vide", dodaje on.
Evropski fondovi, obojica se slažu, ipak snažno menjaju Hrvatsku.
„Nema nijednog mesta u kojem nije bilo značajnijeg ulaganja u infrastrukturu, 80 odsto svih javnih investicija je iz evropskih fondova, a bez toga bismo imali petinu današnjih ulaganja", ističe Resler.
„Pelješki most je postao simbol toga".
Da li su srećniji i bogatiji - šta misle obični ljudi
Marijana Matulović Smoljan iz Dubrovnika je bila na drugoj godini studija kada je Hrvatska postala članica Evropske unije.
„Nama studentima je sve to bila dosta zgodno, mogli smo više i lakše da putujemo i idemo na razmene u evropske zemlje, sve je to bilo jednostavno", kaže Marijana za BBC na srpskom, koja danas ima 30 godina.
„Naš fakultet je imao direktne ugovore sa drugim fakultetima širom Evrope, nismo morali mi sami da tražimo gde ćemo ići".
Ona, ipak, kaže da te olakšice nije iskoristila.
Ali Matej Lovrenović iz Zagreba jeste.
On ima 24 godine, a živi u Londonu, gde je završio osnovne i master studije i danas ima posao.
„Meni je bilo super što nisam morao da se lomim sa masovnom dokumentacijom kada sam odlazio na fakultet iz Hrvatske", kaže Matej za BBC.
„Samo sam položio engleski i preveo diplomu i bio sam u Londonu.
„Iako je Britanija izašla iz Unije, mogu ovde da ostanem i radim koliko hoću".
Matej kaže da je, kada je zemlja ušla u EU, primetio kako se u Hrvatskoj otvorila lokalna ekonomija.
„Ranije je Hrvatska imala dva ciklusa - leto i ostatak godine.
„Sada mi se čini da je mentalitet počeo da se menja.
„Vidim da se ljudi ne bave samo turizmom, a i oni koji su ostali u ovoj grani - nekako su shvatili da mogu da iskoriste taj novac od EU da bolje razviju biznis, ne samo da čekaju da im dođu turisti".
EU, ipak, nije sama od sebe „poterala" Mateja u London.
„Došao sam u Britaniju prvi put sa 14 godina i odmah sam zvao moje da im kažem - ja ću ovde živeti.
„Mislim da EU ne usmerava mlade, ali oni koji žele da odu - imaju priliku".
- Za koga sada sviraju zadarske morske orgulje
- Putovanje u invalidskim kolicima: „Iz Hrvatske možeš svuda”
- „Hej Sloveni", pesma koja je bila više od jugoslovenske himne
„Sva tri crnca u Zagrebu"
Matej nema osećaj da su samo mladi usmereni ka tom „evropskom valu".
„Moja majka radi na Fakultetu i naučila je engleski poslednjih godina preko razmene profesora po Evropi", kaže on.
„Jedan deo i starijih ljudi mislim da je shvatio da je sada deo nečeg većeg i da to treba iskoristiti".
Kao rođeni Zagrepčanin, Matej kaže da ima utisak da se klima ipak promenila u glavnom gradu Hrvatske.
„Ja sam u Zagrebu kao klinac znao sva tri crnca koji tamo žive, a danas je to dosta drugačije, različitosti se više prihvataju", dodaje Matej.
Sandra Žalac Mikičić školovala se u nekom drugom periodu - tokom rata 1990-tih.
Sa svojih 52 godine, danas na pitanje šta se u Hrvatskoj promenilo od kako je postala deo Unije, odgovara kratko - „baš ništa".
„Jedino čega mogu da se setim jeste lakši prelazak granice, ali i komplikovanija administracija u poslovnim aktivnostima zbog uvođenja različitih propisa koje pre nismo imali", kaže Sandra za BBC.
Rijeka - luka rekorder u Hrvatskoj
Ako je neki grad iskoristio sredstva Evropske unije, onda je to Rijeka.
Ovaj grad je apsolutni rekorder po korišćenju novca iz fondova EU, ponosan je gradonačelnik Rijeke Marko Filipović.
„Rijeka je promenila sedam država, a da se nije makla sa mesta gde stoji", kaže Filipović za BBC na srpskom.
„Mi smo uvek bili grad unutar velikih država, tako da smo jedva dočekali da postanemo deo Unije.
„Rijeka je uvek bila luka koji prihvata različitosti".
Na spisku 175 projekata koje su realizovali od novca EU su škole i vrtići, preduzetnički inkubator, autobusi...
Rijeka je 2020. godinu dočekala kao Evropska prestonica kulture, a u prethodnih godinu i po dana je realizovala „najveće investicije u kulturi u istoriji Hrvatske", kaže Filipović.
„Od fondova EU biće obnovljen i Titov brod 'Galeb', koji će postati muzej", kaže gradonačelnik Rijeke.
„Nema delegacije koja dolazi u Rijeku, a da ne želi da poseti 'Galeb'.
„Biće to sjajan mamac za turiste".
Rijeka je kao prestonica kulture, kaže Filipović, „dobila neki novi ritam".
„I pored korone, zahvaljujući Riječkoj tvrdoglavosti, mi smo održali 500 događaja", kaže on.
Filipovićev glavni zadatak u Rijeci je danas - da zadrži ljude.
„Mladi ljudi odlaze i nalaze budućnost u zemljama EU, naročito posle otvaranja granica, kada su ukinute boravišne vize", kaže gradonačelnik Rijeke.
„Jedan deo ljudi je iskoristio mogućnost prelaska granice, ali dobar deo se vratio i to je normalno.
„Najveći problem je što je nekada u valovima migracije odlazio jedan član, a sada su nažalost otišle cele familije".
- Titova „Jadranka" drugi put na prodaju
- Šta je sve posedovao Tito: „Sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”
- Predmeti iz Jugoslavije i sećanje na „neki bezbrižni, izmišljeni život”
Šta se sa ostatkom Balkana
Hrvatska je u Uniji, ali šta je sa ostatkom Balkana?
Resler misli da će i drugi susedi ići u istom smeru.
„To je logično i prirodno, na jugoistoku Evrope ostalo je nekoliko država koje nisu u EU, a mislim da im je u interesu da budu, kao i Hrvatskoj i Uniji", kaže zastupnik Hrvatske u Evropskom parlamentu.
Ipak, dodaje da u Uniji „postoji zasićenje sa proširenjem".
„Ako negde pomenete proširenje kod nekih država članica, imate dosta ljudi koji su skeptični", dodaje Resler, inače savetnik hravtskog premijera.
„Mislim da je to velika greška".
Njegov kolega iz SDP-a Baut kaže da, kada se donose odluke u Evropskom parlamentu, predstavnici Hrvatske često drugačije glasaju o temama u regionu.
„Meni se to ne sviđa, ali to je već deo regionalne politike koja nas sve mnogo više interesuje", kaže Baut.
„Verovatno mnogo više nego ribarenje u Irskoj".
- Koliko želimo u EU
- Kosor: „Godina posle posete Vučića, efekat nula"
- Vesna Pusić: „Zapadni Balkan je prava tema za Hrvatsku"
Odnosi Srbije i Hrvatske u svetlu pregovara o Evropskoj uniji
Srbija ima status kandidatkinje za EU od 2012. godine, pristupni pregovori traju od 2014, a privremeno je zatvorila tek dva poglavlja.
U 2020. godini Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, a ova tema često je predmet izjava zvaničnika iz Beogrtada i Zagreba.
I dalje opterećene ratom od pre 30 godina, vlasti u Srbiji i Hrvatskoj skoro stalno igraju verbalni ping-pong.
Reagujući na izjavu hrvatskog šefa diplomatije da će Hrvatska povećati broj pripadnika u sastavu mirovnih snaga KFOR Na Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da je takva odluka doneta da bi „Hrvatska dodatno ponizila Srbiju".
Odgovor iz Zagreba je brzo stigao.
Zoran Milanović, predsednik najmlađe članice Evropske unije, rekao je početkom maja 2021. godine da srpske vlasti „sve rade da ne uđu u Evropsku uniju, a kao pregovaraju".
„Mi nismo u ravnopravnom položaju.
„Mi smo članica EU, Srbija nije. I ako žele ući moramo razgovarati.
„Nama nije padalo na pamet da se tako bezobrazno i drsko ophodimo s državama; sa Slovenijom koja je manja od Hrvatske, ali je bila članica EU.
„Ja ne želim taj položaj koristiti za ucjenjivanje, ali imam dojam da na drugoj strani uopće ne postoji stvarna ambicija da Srbija za 15 godina uđe u EU.
„To je možda zato što bi svi koji sad vladaju Srbijom, morali tražiti domovinu negdje drugdje", rekao je predsednik Hrvatske Zoran Milanović.
U Beogradu je prilično vatreno i oštro dočekana izjava Gordana Grlića Radmana, ministra spoljnih poslova Hrvatske, da Srbija treba da pokaže volju za ispunjavanje svih kriterijuma na putu ka EU, kao i da prizna genocid u Srebrenici.
„U tom smislu gledamo na područje vladavine prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, suradnju s međunarodnim kaznenim sudom, priznavanje genocida u Srebrenici, jačanje dobrosusjedskih odnosa kako s članicama EU tako i onima izvan EU", rekao je Grlić Radman.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
