Život ne može da postoji u oblacima Venere.
Jednostavno, previše je suvo, utvrdio je međunarodni istraživački tim predvođen Kraljičinim univerzitetom u Belfastu.
Prošle godine su se pobudile nade da bi mikrobi mogli da nastanjuju atmosferu Venere, s obzirom da je tamo prisutan gas fosfin (PH3).
Sugerisano je da se koncentracija ne može objasniti samo geološkom aktivnošću.
Ali nova studija iz Belfasta daje bolju sliku.
Na osnovu onoga što je poznato o uslovima u oblacima, tim je prikupio podatke svemirskih sondi, a zatim je pogledao biblioteku životnih oblika na Zemlji da bi utvrdio da li neki poznati organizmi mogu da opstanu u tom izazovnom okruženju.
Oblaci su uglavnom sumporna kiselina sa malim delom vode.
Analiza je zaključila da najekstremniji „ekstremofil" - naziv za mikrobe koji žive u vrlo izazovnim uslovima - neće moći da preživi, a kamoli da napreduje.
- Lebdi li život u oblacima Venere
- Šta ako vasiona nema kraj
- Ako postoji deveta planeta, zašto je niko nije video
„Otkrili smo ne samo da je efektivna koncentracija molekula vode nešto ispod one koja je potrebna za najotporniji mikroorganizam na Zemlji, ona je više od 100 puta niža.
„Gotovo je na dnu skale i na nepremostivoj je udaljenosti od onoga što su minimalni uslovi za život", rekao je dr Džon Holsvort iz Škole bioloških nauka iz Belfasta (Belfast's School of Biological Sciences).
Da li ovo „ubija" ideju otkrivanja života na Veneri?
Svakako je bila uzbudljiva i intrigantna najava kada se zasebni tim pojavio prošlog septembra sa primamljivim zapažanjima PH3 na drugoj planeti od Sunca.
Gas fosfin je molekul sastavljen od jednog atoma fosfora i tri atoma vodonika.
Na Zemlji je fosfin povezan sa životom, s mikrobima koji žive u crevima životinja poput pingvina ili u sredinama siromašnim kiseonikom, poput močvara.
U redu, možete da ga napravite i industrijski, ali na Veneri nema fabrika, a sasvim sigurno nema pingvina; zato je njegovo postojanje u oblacima planete zahtevalo objašnjenje.
Tim predvođen profesorkom Džejn Grivs sa Univerziteta u Kardifu, pokrenuo je mogućnost postojanja života u Veneri i pozvao je druge grupe da odgovore izazovu.
Neki astronomi su u početku dovodili u pitanje ispravnost zapažanja PH3, koja su rađena sa dva različita teleskopska sistema.
Ali ovaj najnoviji izazov dolazi iz sasvim drugog ugla - od stručnjaka za biohemiju.
Dr Holsvort je mikrobiolog koji izučava reakcije živih organizama na stres.
Profesorka Grivs je pohvalila je njegov rad, opisujući novu studiju kao izvrsnu.
Ali ona i dalje misli da postoji mogućnost postojanja nekog oblika života u oblacima Venere.
„Razgovarali smo o ovome prošle godine; znamo da je atmosfera Venere krajnje isušena, ali ono što ne znamo je koliko je dobro pomešana.
„Kolega Pol Rimer upravo objavljuje članak u kojem se vidi da bi neke kapljice oblaka mogle da imaju veoma visok sadržaj vode", rekla je za BBC Njuz.
Grivs je ukazala na tamne pruge koje se ponekad vide u kraćim vremenskim periodima u atmosferi.
Pretpostavljalo se da bi to mogle biti kolonije mikroba koje evoluiraju, odumiru i potom se ponovo pojavljuju.
Dr Kris Mekej vodeća je figura u astrobiologiji, polju koje ispituje mogućnosti za život izvan Zemlje.
Istraživač američke svemirske agencije (NASA), koautor nove studije Holsvort, rekao je da bi voleo da pomisli da je Venera naseljena, ali da direktna merenja atmosfere zaista sugerišu da je ovo malo verovatno.
Više obećavajuća - iako je i dalje vrlo teška za dokazivanje - jeste ideja da bi život mogao postojati u oblacima Jupitera.
Novo istraživanje ukazuje na to da bi kompatibilne temperature i dostupnost vode trebalo naći na dubini gde je pritisak približno pet puta veći od nivoa mora na Zemlji.
Naravno, ovo ne govori ništa o ostalim životnim uslovima, kao što je zaliha hranljivih sastojaka.
„Mnogo je teže reći da je mesto useljivo nego reći da mesto nije useljivo", objasnio je dr Mekej.
„Da kažemo da neko mesto nije useljivo, dovoljno je da pokažemo da su neki uslovi izvan opsega koji život može da toleriše.
„Nažalost, tako nešto možemo da kažemo za Veneru.
„Takođe pokazujemo da je jedan parametar - aktivnost vode - unutar opsega u određenom sloju na Jupiteru.
„Ali da bismo pokazali da je ovaj sloj nastanjiv, morali bismo da prođemo kroz sve uslove za život i pokažemo da su svi ispunjeni.
„Tako da je mnogo teže reći da je Jupiterova atmosfera nastanjiva nego reći da su Venerovi oblaci nenaseljivi".
U ovom trenutku, priča o Veneri je goruća.
NASA i Evropska svemirska agencija upravo su odobrile tri nove misije, počev od kraja ove decenije.
A privatna kompanija za lansiranje, Roket Lab, namerava da pošalje letelicu za ulazak u atmosferu najkasnije do 2023. godine.
Članovi tima profesorke Grivs trudiće se da uzorkuju gas fosfin dok se sonda spušta kroz oblake.
Pored toga, tim će zvanično objaviti odgovore drugim naučnicima koji su sumnjali u robusnost njihovih teleskopskih posmatranja.
„Ponovo smo pregledali podatke, napravljena su velika poboljšanja [od zaposlenih u opservatoriji Alma u Čileu], i zaista sam zadovoljna onim što smo videli na Veneri", rekla je ona.
Nova studija objavljena je u časopisu Nejčr astronomi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
