Donald Ramsfeld, američki ministar odbrane u dva mandata i jedan od glavnih arhitekata rata u Iraku, preminuo je 88. godini.
On je bio na funkciji u za vreme predsednika Džordža Buša mlađeg i važio je za glavnog zagovornika „rata protiv terorizma" posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
Američke trupe su 2003. okupirale Irak tvrdeći da ta zemlja poseduje oružja za masovno uništenje, ali ona nisu pronađena.
Ramsfeld je podneo ostavku tri godine kasnije zbog neslaganja sa načinom rukovođenja iračkom krizom.
On je vatreno branio sopstvene stavove i odluke, ali mnogi stručnjaci smatraju da su upravo Ramsfeldovi potezi doveli do povećanja nasilja u tom delu sveta.
- Strah u Avganistanu raste dok Amerika okončava najduži rat
- Slučajno otkrivene fotografije napada na Svetski trgovinski centar
- Zašto su prevodioci na meti „odreda smrti" u Iraku
Njegova porodica je saopštila da je umro u kući u gradu Taos u državi Novi Meksiko.
„Istorija će ga pamtiti po velikim dostignućima tokom šest decenija obaljanja javnih funkcija", navodi se u saopštenju porodice.
„Ali oni koji su ga najbolje poznavali i čije živote je promenio, pamtiće ga po bezuslovnoj ljubavi prema supruzi Džojs, porodici i prijateljima, kao i ličnom integritetu koji je pokazivao celog života služeći Americi".
Nekadašnji predsednik Džordž Buš mlađi opisao je Ramsfelda kao „inteligentnog čoveka od integriteta i gotovo nepresušne energije".
Kazao je da je Ramsfeld bio javni činovnik za primer i čovek koji se nikada nije plašio preuzumanja odgovornosti.
Lojd Ostin, aktuelni američki ministar odbrane, rekao je:
„Ministar Ramsfeld je bio oličenje velike energije, istraživačkog intelekta i izuzetno posvećen ideji da služi domovini."
Ramsfeld je rođen 1932. u Čikagu, a politička karijera trajala mu je decenijama.
Prvi put je u Vašington došao tokom šezdesetih godina prošlog veka, a obavljao je više javnih funkcija u predsedničkim administracijama Ričarda Niksona i Džeralda Forda.
Godine 1975, postao je najmlađi ministar odbrane u istoriji Amerike, a posle je bio i najstariji, kada ga je imenovao mlađi Buš.
Ramsfeld je bio u Pentagonu kada je oteti avion udario u zgradu 11. septembra 2001.
Bio je i jedan od prvih koji su se odmah pojavili tačno na mestu udara i pomogao je radnicima hitnih službi da iznesu ranjene na nosilima.
Mesec dana kasnije, američka vojska počela je bombardovanje objekata Al Kaide, ekstremističke grupe odgovorne za napade na Vašington i Njujork, kao i položaje Talibana, koji su tada bili na vlasti u Avganistanu.
Amerika se posle toga okrenula akcijama u Iraku, čiji režim nije učestvovao u napadima 11. septembra.
Ramsfeld se zalagao za kopnenu intervenciju, tvrdeći da Irak poseduje oružje za masovno uništenje, ali ono nikada nije pronađeno.
Pogledajte video o tome kako muslimani i hrišćani zajedno obnavljaju grad Mosul
Bio je poznat po živopisnim konferencijama za medije na kojima je često ulazio u rasprave sa novinarima.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka datira iz 2002. godine, kada je na pitanje o tome da li postoje oružja za masovno uništenje, rekao:
„Znamo da postoje poznate poznanice: stvari koje znamo da znamo.
„Takođe znamo da postoje poznate nepoznanice: stvari koje znamo da ne znamo.
„Ali takođe, postoje i nepoznate nepoznanice: stvari koje ne znamo da ne znamo."
Njegov mandat obeležile su i fotografije koje su se pojavile 2004, a na njima se videlo je američki vojnici zlostavljaju zatočenike u zatvoru Abu Graib nedaleko od Bagdada.
Našao se na meti kritika i zbog načina postupanja prema zatvorenicima optuženim za međunarodni terorizam u američkoj pomorskoj bazi u zalivu Gvantanamo na Kubi.
Ramsfeld je, međutim, uglavnom ostao dosledan u stavovima i odbrani odluka kada je napustio funkciju.
U memoarima iz 2011, koje je naslovio Poznato i nepoznato, branio je vlastite odluke oko rata u Iraku, ali je izrazio žaljenje zbog nekih komentara.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
