Silvija Foti nikad nije upoznala dedu sa majčine strane.
Za mnoge Litvance, Jonas Noreika je bio heroj koji se borio protiv sovjetskih komunista tokom Drugog svetskog rata i umro pre nego što je Silvija rođena.
Bio je vojni vođa, guverner, politički aktivista i istaknuti nacionalista.
Ali kad je Silvija odlučila da završi dedinu biografiju, koju je započela njena pokojna majka, nije imala pojma šta će otkriti i da će joj to otkriće zauvek promeniti život.
- „Mi za njih nismo bili ljudi - mi smo za njih bili gamad“
- Preživeo Holokaust i kaže: „Ja sam najsrećniji čovek na svetu”
- Nacistički plamen koji je gutao knjige „nenemačkog duha"
„Nisam imala pojma za njegovu mračnu prošlost"
Decenijama je Silvija, sada spisateljica koja živi u Čikagu, slušala o herojstvu dede koji je štitio svoju zemlju.
Odrastajući u SAD bila je ponosna na Litvaniju i na njegova dostignuća.
Majka i baka su joj ispričale da je njen deda ubijen zbog protesta protiv sovjetske invazije na Litvaniju 1947. godine.
Škole i putevi u Litvaniji nazvani su po njemu, a u njegovu čast su čak postavljene i spomen-ploče.
Ali direktor škole koja je nazvana po njenom dedi „usput joj je pomenuo" da je „njen deda bio optužen za ubijanje Jevreja".
„Skoro da sam se onesvestila kad je to rekao, zato što sam tad prvi put čula za to", priseća se Silvija.
Silvija je tada imala 38 godina.
„Moja majka je nedavno umrla. Moja baka je nedavno umrla."
„Mislila sam da ću napisati predivnu priču o svom dedi. Nisam imala pojma za njegovu mračnu prošlost", rekla je ona za BBC-jevu TV emisiju Hard tok.
„Mislila sam da ću pisati o heroju iz Drugog svetskog rata koji se borio protiv komunista."
Šokirana onim što je čula u školi i pretpostavivši da je to samo „komunistička propaganda", tvrdi da je poricala to čitavu deceniju.
- Kako je suđenje Adolfu Ajhmanu za Holokaust ujedinilo Izrael
- Kako su obične žene postale krvnice SS-a
„Masovni ubica jevrejskog naroda"
„Provela sam 10 godina iščitavajući sve brošure i informacije o svom dedi", objašnjava Silvija.
Za to vreme, pronašla je dokument na 30 strana koji je napisao lično njen deda 1933. godine, kad je imao 22 godine.
Ona kaže da je pun antisemitskih ideja, uključujući razloge zašto bi Litvanci morali da „bojkotuju" Jevreje.
Drugi dokumenti koje je pronašla takođe su potvrdili da je Noreika bio obožavalac Adolfa Hitlera i Musolinija.
Ali ono što je usledilo bilo je još šokantnije.
Ona kaže da je pronašla ubedljive dokaze da je njen pokojni deda učestvovao u masovnom ubijanju jevrejskog naroda, mada nije uspela da pronađe dokaze da ih je lično ubijao.
Na osnovu novopronađenih dokaza, odlučila je da knjigu nazove Unuka jednog naciste.
Tokom nacističke vladavine u Litvaniji, ubijeno je više od 95 odsto litvanskih Jevreja.
Danas, zajedno sa nekim pripadnicima litvanske jevrejske zajednice i njihovih potomaka u inostranstvu, Silvija vodi kampanju da se ime njenog dede ukloni sa liste litvanskih narodnih heroja.
Oni koji zastupaju Noreiku kažu da je on „branio zemlju", u vreme kad su Litvanci bili ugroženi i od nacista i od Rusa.
Noreikine pristalice tvrde da ga nacisti nisu smatrali njihovim, zato što je bio uhapšen i držan u koncentracionom logoru, a kasnije su ga ubili Rusi.
Ali Silvija kaže da je otkrila dokumentaciju koja dokazuje da je Noreika bio član anti-sovjetskog pokreta otpora i da je sarađivao sa nacistima 1941, sa 30 godina.
Silvija kaže da je njen deda predvodio proterivanje Jevreja iz njihovih domova, terajući ih u geto i da je otkrila ubedljive dokaze da je nadgledao masovno ubistvo skoro 2.000 Jevreja.
- „Otac nam je pisao svakog dana dok je čekao da ga pošalju u Aušvic“
- Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
Blisko i veoma neočekivano prijateljstvo
Najčvršći dokaz koji dokazuje ove optužbe jesu memoari koje je napisao Noreikin sekretar, a koji tvrdi da je Noreika izdao naređenje da se ubije tih 2.000 Jevreja.
„Dakle, on je bio živi svedok", kaže Silvija.
Dok je Silvija otkrivala sve više i više dokaza o dedinim zverstvima, neki litvanski Jevreji vodili su vlastitu kampanju protiv Noreike, uključujući Granta Gočina, koji tvrdi da je ubio najmanje stotinu njegovih rođaka.
„Sva moja istraživanja dostupna su javnosti. I jednog dana dobio sam imejl od Silvije", priseća se Grant, Amerikanac, južnoafrički Jevrej litvanskog porekla, koji je bezuspešno podneo nekoliko tužbi protiv litvanske vlade.
„Bio sam veoma sumnjičav prema njoj… Pozvala me je i rekla: 'Pročitala sam vaša istraživanja, ali počinili ste jednu ogromnu grešku'."
„I ja sam rekao: 'Šta?'. Ona je rekla: 'Propustili ste oko 10.000 žrtava mog dede."
Bio je to početak bliskog i veoma neočekivanog prijateljstva između Granta i Silvije.
Toliko bliskog, zapravo, da kad je Grant podneo tužbu protiv Litvanije na Evropskom sudu za ljudska prava, Silvija je podržala slučaj vlastitim pismenim iskazom.
Grant kaže da je Noreika optužen da je odgovoran za skoro 15.000 ubistava, od skoro 220.000 Jevreja ubijenih u Litvaniji, što litvanske vlasti uporno poriču.
- Zaboravljena istorija Holokausta: „Kakav geto - nije bilo nikakvog geta"
- Poslednji preživeli oslobodilac Aušvica preminuo u 98. godini
Traumatično iskustvo
Otkrivanje prošlosti njenog dede bilo je veoma traumatično iskustvo za Silviju, koja priznaje da ne bi napisala knjigu da su njena majka ili baka još žive.
„Psihološki gledano, ja sam se svađala, raspravljala sam se s njihovim duhovima dok sam pisala ovu knjigu. Obe su lebdele iznad mene u mojoj mašti i ponekad bih, kunem vam se, plakala dok sam im pretila pesnicom", rekla je ona za BBC.
„To je razorilo moj litvanski identitet. Nekada sam bila veoma ponosna što sam Litvanka, a sada se toga stidim.
Morala sam da prihvatim sve te užase, ne samo ulogu zemlje u genocidu, već i njenu ulogu u njegovom poricanju, što me je užasavalo godinama."
Silvija, međutim, veruje da njena majka nije znala mnogo o očevoj prošlosti.
„Ona je 1941. imala samo dve godine. Mislim da je godinama kasnije sigurno čula glasine, ali ih je poricala, baš kao i ja, ili većina Litvanaca."
Taj dugi proces poricanja, kaže ona, bio je jedan od razloga zašto joj je trebalo 20 godina da napiše knjigu.
Ali Silvija kaže da kad je u pitanju njena baka, to je već potpuno druga priča.
„Ona je definitivno znala i jednom kad sam to shvatila, osetila sam se izdanom, razočaranom, čak potištenom. Kako je mogla da živi sa samom sobom?"
„Na neki način, blagoslov je što je umrla pre nego što sam došla do tog saznanja. Ne znam kako bih mogla da je pogledam u oči zbog ovoga, kako bi ona mogla da pogleda mene. Isto važi za moju majku."
Ali Grant Gočin kaže da on iskreno ceni Silvijinu hrabrost i divi joj se.
„Možete li da zamislite kolika je snaga ličnosti potrebna da bi Silvija to uradila? Ona je izuzetna", rekao je on za BBC.
Snima se film
„Unuka ubice" i „unuk žrtava tog ubice" koji se udružuju da bi se borili za istinu je „iskrena priča o pomirenju", kaže Grant.
Silvija se slaže s tim, ali i Holivud, jer će njihova priča i neočekivano prijateljstvo uskoro biti ovekovečeni na filmu.
Silvija kaže da je razlog zbog kog su ostvarili tako čvrstu vezu možda taj što je ona bila jedna od prvih Litvanki koje je Grant sreo a koja je bila spremna da istraži Holokaust u vlastitoj zemlji.
I verovala da su Litvanci, „nažalost, odigrali krupnu ulogu u njemu".
„Litvanski narod mora da prizna svoju ulogu u Holokaustu i da prestane da izbegava odgovornost za njega. To neće vratiti žrtve… ali će povratiti uspomene na njih, onako kako treba da ostanu upamćene", kaže Silvija.
Ona tvrdi da to, baš kao što je ona uradila sa dedinom biografijom, neće biti samo „isceljenje za porodice žrtava", već i „isceljenje za same Litvance".
Pogledajte video o Nirnberškom procesu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
