Dubravka Malešević, mama dvomesečne bebe, kretala je kući iz porodilišta, a jedna briga prošla joj je kroz misli - da li je njen sin primio BCG vakcinu protiv tuberkuloze pre nego što su otpušteni iz bolnice
„Zabrinula sam se, jer nije imao ožiljak na ručici niti bilo kakvu drugu reakciju", kaže Malešević za BBC na srpskom.
Ubrzo je otišla po potvrdu na kojoj je pisalo da je njena beba primila vakcinu protiv tuberkuloze dva dana posle porođaja, a iz bolnice su joj rekli da se trag vakcinisanja pojavljuje tek posle nekog vremena.
Ako zadignete levi rukav, verovatno ćete zapaziti da i vi imate nešto slično na ramenu.
„Ova vakcina je spasila čovečanstvo, početkom dvadesetog veka se mnogo umiralo od tuberkuloze", ističe za BBC na srpskom infektolog Moša Marković.
- Sve tajne vakcina - kako nas štite od bolesti
- Može li vakcina od pre sto godina da spasi živote od korona virusa
- Koje vakcine proizvodi Srbija
Bebe primaju BCG vakcinu pre odlaska iz porodilišta, a ukoliko su rođena van porodilišta ili iz nekog drugog razloga nije bilo moguće izvršiti vakcinaciju, deca treba da je prime do navršenih 12 meseci života, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograda.
Prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima koji je izdalo Ministarstvo zdravlja, vakcinacija protiv tuberkuloze je obavezna u Srbiji za sva lica osim onih sa „trajnim kontraindikacijama."
Da tuberkuloza nije bolest prošlosti pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije prema kojima je u 2019. godini 1.4 miliona ljudi širom sveta preminulo od posledica ove bolesti.
Ipak, situacija je bolja u poređenju sa početkom 20. veka zahvaljujući Alberu Kametu i Kamiju Guerinu, dvojici francuskih naučnika, izumiteljima vakcine koja je prvi put upotrebljena pre sto godina u francuskoj prestonici Parizu.
Šta je BCG vakcina i kako funkcioniše?
To je liofilizovana vakcina koja se sastoji od živih, oslabljenih bacila mikobakterije bovis, navodi se u uputstvu za upotrebu koje je izdao Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak".
Odbrana od tuberkuloze preko BCG vakcine je celularna i ne dolazi do stvaranja antitela kao kod nekih drugih vakcina, kaže infektolog Moša Marković.
„Limfociti ubijaju ćelije zaražene mikobakterijom, a fagociti kasnije `proždiru` te mrtve ćelije", slikovito objašnjava ovaj specijalista iz Opšte bolnice u Pančevu.
Ova vakcina se prima u levu ruku - najčešće u nadlakticu i većina dece je dobije već u prvim danima života.
Dubravka Malešević kaže da njen sin nije imao vidljive kontraindikacije posle primanja BCG vakcine.
„Nisam imala nikakvu dilemu da li je ova vakcina bezbedna i dobra za moju bebu i smatram da svako dete treba da je primi", ističe ona.
Šta je tuberkuloza?
Tuberkuloza je infektivna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis i ona najčešće napada pluća, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Oko 10 miliona ljudi širom sveta se zarazi na godišnjem nivou, a 1,5 miliona umre od ove bolesti svake godine, pokazuju podaci koje je SZO prikupila.
Tokom 2019. godine 1,41 milion ljudi preminulo je od posledica tuberkuloze, dok je broj zaraženih dostigao 10 miliona u istom periodu.
To čini tuberkulozu jednom od najčešćih uzročnika smrti na svetu i najsmrtonosnijom infektivnom bolešću današnjice, prema istim podacima.
Ova infekcija se prenosi kapljično i najčešći simptomi tuberkuloze su učestali kašalj, bol u grudima, slabost ili zamor, gubitak telesne mase, povišena temperatura i groznica.
Procenjuje se da je četvrtina svetske populacije tokom života imala Mycobacterium tuberculosis u organizmu, ali je kod pet do 15 odsto njih dijagnostifikovana tuberkuloza, kažu iz SZO.
Podaci ove organizacije ukazuju da polovina od ukupnog broja pacijenata sa dijagnostifikovanom tuberkulozom na svetu dolazi iz Bangladeša, Indije, Kine, Indonezije, Nigerije, Pakistana, Južne Afrike ili sa Filipina.
U Srbiji je 2003. godine registrovano 37 zaraženih na 100.000 stanovnika. navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograda.
Iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" objavili su početkom jula 2021. godine podatke za 2019. godinu.
Prema tim brojevima, tuberkuloza je dijagnostifikovana kod 623 pacijenta, što iznosi 9,02 pacijenta na 100.000 stanovnika.
Dvoje je preminulo od ove zarazne bolesti 2019. godine, dodaje se u izveštaju Instituta „Batut".
Posle vakcinacije dolazi do povećanog lučenja limfocita, što štiti od tuberkuloze, ali može dovesti i do neželjenih efekata, napominje Marković.
„To je najčešće lokalna upala limfnih čvorova, uglavnom u predelu pazuha ili ključne kosti", dodaje on.
Ova vakcina ne preporučuje se trudnicama i ženama koje doje, onima kod kojih postoji rizik od ozbiljne alergijske reakcije, ljudima sa oslabljenim imunitetom i pacijenatima kojima je dijagnostifikovana aktivna tuberkuloza, stoji u uputstvu „Torlaka".
Institut „Torlak" je nosilac dozvole i proizvođač ove vakcine u Srbiji.
Kako je nastala BSG vakcina?
Alber Kamet, francuski biolog i fizičar, započeo je 1900. godina istraživanja na Pasterovom univerzitetu u Lilu zajedno sa sunarodnikom Kamijem Guerinom, stručnjakom iz oblasti bakteriologije i imunologije.
Cilj im je bio da pronađu efikasan lek za tuberkulozu pokušavajući da naprave varijaciju mikobakterije bovin (Mycobacterium bovine) koja bi se mogla bezbedno koristiti za pravljenje vakcine, navodi se u tekstu objavljenom u specijalizovanom magazinu Lanset.
Posle 20 godina istraživanja, 1920. godine saopštili su da su izumeli vakcinu koju su nazvali Bacil Kalmet-Guerin (Vacillus Calmette-Guerin) ili skraćeno - BCG.
- Pobeda nad pandemijom ili poraz nauke - šta znači moguće ukidanje patenata za vakcine
- Kako je nastao antivakcinaški pokret: „Ukinite Zakon o vakcinaciji, usud naše nacije"
- Korona virus: Šta donose izmene zakona o zaraznim bolestima
Rad dvojice naučnika bazirao se na otkriću do kojeg je 1882. godine došao nemački mikrobiolog Robert Koh.
Koh je ustanovio da tuberkulozu izaziva mikobakterija tuberkuloze i da ova bolest spada u zarazna oboljenja, iako se do tada verovalo da se ona nasleđuje.
Vakcina je prvi put upotrebljena 18. jula 1921. godine u Parizu i data je novorođenčetu čija je majka umrla od tuberkuloze, piše u tekstu objavljenom na sajtu Nacionalnog centra za biotehnološke informacije Sjedinjenih Američkih Država.
Iako je danas uobičajeno da ovu vakcinu bebe primaju interdermalno, injekcijom u rame, u početku se davala oralno.
Zbog čega primamo vakcinu u ranom detinjstvu?
Neposredno posle rođenja, imunitet novorođenčadi nije dovoljno snažan da se sam odbrani od zaraznih bolesti poput tuberkuloze.
„Za razvoj celularnog imuniteta kod beba potrebno je šest nedelja i zbog toga se vakcina uglavnom daje odmah po rođenju", objašnjava infektolog Marković.
Iako tuberkuloza kod dece isprva ne mora izazvati ozbiljnije posledice, one mogu doći nešto kasnije.
Prilikom zaraze tuberkulozom u detinjstvu ili mladosti, bakterije ne napuštaju organizam, već ostaju u njemu i čekaju pad imuniteta kako bi se razvila bolest, kaže Marković.
On ističe da je neophodno da najmanje 60 ili 70 odsto stanovništva dobije ovu vakcinu kako bi se dostigao neophodan nivo zaštite od tuberkuloze.
Iz tog razloga je ova vakcina u Srbiji obavezna i daje se bebama nedugo po rođenju, dodaje ovaj lekar.
BCG vakcina i druge bolesti
Tokom pandemije korona virusa BCG vakcina ponovo je privukla pažnju stručnjaka.
Naučnici sa Univerziteta u Eksteru u Velikoj Britaniji sprovodili su istraživanja u kojima je planirano da učestvuje 10.000 zdravstvenih radnika iz različitih zemalja.
Cilj studije je da pokaže da li BCG vakcina može ponuditi makar kratkoročnu zaštitu od korona virusa i rezultati se očekuju 2021. godine, navodi se na sajtu ovog univerziteta.
Infektolog Marković kaže da se ova vakcina koristi i za lečenje određenih vrsta tumora.
„Kada operativnim putem ne može da se izleči tumor mokraćne bešike, BCG vakcina se ubrizgava u bešiku kako bi se izazvala upala zidova ovog organa i to dovodi do uništavanja tumora", objašnjava ovaj stručnjak.
Na taj način izaziva se „mini tuberkuloza" lokalnog tipa koja može da se kontroliše, a pacijentima sa dijagnostifikovanim tumorom može pomoći u lečenju te bolesti, dodaje on.
„Jednom tuberkuloza, uvek tuberkuloza"
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazali su da četvrtina svetske populacije ima u organizmu mikobakteriju koja izaziva tuberkulozu ili je tokom života imao.
Međutim, kod samo pet do 15 odsto dolazi do razvitka bolesti.
„Kada se prvi put zarazite tuberkulozom dođe do upale limfnih čvorova u blizini dušnika i to se zove primarni afekt", kaže Marković.
Posle toga ova bakterija čeka pogodne uslove da se aktivira u organizmu.
Upravo zbog toga, lekari imaju običaj da kažu „jednom tuberkuloza, uvek tuberkuloza", ističe Marković.
- Vodič kroz vakcine protiv korona virusa u Srbiji
- Šta je ćelijski imunitet i zašto je važan
- Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju vakcina zemljama u razvoju
Tuberkuloza najčešće napada pluća, ali nije redak slučaj pacijenata sa tuberkulozom bubrega.
Ova bolest se leči prepisivanjem četiri ili pet različitih antibiotika - za potpuno izlečenje neophodno je osam do devet meseci kod tuberkuloze pluća, dok se bolest na bubrezima uspešno može izlečiti za godinu dana, kaže ovaj infektolog.
Kada se koristi jedan antibiotik, bakterija može da razvije otpornost na jedan lek, a vakcinisani su zaštićeni i od tih rezistentnih sojeva bakterije, dodaje.
Marković napominje da u tim slučajevima može doći do stvaranja „monstruma" od bakterija koje se izuzetno teško leče.
Upravo zbog toga, jedini način da se izbegne rizik je vakcinacija.
„Vakcinu ništa ne može da zameni - ova vakcina je spasila čovečanstvo", zaključuje Moša Marković.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
