Šta spaja kung fu, akcione filmove i azijske glumce na velikom platnu, često je pitanje u kvizovima, i verovatno će se većina takmičara prvo setiti Brusa Lija.
Mnogi ga pamte kao nenadmašnog majstora borilačkih veština i najpopularniju azijsku filmsku zvezdu u istoriji, i svakako je najveći simbol azijske kulture i kung fua u zapadnom svetu.
Filmovi u kojima je glumio i danas, 48 godina posle Lijeve smrti, uvek su gledani, a brojne holivudske zvezde, među kojima je i kontroverzni reditelj Kventin Tarantino, ne dozvoljavaju da padne u zaborav.
Prvi spomenik posvećen Liju izgrađen je u Mostaru, u Bosni i Hercegovini, 2003. - dve godine pre svečanog otvaranja statue sa njegovim likom u Hong Kongu.
- Ćerka Brusa Lija tuži restoran zbog njegove slike
- Srpski boks uzvraća udarac
- Muhamed Ali - nikad anđeo, zauvek najveći
Iako je Brus Li je bio mnogo više od akcionog glumca i simbola borilačkih veština - nije bio borac i nikada se nije takmičio.
„Ipak, njegov značaj za proboj borilačkih sportova najbolje ćete razumeti kada izgovorite ime nekog svetskog prvaka u borilačkim sportovima i videćete da malo ljudi zna o kome je reč, dok Brusa Lija svi znaju", kaže Marijana Pelević, tehnička sekretarka Kik boks saveza Srbije.
Li je jedan od najzaslužnijih za stvaranje bolje slike o borilačkim veštinama u svet, smatra Miodrag Jotić, predsednik Kik boks saveza Srbije.
„Predstavio je borilačke sportove u nekom novom, pravom svetlu - popularizovao je srž svih borilačkih sportova, odnosno ideju da se jedan dobar momak bori protiv gomile loših", ističe Jotić za BBC na srpskom.
Brus Li - ikona pop kulture koja je promenila sliku o Aziji
Brus Li je podučavao borilačkim veštinama i velike američke zvezde poput bivšeg košarkaša Karima Abdula-Džabara, koji je uz njega igrao epizodnu ulogu u filmu Igra smrti.
Njegovi učenici bile su i glumačke zvezde Džejms Koburn i Stiv Mekvin, dok je majstor borilačkih veština Čak Noris zahvaljujući saradnji sa Lijem počeo da gradi karijeru na velikom platnu.
„Brus Li je uveo kung fu u pop kulturu, posebno je bio popularan među Afroamerikancima, jer nije bio belac, što je u to vreme bilo važno", napominje Vladimir Zlatić, majstor borilačkih veština i poznavalac kineske istorije i kulture.
„Filmovi snimani u Hong Kongu su bili jedina informacija o kung fuu koja je stizala do Zapada u to doba", dodaje.
Osim prihvatanja borilačkih sportova sa Istoka u zapadnom svetu, Li je i „promenio odnos ljudi van Azije prema azijskim muškarcima."
„Pokazao je da oni mogu biti snažni, harizmatični i seksi", rekao je Džef Jang, američki pisac i scenarista azijskog porekla za BBC 2013. godine.
Brus Li ukratko
- Rođen je 27. novembra 1940. u San Francisku
- Pravo ime mu je Li Jun-fan
- Odrastao je u Hong Kongu odakle su mu roditelji Li Hoi-čuen i Grejs Ho. Glumio je sporedne uloge u više od 20 filmova do 18. godine.
- Vratio se u Ameriku 1959. godine
- U Sijetlu je učio borilačke veštine i studirao filozofiju i psihologiju na Vašingtonskom univerzitetu , ali 1964. godine napušta studije i seli se u Kaliforniju
- Glumio je u američkim TV serijama Zeleni stršljen, Betmen, Longstrit i Ajronsajd
- Po povratku u Hong Kong početkom 1970-ih, stičee popularanst glavnim ulogama u pet filmova - Veliki šef (1971), Pesnica besa (1972), Put zmaja (1972), Ulazak zmaja (1973) i Igra smrti (1978)
- Osmislio je džit kun do, novu borilačku veštinu koja je sadržala elemente nekoliko tadašnjih borilačkih sportova
Kako mu je sve to pošlo za rukom
Neki smatraju da je za to zaslužna njegova harizma i svestranost, a ima i onih koji tvrde da je Li „izabran" kao simbol proboja kineske kulture na Zapad.
Njegova ćerka Šenon Li, danas predsednica Fondacije Brus Li, rekla je za BBC da je njen otac popularan i danas zbog autentičnosti i životne filozofije koju je propagirao.
„Da je bio samo dobar borac ili glumac u akcionim filmovima bez ostalih stvari koje su ga odlikovale, danas ne bi bio ovoliko relevantan i ne bi inspirisao ljude širom sveta", rekla je ona.
Liju se pripisuju brojne misli, poput „usvoji korisno, odbaci nepotrebno i dodaj nešto svoje", „budale zamišljaju slavu kroz razmetanje" i „ključ besmrtnosti je živeti život vredan pamćenja".
Vladimir Zlatić napominje da mnoge od njih Li„zapravo nije rekao".
„Većinom nisu njegove reči, već neke stare kineske izreke i poslovice", kaže..
Zlatić smatra da bi se plasiranje kineske kulture u Americi dogodilo pre ili kasnije, a da su kung fu i Brus Li prepoznati kao sredstvo za ispunjenje tog cilja.
„Brus Li je izabran da da lice i formu kung fu kulturi koja će biti prihvaćena tamo i sa tog aspekta je izuzetno značajan kao ikona pop kulture", objašnjava.
Globalna popularnost filmova u kojima je glumio i režirao došla je posle njegove smrti, dok je tokom poslednjih godina života bio cenjen uglavnom u Hong Kongu, napominje Zlatić.
„Brus Li je sada u fazi legende, a verujem da će postati mit kada više ne bude ljudi koji su bili njegovi savremenici".
Uticaj na razvoj borilačkih veština
Popularnost borilačkih sportova, pre svega onih sa Istoka, značajno je porasla kada su akcioni filmovi sa Brusom Lijem u glavnoj ulazi osvojili zapadno tržište.
„Lično sam počeo da se bavim borilačkim sportovima zbog njega - on je pokrenuo talas koji je borilačke sportove doveo do današnjeg nivoa", priča Miodrag Jotić, nekadašnji šampion Evrope i sveta u kik boksu.
Pored interesovanja za tradicionalne borilačke veštine iz Azije, mešanje veština postalo je učestalije nakon što je Brus Li osvojio svet, i to posle njegove smrti.
„Ako pogledate uvodni deo filma U zmajevom gnezdu, možete da vidite preteču MMA - borci su se borili u šortsevima, nosili su slične rukavice koje se danas koriste u MMA i dozvoljeno je bilo sve, od hvatova i bacanja do različitih udaraca", objašnjava Jotić.
Zlatić, međutim, tvrdi da Li nije značajno unapredio samu tehniku kung fua i borilački elementi koji se vide u njegovom stilu korišćeni su u Kini decenijama pre njegovog rođenja.
„Li je učestvovao samo u jednoj zvaničnoj borbi protiv Von Džek Mena, majstora borilačkih veština iz Kalifornije, i obojica su tvrdila da su pobedila", kaže Zlatić, majstor i poznavalac borilačkih veština koji već više od 10 godina živi i radi na Tajvanu..
Možda je njegov uticaj na borilačke sportove bio „gotovo nikakav", ali je Li bio „veliki teoretičar i imao je priliku da trenira sa većinom najvećih boraca u to vreme", dodaje.
- Kada je salo korisno
- Len Džonson - bokserski as kome je rasizam zadao najteži udarac
- Soni Liston i najmisterioznija smrt u istoriji boksa
'Bezgraničnost kao limit'
Li je osmislio vlastiti borilački pravac koji je nazvao džit kun do (Jeet Kune Do), ili „način presretanja pesnice".
Smatrao je da nijedna od postojećih veština ne može adekvatno da se primeni u uličnoj borbi, pa je rešio da taj efekat postigne mešanjem elemenata nekoliko borilačkih sportova.
Džit kun do sadrži elemente boksa, rvanja, džudoa, tekvonda, tai čija, ving čuna i drugih veština.
„Čak je ubacio i kretanje iz mačevanja, čega ranije nije bilo u borilačkim sportovima", kaže Miodrag Jotić.
Filozofija džit kun doa istaknuta je u sloganu ove borilačke veštine i sadrži dve osnovne ideje - „nemati ograničenja kao ograničenje" i „nemati put kao put", navodi se na sajtu jkdsrbija.com.
Zlatić, koji izučava i trenira borilačke veštine iz južnih kineskih oblasti, tvrdi da je današnji kik boks nešto najsličnije pravcu koji je osnovao Li.
Međutim, u njemu nema do tada neviđenih novih elemenata, te se ne može reći da je ovaj novi stil borbe uneo revoluciju, ocenjuje Zlatić.
Revolucija u snimanju akcionih filmova
Otac Brus Lija, Li Hoi-čuen, bio je zvezda Kantonske opere i njegov sin je kao beba debitovao na filmskom platnu u ostvarenju Devojka sa Golden Gejta, snimanom u San Francisku.
Po povratku u Hong Kong, Li je snimio više od 20 filmova do punoletstva.
Iako je glumio u nekoliko američkih televizijskih serija 1960-ih, nije ostvario veliki uspeh u Sjedinjenim Američkim Državama.
Vratio se u Hong Kong i snimio nekoliko filmova koji su obarali rekorde po zaradi u bioskopskih dvoranama u tadašnjoj britanskoj teritoriji, a kasnije i širom sveta.
Li je uveo brzinu, akciju i smenjivanje sekvenci u filmove u kojima su borilačke veštine imale značajnu ulogu i to je doprinelo da oni budu verodostojniji, smatra Zlatić.
„Pre toga ste imali filmove o Džejms Bondu u kojima glumci nisu znali da izvedu ni najjednostavnije udarce, pa to nije izgledalo dobro", kaže.
Lijevi saradnici umeli su često da izvuku deblji kraj usled njegovog insistiranja na pravoj borbi tokom snimanja.
„Nije bio baš najprijatniji čovek za saradnju, oni koji su radili sa njim kažu da je želeo da bude sve po njegovom", ističe Zlatić.
- Kako je nekada izgledalo gledanje filmova u bioskopima Srbije
- Žan-Klod van Dam napunio 60: Šest filmova koje morate da pogledate
- „Zovite me Kraljica ringa"
Holivudski reditelj Kventin Tarantino je nedavno rekao da je, istražujući materijal za film Bilo jednom u Holivudu, saznao da su statisti na snimanju Zelenog stršljena „mrzeli Brusa i da su svi to znali".
„Uvek ih je udarao punom snagom i nije imao nimalo poštovanja prema američkim statistima i kaskaderima.
„Mislio je da nisu dovoljno dobri i želeo je da scene izgledaju realno", rekao je Tarantino gostujući u podkastu Džoa Rogana u junu ove godine.
U Tarantinovom filmu iz 2019. godine, prikazana je scena u kojoj se statista Klif, kog igra Bred Pit, fizički sukobljava sa Majkom Mohom koji tumači lik Brusa Lija.
Scena je izazvala polemiku zbog načina na koji je prikazan Li i njegova ćerka je zamerila Tarantinu na nepoštovanju drugih kultura.
Misterija preranog odlaska
Brus Li je imao problema sa bolovima u leđima zbog kojih je uzimao lekove za opuštanje mišića.
Poslednje dane proveo je u Hong Kongu sa tajvanskom glumicom Beti Ting - snimali su film Put zmaja. Iako ni Li ni Ting nisu potvrdili, mnogi su verovali da su bili u vezi.
Li je pronađen je mrtav u njenom krevetu 20. jula 1973, u 32. godinu.
Kao zvanični uzrok smrti navedena je moždana aneurizma - abnormalno uvećanje krvnih sudova u mozgu.
Međutim, i danas se spekuliše o uzroku aneurizme - od toga da je otrovan do konzumiranje opijata.
Čak Noris, majstor borilačkih veština i Lijev prijatelj i kolega, dve godine kasnije pokušao je da stane na put glasinama.
„Imao je glavobolje, pa je zamolio Beti da mu da neki lek koji bi smanjio bolove.
„Ona mu je dala antibiotik koji je trebalo da pomogne sa glavoboljom, a kako je već pio lekove zbog bolova u leđima, ta kombinacija izazvala je aneurizmu i oticanje mozga", rekao je Noris na Komikon konvenciji u San Dijegu 1975. godine.
Glasina će i dalje biti, ali Lijeva dostignuća teško da se mogu osporiti.
„Svi mi danas stojimo na njegovim ramenima", poručuje Marijana Pelević.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
