Najiskusniji borac gustih brkova pomno osmatra teren ne odvajajući se od puške, snažno priljubljene uz stamena leđa.
Do njega je golobradi drug koji sa prstom na obaraču priželjkuje trenutak kada će da raspali puškomitraljezom.
Nešto dalje je i treći, najmlađi partizan koji pozdravlja okupljene stisnutom pesnicom prislonjenom na slepoočnicu.
Dve partizanke su stale na branik otadžbine i dok jedna neprijatelja opominje čvrsto stegnutim pištoljem ispod kojeg se nazire bomba okačena o opasač, druga stoji mirno u stroju i čeka naredbu.
Drugovi Franta i Jure, kurir Sine i drugarice Brina i Olga su naizgled različiti, ali pod crvenom petokrakom ujedinjeni i odlučni u borbi protiv fašističke pošasti koja se nadvila nad Slovenijom.
Možda ovaj scenario deluje kao uvertira u film o narodno-oslobodilačkoj borbi tokom Drugog svetskog rata, ali je zapravo reč o figuricama u društvenoj igri na slovenačkom jeziku, „Postani partizan".
„To ti je udžbenik, ali napravljen tako da ti ne znaš da se učiš, zato što je to igra", govori za BBC na srpskom Darko Nikolovski, autor ove edukativne društvene igre.
- Društvene igre u doba korone kao zamena za večernje izlaske
- Da li je igra Monopol bila zabranjena u Jugoslaviji
- Društvene igre (ponovo) osvajaju Srbiju: „Kockanje“ i štreberi su „in“
Cilj igre je „preživeti rat", ali i poraziti okupatora na slovenačkoj teritoriji u misijama raspoređenim od 1941. do 1945. godine.
Oružja kojima se stiže do trijumfa su kockice, kartice, medalje, ali i znanje o Narodnooslobodilačkoj borbi u Sloveniji i Jugoslaviji i Drugom svetskom ratu.
Pobedu odnosi igrač koji je sakupio najviše bodova i tako postao „komandant slovenačkih partizanskih jedinica".
„Postani partizan" je svetlost dana ugledao u leto 2019. a danas je igra rasprodata.
U izradi je nova verzija sa prevodom na engleski, nemački, italijanski i hrvatski jezik, koja bi trebalo da izađe oktobra ove godine.
Kako je nastala igra?
Darku Nikolovskom je ideja došla gotov slučajno, jednog decembarskog dana 2018, dok je vozom putovao ka rodnoj Ljubljani vraćajući se sa beogradskog nastupa partizanskog hora „Pinko Tomažič" iz Trsta.
Truckajući se prugama građenim u vreme socijalističke Jugoslavije, zagledan u ravničarske krajolike novonastalih država, naprasno mu je čitav scenario prošao kroz glavu.
„Ima sam viziju čitave igre i celu sam je odigrao u glavi unapred, sa svim stvarima koje su i sada prisutne", entuzijastično objašnjava.
Po dolasku u glavni grad Slovenije odmah se latio knjige i istraživanja poručivši supruzi: „Šta god da si planirala sa mnom, otpiši me, moram ovo da napravim".
Tako je započeo višemesečni rad na igri, a pored porodice i prijatelja, pomoć i podršku pružili su i stručnjaci, među njima i istoričari.
Kada je došlo vreme da sa suprugom odigra prvu partiju na prototipu igre, Nikolovski kaže da je dobio samo reči hvale.
„E Dare, ovo je fenomenalno, iako si mi sve vreme govorio i objašnjavao šta će biti, nisam ni znala koliko dobru stvar si napravio", citira suprugu četrdesettrogodišnji Nikolovski.
Prva verzija igre na slovenačkom jeziku u prodaji se našla 4. jula 2019. na nekadašnji državni praznik socijalističke Jugoslavije - Dan borca.
Rasprodat je tiraž ode hiljadu komada.
- Ivo Lola Ribar - jugoslovenski Če Gevara koji je voleo Slobodu
- Čedomir Ljubo Čupić - narodni heroj koji je osmehom prkosio smrti
Kako se igra „Postani partizan"?
Za igru je potrebno najmanje dvoje, a najviše šestoro igrača.
Na početku se bira figurica partizana i dve neprijateljske kule - jedna bela, a druga u crvenoj, zelenoj, žutoj ili plavoj boji.
Izabrani partizan se potom postavlja na odabranu tačku na kartonskoj tabli na kojoj je ucrtana mapa Slovenije iz 1941. godine, podeljena na nemačku, italijansku i mađarsku okupacionu zonu.
Na karti je 130 sela i gradova povezanih putevima.
Za pomeranje figurica baca se velika kocka na kojoj su ispisani brojevi od jedan do šest, dok se u borbama koristi drugih pet.
Pošto je partizan postavljen na mesto odakle se priključio NOB-u, igrač prvo namešta beli neprijateljski toranj na tačku po izboru.
Potom iz štosa izvlači takozvanu naredbenu karticu za 1941. godinu na kojoj piše gde treba da stoji druga kula u boja.
Postoji pet špilova sa ovim karticama u boji, za svaku godinu rata posebno.
Na poleđini su ispisani datum i mesto gde se vodila borba, istorijski podaci i detalji, kao i neizostavna „naređenja Glavnog štaba".
'Jutri gremo v napad'
Prva meta napada je kula u boji.
Na naredbenoj kartici piše da li u akciju prvi kreću partizani ili okupatori.
Ukoliko „napadaju partizani", kockice prvo baca igrač koji je na potezu, dok je pri „napadu okupatora" obrnuto i njegovu ulogu preuzima osoba sa desne strane.
„Igra se kreće ulevo jer je to pravac napretka i razvoja dok je desnica povezana sa saradnjom sa neprijateljem, pa je ovakav izbor bio logičan", govori Nikolovski kroz osmeh.
U nadmetanju pobeđuje igrač koji iz tri bacanja napravi jaču kombinaciju, čije su vrednosti rangirane kao u pokeru.
Razlika je jedino u imenima kombinacija.
Tako su par i dva para zamenile reči „piju!" i „pijupiju!", triling je nazvan „trak-a-trak" po uzviku iz pesme Mitraljeza Vladimira Nazora, dok „fiju beng", „bum" i „ka bum" odgovaraju ful hausu, kenti i pokeru.
Najjača kombinacija je „vu-hu!" - pet kocki sa istim brojevima.
- Prva proleterska brigada - od narodnih heroja do izbledelog sećanja
- Uspon i pad Užičke republike
- Pregovori sa nacistima - mrlja u partizanskoj borbi ili mudar strateški potez
Po obavljenom zadatku slede pitanja iz partizanske škole o Drugom svetskom ratu i NOB-u, gde svaki tačan odgovor nosi određeni broj bodova.
Pošto je igra zabavnog i edukativnog karaktera - nema ispadanja, pa tako partizan koji izgubi u jednom krugu, sreću može da okuša već u sledećem.
No, ostaje na istoj godini rata, dok njegovi drugovi napreduju.
„Kod nas se, druže, sve radi po principu ,Prozor noćas mora pasti' i neprijatelja moramo da pobedimo na svaki način, pa ako tebi ne ide, ostaćeš tamo sam, a drugi će ići do 1945", gotovo naredničkim glasom poručuje Nikolovski.
Naredni korak je napad na najbližu belu neprijateljsku kulu, bez obzira ko ju je postavio.
Partizan tada mora da izvrši posebnu misiju gde, navodi Nikolovski, „dokazuje hrabrost i veštinu".
Bele kartice, na kojima je novi zadatak, predstavljaju „najvažnije kulturne i političke događaje iz vremena NOB-a i partizanske vrednosti".
Nikolovski kaže da je mu je pri sastavljanju i selekciji njihovog sadržaja pomogao istoričar Božo Repe, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani.
Kada igrač osvoji i drugu neprijateljsku kulu, postavlja je na drugo mesto i izvlači novu naredbenu karticu za iduću godinu, čime za njega počinje novi krug.
Igra će, u najboljem slučaju, igra imati pet krugova, tačno onoliko godina koliko je trajao Drugi svetski rat u Sloveniji.
Ko će pobediti i poneti titulu komandanta zavisi od broja učesnika.
Ako igraju samo dvoje, trijumfuje onaj koji prvi izvrši sve zadatke po godinama.
Međutim, ukoliko je više igrača, nije presudno ko prvi stiže do kraja već ko ima najviše bodova sakupljenih tokom igre.
Poslednji igrač simbolično gubi život u na kraju rata, tik pred slobodu.
„Nemoj mene da kriviš - to ti je rat, potpuni besmisao, slažem se i ja", kaže u šali Nikolovski.
Dodaje da su tako hteli „da daju i neku poruku ljudima".
- Šta se obeležava 7. jula i zašto je to bio državni praznik
- Pet stvari koje treba da znate o Titu
- Drugi svetski rat, antifašizam i revizionizam: „Sutjeska je danas višestruko izdana"
Hej brigade, hitite u partizansku školu i po medalje
Pored mnogih zanimljivih detalja, ima i onih posebno interesantnih igračima - na primer, medalje za hrabrost na pojedinim naredbenim karticama.
Ova odlikovanja postoje i u fizičkom obliku i dodeljuju se, jedna po godini rata, prvom igraču koji uspešno obavi zadatak.
„Moja supruga je zaslužna za najbolju ideju u igri, ona me je ubedila da treba da napravim medalje koje inače možeš da zakačiš na bilo koju garderobu koju nosiš, jer su sa magnetima", govori Nikolovski.
„A znaš samo kako se lica igrača ozare kada ih dobiju", dodaje osmehujući se.
Učesnicima se takođe izuzetno dopada i partizanska škola gde mogu da testiraju znanje iz istorije.
- Ko je bio Britanac Bil Hadson koji je hteo da pomiri Tita i Dražu
- Ficroj Meklejn: Avanturista, diplomata, vojnik i počasni Korčulanin
Škola nosi naziv po Borisu Krabonji, nastavniku istorije u mariborskoj gimnaziji i saradniku koji je sastavio prva pitanja.
Čije snage su okupirale Sloveniju kada je počeo Drugi svetski rat u ovoj republici, ko je bio vođa italijanskih fašista, koliko američkih i engleskih pilota su spasili slovenački partizani, šta su sa njima radili slovenački domobrani ili četnici - samo su neka od pitanja.
U novoj verziji igre, koja je pored edukativne, dobila i izraženiju takmičarsku crtu, na kartici je tri pitanja.
Šta kažu igrači i saborci?
Tri kutije slovenačke verzije „Postani partizan" stigle su i do redakcije aktivističkog medija Antifašistički vjesnik u Zagrebu, naslednika istoimenog hrvatskog partizanskog glasila iz Drugog svetskog rata.
„Baš nas je iznenadila koliko je zanimljiva i baš se potrudio da ne bude samo simpatična, već i igriva, te da se ljudi zabavljaju dok uče jer je dosta edukativna", govori Lovro Krnić, suosnivač portala, za BBC na srpskom.
Ne krije da je i on jedan od onih koji dok igraju uče o manje poznatim događajima iz Drugog svetskog rata.
Neka pitanja su mu se isprva učinila suvišnim poput onog - šta znači AVNOJ?
Međutim, ubrzo je uvideo zašto su te „jednostavne činjenice i bazične informacije" i te kako važne.
„Dobro je što se novoj publici nešto tako može prezentovati na totalno lagan i pristupačan način", ističe Krnić, četrdesetogodišnji informatičar.
Antifašističko veća narodnog oslobođenja Jugoslavije - AVNOJ, predstavljalo je političku organizaciju narodnooslobodilačkih odbora tokom Drugog svetskog rata.
Na drugom zasedanju u Jajcu (Bosna i Hercegovina), 29. novembra 1943. godine, AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, a ovaj datum se u budućoj državi slavio kao praznik.
Krnić u šali navodi da je uvek teško naći igrača koji će „predstavljati neprijatelja".
Ipak, i ta začkoljica se brzo prenebregne jer je igra, dodaje, tako „smešno i zanimljivo napravljena, da nema nikakvog naboja".
„Svi stignemo do 1945. i svi pobedimo, samo je pitanje ko će na kraju biti vrhovni komandant i ko će više medalja skupiti", smešeći se priča ovaj Zagrepčanin.
Od partizanskih filmova, preko muzike, do društvene igre
Nikolovski je kao dete sa ocem često gledao partizanske filmove.
„I onda je došao tužni raspad Jugoslavije posle koga sam primetio kako se pojavljuju neke neistine i pljuje po istoriji i velikim ljudima koji su dali ogroman doprinos za našu prošlosti i budućnost", ističe on.
Vremenom je antifašistički stav pretočio u tekstove rep pesama..
Jedna od njih je upravo pesma Partizan - „veoma poznata" slovenačkoj publici, koja je, kaže, prevedena na četirijezika.
Snimio je i niskobudžetni crno-beli partizanski film Stari pisker.
Prezasićen, kako kaže, stalnog „okretanja istine i povratka fašista na mesto boraca za slobodu", odlučio je da napravi „igru koja će mlađoj generaciji objasniti šta su radili slovenački partizani, za šta su se borili, ko je ratovao protiv koga, ko je pomagao neprijatelju i ostalo".
„Mislim da je vreme da mojom igrom pokušam da vratim drugarstvo, saradnju, poštovanje drugih...", energično dodaje Slovenac.
Neki novi partizani
Dopunjena verzija igre je u izradi i biće prevedena na engleski, nemački, italijanski i hrvatski jezik, a verzija na srpskom ć,e zbog manjka sredstava, do kraja godine biti dostupna samo na pametnim telefonima.
Slovenačkim partizanima pridružuje se saveznička internacionalna brigada u kojoj su Amerikanac, Englez, Rus, Nemac i Italijan.
„Sa italijanskim i nemačkim partizanima smo hteli da objasnimo da su i njihovi ljudi bili antifašisti iako znaju to i oni, nije kao da ih tamo danas fali, posebno u Nemačkoj", naglašava Nikolovski.
U novoj verziji je, između ostalog,i više nadmetanja i sakupljanja bodova.
„Napravili smo nekoliko promena da bi malo poboljšali gejmplej, iako je naša igra dinamična, zanimljiva i brzo ide u krug", ističe Nikolovski.
- Slovenci se izborili za vodu
- Luka Dončić - momak koji ruši sve granice
- Milan Kučan za BBC: „Nismo želeli da cilj ostvarujemo oružjem, već razgovorom i dogovorom - ali to nije uspelo"
Novina je i kju-ar (QR) kod na karticama koji posle očitavanja, znatiželjne vodi na sajt po dodatni istorijski sadržaj, slike i ostalo.
U novoj verziji su i takozvane „zvezdice i izdajice".
Sakupljene zvezdice partizanu daju „dodatnu snagu", ali postaju korisne tek na kraju drugog kruga igre, na zalasku 1942. godine, kada mogu i da se upotrebe.
Postani partizan Jugoslavije
Nikolovski radi na razvoju nove igre, pod radnim nazivom „Postani partizan Jugoslavije".
„Igra će biti poliglotska, moraćeš da znaš da na svim jezicima nešto pročitaš i kažeš, kako bismo pokazali poštovanje prema svim narodima koji su bili upleteni."
Kaže da će biti edukativna, ali uz „tri puta veću zabavu" od njene prethodnice.
Pripremaju se nove figurice partizana iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, ujedinjenih u Prvu proletersku brigadu.
U izradi mu pomažu istoričari i antifašistički aktivisti iz svih republika bivše države.
„Mi smo mu bili saradnici za kartice koje bi bile na području Hrvatske, a našli smo mu još i drugove za Srbiju i Bosnu, tako da imamo rešeno ko će pisati kartice za sve republike", kaže Krnić.
Ostani partizan
Nikolovski je danas jepotpuno posvećen radu na igri - od prodaje, preko organizacije, do marketinga.
„Imam posla za sledećih pet godina, toliko da nemam vremena za ništa drugo.
„Posle naših Partizana, krećemo opet u svet, osvajati zapad i istok u isto vreme", priča nekadašnji muzičar uz osmeh.
Ponosan je zbog uspeha igre u Sloveniji, ali najviše što tako uspeva da povrati „svest o partizanima i borbi za slobodu, bratstvu, jedinstvu i drugarstvu".
„Kako god da je bilo, na kraju uvek pobede partizani, fašizam u našoj igri ne može da pobedi nikako", kaže
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
