Nadžin i Fatu su jedini severni beli nosorozi koji su ostali na planeti.
Obe su ženke, majka i ćerka.
„Svakodnevno ih je tužno gledati i zamišljati kako je to biti poslednji u svojoj vrsti", kaže Džejms Menda, njihov čuvar u prirodnom rezervatu Ol Pejeta u Keniji, u Africi.
Ali, uprkos tome što su na ivici izumiranja, tim konzervatora je smislio neverovatan plan da ih spasi.
- Ženka belog nosoroga prevalila dalek put zbog ljubavi
- Zašto je spasavanje gorila smrtonosan posao
- U fotografijama: Da li će simboli Afrike preživeti čoveka
Poslednji severni beli nosorozi u Africi
Ol Pejeta je park za zaštitu životinja u podnožju planine Kenija.
Ujutru se magla spušta sa planine i zadržava na zemlji.
Nadžin i Fatu spavaju u ograđenom prostoru, ali rano tokom dana Džejms ih izvodi na ravnice da se odmore i pasu.
„Fatu spava na grmlju, dok Nadžin (njena majka) žvaće travu, voli da jede i ješće, i ješće sve dok se ne zasiti", kaže Džejms.
„Sviđa joj se kada joj mazimo stomak. Oseća se tako opušteno i ispušta vetrove", šali se.
Severni beli nosorozi jedinstvena su podvrsta gde su evoluirala šira usta da bi pasli travu koja raste na močvarnim ravnicama njihovog prirodnog staništa.
Stada ove vrste nekada su lutala Ugandom, Sudanom i Demokratskom Republikom Kongo.
Ali godine krivolova zbog rogova uništile su njihov broj.
Napori na očuvanju započeti su pre 40 godina
Iznenađujuće, Nadžin i Fatu nisu rođene u Keniji, već u Češkoj.
Kada je populacija u njihovom prirodnom staništu počela da se smanjuje, zoološki vrt Dvur Kralove uvezao je 1975. godine šest severnih belih nosoroga u tadašnju Čehoslovačku.
„Moje kolege su razmišljale: 'Koji bi bio najbolji način da se severnim belim nosorozima pomogne da se razmnožavaju?'", podseća Jan Stajskal iz zoološkog vrta Dvur Kralove.
Nada je, naravno, bila u prirodnom parenju i prirodnom uzgoju.
Između 1977. i 1983. rođena su tri nosoroga.
Ali nastupilo je šestogodišnje zatišje, sve dok se nije rodilo drugo mladunče i to je bila Nadžin.
Odrasla Nadžin rodila je 2000. godine sledeću ženku nosoroga u zoološkom vrtu, kojoj su dali ime Fatu.
Ali stopa reprodukcije bila je prespora da bi populacija bila u zatočeništvu.
Takođe, postojao je još jedan problem - muški nosorozi su postepeno umirali od starosti.
- Tek otkriveni primat već pred istrebljenjem
- Amazonskom orlu preti izumiranje zbog uništavanja prašuma
- Borba za opstanak - tasmanijski đavo zbrisao koloniju pingvina
Potpomognuta oplodnja
Zoološki vrt je znao da će jedini način da se spasi severni beli nosorog biti stvaranje embriona u laboratoriji i pozvali su pomoć.
„Uzeli smo semenu tečnost od mužjaka.
„Odlučili smo da prikupimo semenu tečnost i stavimo je u ženke", kaže Tomas Hilderbrand, stručnjak za reproduktivnu medicinu divljih životinja iz Berlina.
To nije bio lak zadatak s obzirom na njihovu veličinu, zoološki vrt je morao podizati nosače dizalicom kako bi Tomasu i njegovom timu omogućio pristup njihovim reproduktivnim organima.
Uspeli su da sakupe uzorke semene tečnosti severnog belog nosoroga i pohrane ih u kriogenim zamrzivačima u svojoj laboratoriji u Berlinu.
Ali uprkos svim naporima, veštačka oplodnja nije rezultirala nijednom trudnoćom.
Povratak u Afriku
„Pojavila se ideja da bi premeštanje (nosoroga) u područje koje je bliže njihovom prvobitnom staništu moglo nekako podstaći njihovo uzgajanje", kaže Jan.
Nadžin i Fatu, zajedno sa Sunijem i Sudanom (poslednja dva preživela mužjaka), 2009. godine stigli su u svoj novi dom u Keniji.
Džejms kaže da su „postojali znakovi parenja, ali nažalost nije bilo trudnoće".
Tada je Tomas 2014. godine otišao u Keniju i otkrio nešto zapanjujuće: „Fatu, mlada ženka (tada 14 godina), imala je totalno oštećenu matericu zbog infekcije materice.
„Tako da nije bilo šanse da može da iznese trudnoću."
Da stvar bude gora, njena majka Nadžin imala je trajno oštećenje Ahilovih tetiva i nije bilo šanse da može da nosi dodatnih 100 kilograma u poodmakloj trudnoći.
Zatim, kasnije te godine, Suni je preminuo prirodnom smrću.
Sa 45 godina, Sudan je postao poslednji muški severni beli nosorog, ali je umro 2018. godine.
Bila je to tragična slika.
Poslednje dve ženke severnih belih nosoroga nisu mogle da donesu mladunče, a mužjaci su bili mrtvi.
Tehnike vantelesne oplodnje za proizvodnju nosoroga u epruveti
Tomas je primetio da, iako Nadžin i Fatu nisu mogle da zatrudne, i dalje proizvode jajne ćelije.
„Ideja se rodila. 'Zašto ne sakupiti jajne ćelije od ove dve poslednje ženke?'", kaže Tomas.
Koristeći tehnike vantelesne oplodnje, jajne ćelije Nadžin i Fatu mogle bi da se oplode u laboratoriji smrznutom semenom tečnošću (od muških nosoroga koji više nisu živi) koja je čuvana u posebno zaštićenim krio-kontejnerima u Berlinu.
Činilo se da će „nosorozi iz epruvete" biti poslednja šansa za spas vrste, ali da bi se dotle došlo, naučnici su morali da rizikuju složenu operaciju vađenje jajnih ćelija na tim ženkama.
„Shvatio sam da možda nećemo uspeti. Ali voleo bih da osećam da smo učinili sve što smo mogli da ih spasimo", kaže Tomas.
Poslednje utočište
Jajnici severnih belih nosoroga skriveni su duboko u ženkama i niko nikada pre nije izvršio takvu intervenciju.
„Radimo vrlo blizu velikih krvnih sudova.
„Dakle, ako nešto pođe naopako, verovatnoća da ubijete nosoroga je vrlo velika", kaže Tomas.
Na dan operacije, 2019. godine, Nadžin i Fatu su bile pod sedativima i dati su im anestetici.
„To se desilo ispod svojevrsne tende usred njihovih sigurnih ograđenih prostora... u senci, na nekom ležaju od slame", kaže Ričard Vajn, koji upravlja zaštitom Ol Pejeta.
„Životinja postepeno odlazi na spavanje, a onda Tomas i njegov tim prelaze na posao."
„Dezinfikujemo rektum. Uverimo se da uopšte nema fekalija i da je sve sterilno.
„A onda ubacimo naš specijalni uređaj", kaže Tomas.
Poseban uređaj je dugačka cev od nerđajućeg čelika sa iglom na vrhu.
Potrebno je voditi kroz rektum nosoroga i kroz unutrašnje organe do mesta gde su jajnici.
Rastojanje je oko dva metra, a Tomas je ultrazvučnom kamerom video unutrašnjost nosoroga za usmeravanje igle u položaj.
Igla je neophodna, jer se koristi za isisavanje mikroskopskih jajnih ćelija iz jajnika - ali oštar vrh znači da postoji malo prostora za grešku.
„Da bi priča bila još složenija, jajnici su otprilike veličine malog krompira, ali nalaze se pored velikih krvnih sudova koji imaju veličinu detetove ruke", kaže Tomas.
„Ako probušimo krvni sud, verovatnoća da ćemo ubiti nosoroga je vrlo velika."
„Bio je to trenutak koji je zasigurno zaustavio dah", dodaje Ričard.
Pronalaženje surogata: južni beli nosorog
Operacija je uspela.
Tomas i njegove kolege usisali su tečnost iz jajnika i uspeli su da sakupe 10 jajnih ćelija.
Jajne ćelije su odvezene u laboratoriju u Kremoni u Italiji, gde su imali susret u epruveti sa semenom tečnošću belog nosoroga severnog porekla (prikupljenom i smrznutom pre mnogo tih godina).
Rezultat su bila dva embriona, na koja se gledalo kao na prelomni prvi korak.
„Bili smo vrlo, vrlo srećni i videli smo da smo otvorili potpuno nov način na koji bismo mogli da ih spasimo", kaže Tomas.
Ali sledeće pitanje bilo je pronalaženje materice u koju bi se embrioni stavili, kako bi se mogli razviti.
Pošto su Nadžin i Fatu isključene iz medicinskih razloga, najbliža surogat majka bila je poreklom južni beli nosorog.
Severni i južni beli nosorozi bliski su srodnici i u prošlosti su se parili, dajući hibridno potomstvo, tako da je Tomas gotovo siguran da bi se embrioni mogli razviti.
Učiti kako postati severni beli nosorog
Ali i dalje postoji pritisak da se što pre dobije mladunče.
Prvo, embrioni moraju biti bezbedno transportovani iz Evrope nazad u Keniju.
Dalje, veruje se da bi proces implantacije mogao započeti krajem 2021. ili početkom sledeće godine.
Ako sve bude išlo po planu - sa periodom trudnoće od 16 meseci - prvo mladunče moglo bi se roditi u roku od dve godine.
„Nadamo se da ćemo uspeti da imamo bebu na zemlji dok su Nadžin i Fatu još žive", kaže Jan.
Severni beli nosorog živi u močvarnim oblastima centralne Afrike, dok južni beli nosorozi žive na suvom zemljištu savane u Južnoj Africi, stoga, „možete očekivati da tamo postoji drugi jezik".
„To je drugačiji način života", Tomas objašnjava.
Dakle, sa različitim socijalnim karakteristikama južnih belih nosoroga, Tomas kaže da je važno da svako novo mladunče uzgajaju Nadžin i Fatu, a ne surogati.
Budućnost severnih belih nosoroga
„Sada imamo samo dve ženke, ali zapravo smo bliže spasavanju (severnog belog nosoroga) nego što smo bili pre šest godina", kaže Jan.
Zbog uspeha u prvoj operaciji sakupljanja jajnih ćelija, zahvat je ponovljen još pet puta.
To znači da su Nadžin i Fatu sada stvorile devet održivih embriona koji su zamrznuti i čekaju na prenos u surogat majke.
Iako je skup uzoraka semene tečnosti ograničen na nekoliko pojedinaca, Tomas i njegov tim takođe imaju ćelije kože 12 nepovezanih muških severnih belih nosoroga u svojim zamrzivačima.
Koristeći tehnike matičnih ćelija, sada je moguće reprogramirati ove ćelije da postanu semena tečnost i jajne ćelije.
To znači da će u budućnosti možda moći da stvore embrione sa dovoljno genetske raznolikosti za zdravo stado.
„Severni beli nosorozi su veličanstvena stvorenja.
„Ljudi su ih zamalo izbrisali iz našeg sveta.
„I sada imamo alat u rukama da ih možda vratimo", kaže Tomas.
„Krajnji cilj naših napora je da imamo novo stado u divljini, negde u budućnosti, a nadamo se čak i da oni slobodno lutaju.
„Ali moramo ići korak po korak", dodaje Ričard.
Upravo bi ovi embrioni mogli biti početak nove generacije severnih belih nosoroga.
Ovaj tekst je adaptiran iz radio programa People Fixing the World (PeopleFixingTheWorld@bbc.co.uk)
Uredila Eva Ontiveros.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
