U ovom trenutku, dok čitate ovaj članak, dvestotinak naučnika raštrkanih po svetu radi danonoćno na završavanju izveštaja koji će promeniti pravac u kom se kreće planeta. Ili se makar tome nadaju.
Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) priprema najobimniju procenu o stanju globalnog zagrevanja još od 2013. godine.
Naredne dve nedelje, tokom niza virtuelnih sastanaka, oni će proći kroz svoje nalaze reč po reč, braneći svaki klimatski naučni podatak pred kolegama naučnicima i političarima.
Rezime za kreatore politike, na oko četrdeset strana, potom će odigrati važnu ulogu u usmeravanju globalnih lidera u borbi protiv kritičnih klimatskih problema, tako menjajući pravac ljudske istorije - nadajmo se nabolje.
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Koliko smo uradili za životnu sredinu u doba korone
- „Bogovi su ljuti“ - kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
Eksperti kažu da će izveštaj biti „buđenje" za vlade - a u raspravama koje drži IPCC zastupljene su 195 zemlje.
BBC-jev dopisnik za životnu sredinu Met Mekgrat analizirao je ovaj izuzetno važan dokument u nastanku - zašto je najkritičniji svoje vrste za gotovo poslednjih deset godina i zašto treba da nam je važan.
Šta će biti novo u šestom Izveštaju o proceni?
Poslednji put kad je IPCC izdao jedan ovakav izveštaj, vremenske prognoze i dalje su bile u određenoj meri pouzdane, a otapanje permafrosta u Sibiru nije bilo ovoliko ozbiljno.
Ove godine, međutim, panel se sastao dok ekstremni vremenski uslovi potresaju SAD i Kanadu, Evropu i Aziju.
Pitanje uloge koju igraju ljudskom rukom izazvane klimatske promene postavlja se glasnije nego ikad.
Kao i u prethodnim procenama, šesti izveštaj će se najverovatnije usredsrediti na pitanje uloge čovečanstva u stvaranju klimatske krize.
U poslednjem izveštaju, objavljenom 2013. godine, autori su rekli da je zagrevanje od pedesetih godina prošlog veka „izuzetno verovatno" vezano za ljudsku aktivnost.
Ovaj put mogli bi da koriste oštriju formulaciju, uprkos protivljenju nekih zemalja.
- Majka iz Kine preminula posle spasavanja bebe od poplave
- Strašna svedočenja iz poplavljenog vagona u Kini: „Nisam mogla da dišem, mnogi su se onesvestili"
- Kolika je opasnost od poplava u Srbiji i kako se zaštititi
Međutim, naglasak će verovatno biti na sadašnjosti i budućnosti, umesto na prošlim odgovornostima.
Biće uvršćeno novo poglavlje o ekstremnim događajima pod uticajem klimatskih promena.
Ono će pokriti oluje „male verovatnoće, ali velikog udara", poplave i suše koje smo viđali poslednjih meseci širom sveta.
„Dakle, možemo da očekujemo mnogo više informacija. Štaviše, gotovo prvi put u IPCC-u, dobićemo mnogo više eksplicitnih informacija o rizicima od ekstremnih klimatskih događaja", kaže profesorka Korina Le Kvere, sa Univerziteta u Istočnoj Angliji, koja je učestvovala u dve prethodne procene za IPCC.
Pored novih informacija o nivou rasta mora i stanju Arktika i Antarktika, izveštaj će nam doneti najnovije procene realnih šansi za ograničavanje globalnog porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku.
Pogledajte kako klimatske promene mogu da se uspore:
Ali šta je IPCC i zašto je on važan za mene?
Osnovan 1988. godine, IPCC je trebalo da političarima daje procene svakih šest ili sedam godina o naučnim činjenicama i potencijalnim opcijama za borbu protiv klimatskih promena.
Kako se svet zagrevao u poslednjih 30 godina, IPCC je postajao najvažnija platforma za tri stvari: rezimiranje stanja naučnog razumevanja problema, procenu njegovog uticaja i predlaganje rešenja koje će imati uticaja na svačije živote.
Mnogi ljudi misle da je IPCC platforma samo za nauku, ali to nije potpuna slika.
„Sam IPCC sastoji se od predstavnika iz ukupno 195 vlada. I za mene je to ključna stvar u vezi sa IPCC-om. To nije samo gomila naučnika koji izbacuju izveštaj; njih je angažovala vlada... I to ih čini apsolutno jedinstvenim", kaže Ričard Blek, počasni naučni saradnik sa Instituta Grantam, na Imperijalnom koledžu u Londonu.
„To je ključno", slaže se klimatski naučnik Ed Hokins, sa Univerziteta u Redingu.
„Odobravanje reči po reči znači da su se sve vlade obavezale na zaključke", napisao je ekspert na svom Tviter nalogu.
U poplavama u Kini snimljene su i neverovatne situacije:
Tokom godina, izveštaji IPCC-a postali su oštrije formulisani kako su se dokazi gomilali.
U proceni iz 2013. godine oni su rekli da su ljudi „dominantni uzrok" globalnog zagrevanja i taj dokument je pomogao da nastanu uslovi za potpisivanje Pariskog klimatskog sporazuma 2015. godine.
IPCC je 2018. godine izdao specijalni izveštaj koji se bavio jednim aspektom problema: zadržavanjem porasta temperature na ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
Ovaj dokument smatra se zaslužnim za aktiviranje nove generacije mladih ljudi, spremnih da izađu na ulice zahtevajući politički odgovor.
Naredno izdanje IPCC-a - koje treba da bude objavljeno 9. avgusta - takođe će najverovatnije imati veliki uticaj pred klimatske pregovore COP26 u Glazgovu u novembru.
„Mislim da će to biti buđenje za sve, u to nema nikakve sumnje", kaže profesor Blek.
Može li da se veruje nauci?
Kad bude bio objavljen, Izveštaj o proceni biće rezultat rada 200 istraživača, organizovanih po grupama kako bi analizirali postojeću potvrđenu literaturu iz poslednje četiri godine.
O prvobitnim nacrtima već se raspravljalo i privukli su oko 75.000 komentara kolega istraživača.
„Naučnici izađu sa predlogom dokumenta koji onda rečenicu po rečenicu osporava predstavnik iz Ujedinjenih nacija, a naučnici ih brane", kaže profesorka Le Kvere.
„Ništa se na kraju ne zapiše što nije naučno ispravno.
Dakle, naučnici imaju pravo da kažu da je nešto pogrešno i onda dokument na kraju postane zaista jak zbog tog procesa."
Korona virus i klimatske promene: gde smo sada
Jedna od stvari koje daju dodatnu snagu izveštaju jeste činjenica da se ne radi samo o jednom određenom istraživačkom radu na neku temu - ocenjivači uzimaju u obzir sve istraživačke radove sprovedene u svakoj relevantnoj oblasti.
„Ponekad se IPCC kritikuje zbog tolike usredsređenosti na konsenzus", kaže doktorka Emili Šakburg, sa Univerziteta u Kembridžu.
„Ali činjenica da se radi o rezimeu na osnovu svih sakupljenih dokaza neverovatno je moćna i korisna."
Ovo je prvi put da je IPCC pokušao da održi sesiju odobravanja na daljinu.
Ova okupljanja obično traju nedelju dana i često uključuju prilično žive rasprave između predstavnika vlada i naučnika.
Sa svega nekoliko meseci koliko je preostalo do klimatske konferencije COPP26, ulozi za učesnike možda su viši nego u bilo kom trenutku u skorijoj istoriji.
Imajući u vidu razmere katastrofa uzrokovanih vremenskim uslovima kojima trenutno prisustvujemo širom sveta, javnost i političari sada su svesniji problematike klimatskih promena nego ikada pre.
Sve će to izvršiti dodatni pritisak na IPCC.
Učesnike vrlo verovatno čekaju još mnoge besane noći.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
