Kubanska komunistička vlada ozakonila je pokretanje malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu nakon velikih antivladinih protesta prošlog meseca.
Po novim pravilima, biće dozvoljeno da privatne firme imaju do 100 zaposlenih.
Predsednik Migel Dijaz Kanel izjavio je da su ovo prvi koraci Kube ka naprednijem ekonomskom modelu.
Kritičari tvrde da je vlada ubrzala sprovođenje reformi zbog julskih protesta kada su se hiljade ljudi žalile na ekonomski krah zemlje.
- Kuba se otvara za privatnike
- Prva žrtva protesta na Kubi, desetine uhapšenih, isključen internet
- Če Gevara u Jugoslaviji: Kako je izgledao susret sa Titom na Brionima
Demonstranti su negodovali zbog načina na koji se vlada nosila sa pandemijom korona virusa i zahtevali su političke promene.
Desetine su uhapšene širom zemlje i najmanje jedna osoba je preminula tokom nemira.
Odluka doneta u petak smatra se velikom promenom u vođenju ove ostrvske zemlje, gde su kompanije bile po pravilu u državnom vlasništvu.
Do protesta je došlo u jeku ekonomske krize.
U julu su vlasti poručile da će dozvoliti putnicima koji dolaze na Kubu da donose hranu, lekove i ostale neophodne stvari bez plaćanja carine.
Ukidanje tih taksi zahtevali su pojedini Kubanci kako bi se ublažio manjak hrane i lekova.
Turizam, jedna od najvažnijih privrednih grana, razoren je tokom globalnih ograničenja tokom pandemije.
Šećer je najznačajniji izvozni proizvod Kube i vrlo važan za prihode zemlje, ali je ovogodišnja žetva bila mnogo lošija od očekivane.
Kao rezultat toga, devizne rezerve su iscrpljene, što znači da država ne može uvoziti robu kako bi nadoknadila nestašice, kao što je to inače činila.
Kuba je za proteste i šire probleme okrivila SAD i njihove ekonomske sankcije.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
