Vlasti Kube uvele su nove propise o korišćenju društvenih mreža i interneta, a kritičari kažu da imaju za cilj gušenje protestnog raspoloženja.
Uredbe su donete posle najvećih antivladinih protesta koji se u proteklih nekoliko decenija dogodili na ostrvu koje je pod vlašću komunista.
Ljudi su koristili društvene medije da podele snimke demonstracija i pozovu na još masovnije proteste.
Prema novim propisima, „radnje koje podstiču narušavanje javnog reda" smatraju se krivičnim delom.
- Prva žrtva protesta na Kubi, desetine uhapšenih, isključen internet
- Raul Kastro se povukao sa čela Komunističke partije Kube
- Kuba se otvara za privatnike
Internet provajderima je naređeno da ograniče pristup onima koji „šire lažne vesti ili narušavaju imidž države".
Uredbe su objavile novine Gazeta ofisijal, nešto više od mesec dana pošto je hiljade Kubanaca izašlo na ulice u retko viđenom iskazivanju besa prema komunističkoj vladi.
Čini se da protesti, koji su počeli u malom gradu San Antonio de los Banos, nemaju zvaničnog organizatora, a izgleda da su organizovani putem internet foruma.
Brzo su se proširili po čitavoj zemlji pošto se na Fejsbuku pojavio prenos uživo, na kojem su prikazani učesnici protestnog marša u San Antoniju.
Pristup mobilnom internetu na Kubi uveden je tek u decembru 2018. godine, a Kubanci su tada dobili priliku da se informišu iz izvora koji nisu mediji pod kontrolom države.
Međutim, kubanska telekomunikaciona mreža ostaje pod kontrolom vlasti, a i u satima i danima posle protesta korisnici su otkrili da ne mogu da pristupe Fejbuku, Vocapu, Instagramu i Telegramu.
Direktor Netbloksa, londonske firme za monitoring interneta, ocenio je tada za Asošiejted pres da su prekidi „odgovor kubanske vlade na protest pokrenut putem društvenih mreža".
Prema rečima zvaničnika, nove uredbe imaju za cilj da „zaštite Kubance od sajber kriminala".
Zamenik ministra za telekomunikacije Vilfredo Gonzalez rekao je za novinsku agenciju AFP da su propisi uvedeni u cilju „zaštite privatnosti" Kubanaca i njihovih ličnih podataka.
Gonzales je dodao da propisi takođe štite državne zvaničnike, jer prema novim pravilima, „niko ne može da ocrni zvaničnika naše zemlje ili našeg revolucionarnog procesa".
Direktor organizacije za ljudska prava Hjuman rajts voč za Ameriku Hoze Migel Vivanko napisao je na Tviteru da je reč pokušaju vlade da učvrsti kontrolu na internetu.
Vivanko je dodao da bi se „snižavanje reputacije zemlje" sada smatralo „incidentom u vezi sa sajber bezbednošću".
Još nije poznato kakve će biti kazne za počinioce ovakvih „zločina".
Pogledajte video: Svet za vreme Fidela Kastra
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
