Kad je Žoao Redondo seo na svoje uobičajeno mesto u klupskom autobusu Tondele, sve što je želeo bilo je da što pre zaboravi poraz koji je njegov tim izbacio iz Portugalskog kupa u trećoj rundi.
Sedeći u pročelju autobusa, odmah do vozača, direktor kluba imao je sasvim dovoljno vremena da razmišlja o porazu od 3:2 od Leišoeša tog popodneva.
Zaglavili su se u saobraćaju.
To nije bilo toliko neuobičajeno, ali izgledalo je kao da nešto nije u redu.
Na kraju je autobus uspeo da se izvuče iz zagušenja kad je ušao na autoput A25.
- Požar u tržnom centru u novobeogradskom Bloku 70 probudio sećanje na Depo
- Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
- Portugalski predsednik pomogao spašavanju dve žene iz mora
Putovanje nazad do Tondele, u centralnom Portugalu, od stadiona Leiksoesa u Matosinjosu, blizu Porta na severozapadu, bilo je samo oko 150 kilometara.
U teoriji to je bilo lagano putovanje.
Oni, međutim, nisu ni sanjali šta ih čeka.
Tim je prošao kroz selo Vuzela i nalazio se na svega 40 kilometara od kuće kad su se odjednom, posle skretanja, našli opkoljeni šumskim požarom.
Bila je to scena potpunog pandemonijuma; delovi zapaljenog drveća leteli su kroz vazduh uz zvuke koji su podsećali na uzburkano more.
Redondo nije mogao da veruje očima.
Rekao je vozaču Luisu Čavesu da odmah zaustavi vozilo. Čaves ga, međutim, nije poslušao.
Autobus je bio suviše velik da bi se brzo okrenuo, smatrao je on - bilo je to suviše opasno.
Uporno je ponavljao: „Moram da prođem kroz ovo, moram da prođem kroz ovo."
I tako je 15. oktobra 2017. godine tim Tondele uronio u nepoznato, nastavivši put, bukvalno kroz vatru.
„Plamenovi su dolazili odasvud, bukvalno sa svih strana", priseća se Tondelin trener golmana Žoao Rikardo.
„Neki od nas želeli su da nastavimo dalje, dok drugi nisu. Očigledno se radilo o riziku, ali da je naš autobus stao, i to bi bio rizik. Mogli smo da izazovemo nesreću ili da se zapalimo."
„Dok smo se vozili dalje, mogli ste da osetite vrelinu unutar autobusa. Bio je to neverovatan osećaj."
Drugi članovi štaba Tondele, vraćajući se odvojeno sa utakmice, stigli su do iste tačke nekoliko minuta kasnije.
U tom trenutku vatra je potpuno progutala put i oni nisu mogli da prođu.
Bili su prisiljeni da se okrenu i beže, vraćajući se u suprotnom smeru na jednom od najprometnijih autoputeva u Portugalu.
„Ako me pitate da li sam se uplašio, u to vreme zapravo i nisam, jer nismo do kraja bili svesni opasnosti, rizika situacije", dodaje Redondo.
„Ali mogli smo da stradamo tamo."
- „Kao na Titaniku" - kako teče evakuacija turista sa ostrva Evija
- Minhenska tragedija Mančester Junajteda - od karmina na kragnama do pranja kovčega
Odbrambeni igrač Rikardo Košta kasnije je govorio o „zapaljenim komadima drveća" koji su nastavili da udaraju u klupski autobus dok se ovaj vraćao u Tondelu, koja broji 29.000 stanovnika.
Kako su se približavali gradu, slika je postajala sve mirnija.
Izgledalo je kao da je najgore prošlo.
Trener Pepa i njegov trenerski tim odlučili su da odu nešto da pojedu, na obodu grada.
Nisu mislili da će ih vatra ponovo sustići.
Ali jeste.
„Proveli smo u restoranu neko vreme kad smo čuli neobične zvuke sa obližnjih brda", kaže Rikardo.
„Uskoro smo shvatili da je to vatra koja se kreće u našem pravcu. Bilo je apsolutno zastrašujuće."
„Uputili smo se u centar Tondele i tamo zatekli haos - plinske boce su eksplodirale, automobili su u velikoj žurbi bežali. Nikad nisam video ništa slično."
„To je mesto u kom obično nemate nikog na ulicama posle sedam uveče. Toga dana bilo je malo posle 10, a saobraćaj je bio neverovatan, svi su očajnički želeli da pobegnu."
U opštem metežu, trenerski tim se razdvojio - a nije bilo telefonskog signala. Pepa i Pedro Oliveira ostali su zajedno.
„Ostali smo kod Pepine kuće - bili smo bezbedni tamo, nalazili smo se direktno preko pura vatrogasne stanice", kaže Oliveira.
„Ali u jednom trenutku Pepa je rekao: 'Svi smo mladi i zdravi, šta mi to radimo? Moramo da izađemo i pomognemo.' I tako smo izašli, sa vlažnom odećom preko noseva i usta, zato što je bilo mnogo dima napolju."
„Bilo je oko četiri izjutra kad smo se vratili. Između ostalog, odveli smo u bolnicu starijeg čoveka u kritičnom stanju."
Vezni igrač Helder Tavareš takođe je bio napolju na ulicama dok je požar buktao.
Bio je sa komšijama, pomažući da se poveže hidrant kako bi mogli da poprskaju vodom obližnju fabriku za koju su se plašili da bi mogla da eksplodira.
Kasnije je otišao da vidi je li sve u redu sa golmanom Klaudiom Ramosem, koji je živeo u blizini.
Razmišljali su o tome da se odvezu na bezbedno, ali su ustanovili da ne mogu da napuste grad.
Za to vreme, iskusni odbrambeni igrač Kosta sklonio se u dubine svog hotela.
„Nadolazili su čitavi talasi vatre, plamenovi iznad buktinje. Bio je to haos", rekao je on listu Rekord.
„Hotel je bio pun dima i oglašavali su se alarmi. Morali smo da pobegnemo u podrum sa vlažnim peškirima preko usta. To je bio plan B. Plan C je bio da utrčimo u bazen."
„Sve je gorelo oko nas, nismo imali šanse da pobegnemo."
U ovoj oblasti je taj dan život izgubio 51 čovek, mnogi od njih zatočeni u vozilima dok su pokušavali da pobegnu od vatre.
Bio je to svega drugi najsmrtonosniji šumski požar u Portugalu te godine.
Nekoliko meseci ranije, u junu, požar blizu grada Pedrogao Grande oduzeo je 66 života.
- Najveća tragedija italijanskog fudbala
- Šest neočekivanih načina za spas planete od klimatskih promena
I dok su šumski požari sastavni deo života u Portugalu - i zaista, oni umeju da igraju važnu ulogu u kontroli štete od insekata i bolesti - ono što se desilo 2017. godine nije viđeno nikad pre.
Uništeno je oko 5.000 kvadratnih kilometara zemlje, površina tri puta veća od Londona.
Bila je to najveća zabeležena spaljena oblast u Portugalu svih vremena, najgora takva katastrofa u novijoj istoriji zemlje sa štetom po privredu koja se procenjuje na milijardu evra.
A klimatske promene samo pogoršavaju stvari.
Klimatske promene povećavaju rizik od vrelog, suvog vremena koje izaziva šumske požare.
Svet se već zagrejao za oko 1,2 stepena Celzijusa od početka industrijske ere i temperature će nastaviti da rastu ukoliko vlade ne preduzmu konkretne korake da se smanje emisije.
U ponedeljak, dok su šumski požari nastavljali da uništavaju delove Grčke i Kalifornije, ključni izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama govorio je o „crvenom alarmu" za čovečanstvo.
On je upozorio na sve češće ekstremne toplotne talase, suše i poplave, kao i da će ključno temperaturno ograničenje biti probijeno za samo nešto više od decenije.
Evropska agencija za životnu sredinu predviđa proširivanje oblasti sklonih požarima i duže sezone požara širom većeg dela kontinenta i u severnije delove, mada će Portugal, Španija i Turska ostati zemlje sa „najvišom apsolutnom opasnošću od požara".
U slučaju Portugala, „sezona šumskih požara" poslednjih godina se praktično proširila sa dva meseca na pet.
- „Zašto se uporno vraćam talasu koji me je zamalo ubio“
- Bes u Portugalu zbog masovnog ubijanja divljih životinja
Izlazeći na Atlantik na jugozapadnoj ivici Evrope, Portugal je topla zemlja na udaru jakih vetrova sa okeana.
Geografija je jedna stvar, ali mnogi veruju da deo krivice snose vlasti.
Reakcija na požare iz 2017. godine naširoko je kritikovana, naročito odsustvo sistema za uzbunjivanje i nedovoljan broj dostupnih profesionalaca koji bi se borili protiv požara.
Ogromna većina vatrogasaca u zemlji su dobrovoljci.
Smrti su stavile administraciju premijera Antonija Koste na metu oštrih kritika i dovele do otkaza ministarstva unutrašnjih poslova i šefa Nacionalne uprave za civilnu zaštitu.
Vlada se od tada obavezala na unapređenje upravljanja šumskim gazdinstvima.
- U srcu vatrenih stihija u Kanadi i na Kipru: „Sunce se ne vidi od dima"
- Nauka je zakazala - nije predvidela poplave i velike vrućine
- Plavo more i crveno nebo: Evakuisani turisti u Bodrumu, šta je sa gostima iz Srbije
„Đavo je bio pušten s lanca", pisalo je naslovnoj strani lista Žornal de Notisijas ujutro 16. oktobra 2017. godine.
Mnogi domovi u Tondeli i okolni seoski predeli bili su uništeni.
Vatra je stigla sve do klupskog trening kompleksa - ali ovaj je ostao neoštećen.
Ipak, zbog lošeg kvaliteta vazduha narednu nedelju su morali da provedu trenirajući unutra.
„Svi smo morali da nosimo te maske koje su sada uobičajene zbog pandemije", rekao je Redondo.
„Kvalitet vazduha je bio jeziv i morao sam da idem na lečenje. Grlo mi zagušilo."
Bilo je prirodno, u tim okolnostima, da Tondela traži odlaganje narednog meča kod kuće, zakazanog za sledeću nedelju - 22. oktobra.
Kad su to učinili, njihov protivnik Belenenses SAD odbio je to da prihvati.
Tondela je reagovala tako što je momentalno prekinula sve veze sa klubom iz Lisabona.
Pripremili su se za vikend najbolje što su umeli.
A onda, na terenu, dok su navijači pevali u čast vatrogasaca, osigurali su trijumf od 2:0.
Bilo je suza i na travi i na tribinama.
Iako ima jedan od najnižih budžeta u ligi, Tondela je u poslednjih šest sezona preokrenula sva očekivanja i izbegla ispadanje iz lige.
Oni ostaju jedina značajna fudbalska sila sa centralne teritorije Portugala - nedovoljno zastupljene i zapostavljene regije zemlje u poređenju sa oblastima oko Porta i Lisabona.
Na kraju sezone 2017-18, postigli su svoju do sada najbolju poziciju na tabeli sa 11. mestom.
Bio je to pravi trenutak radosti za ljude koji su proživeli traumu samo nekoliko meseci ranije.
„Možda će zvučati kao kliše, ali ova priča je o mnogo više nego samo o fudbalu. Ona govori o ljudima koji zaslužuju mnogo više od života", dodaje Oliveira.
Veza između kluba i navijača bila je najjača tokom te noći u oktobru 2017. godine kad niko nije spavao.
I dok je nova sezona u toku, a uspomene na šumske požare su još sveže, u Tondeli se samo mole mirnom letu.
Pogledajte video o požarima na grčkom ostrvu Evija
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
