Prošla godina bila je najtoplija u Evropi od kada se vodi evidencija i brojke su značajno veće od prethodnog rekorda, kažu naučnici.
Temperature na kontinentu bile su za 1,9 stepeni Celzijusa više od prosečnih temperatura za period između 1981. i 2010. godine.
I na Arktiku temperature se povećavaju velikom brzinom, pokazuju podaci iz izveštaja Stanje klime za 2020. godinu koji je objavilo Američko meteorološko društvo.
Temperatura iznad površine bila je najviša od 1900. godine kada su počeli da se prikupljaju podaci.
- Sve o klimatskim promenama
- Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
- Za katastrofalne poplave u Evropi najverovatnije krivi ljudi
Prethodna godina bila je najtoplija u istoriji Evrope i među tri najtoplije globalno, potvrdili su izveštaji naučnika.
Razlika između te godine i nekih prethodnih je prilično veća nego što se mislilo, pokazali su ovi podaci.
Osim što je nadmašila dugogodišnji prosek za 1,9 stepeni, 2020. godina u Evropi bila je za 0,5 stepeni Celzijusa toplija od prethodnog rekorda.
Ovolika razlika u odnosu na prethodni period, koja je poprilično velika, razlog je za brigu", kaže doktor Robert Dan, viši naučnik za klimatske prilike Meteorološkog zavoda Velike Britanije.
„Ovo ne treba da nam promakne, ne samo zbog temperatura koje su sve veće, već zbog ekstremnih pojava poput toplotnih talasa koje smo imali ove i prošle godine.
„Širom sveta vidimo posledice toga", ističe on.
I drugi istraživači se slažu da su rekordne vrućine u Evropi problematične.
„Razlika između ovog i prethodnoh rekorda trebalo bi sve da nas zabrine", kaže profesorka Gabi Hegerl, koja predaje klimatske sisteme na Univerzitetu u Edinburgu i nije radila na ovoj studiji.
Evropski temperaturni podaci su precizni i mogu se naći informacije sa početka ili pre industrijske ere kroz dokumente i zabeleške saradnika, smatra ona.
„Iz tih podataka se može zaključiti koliko je ova vrućina neuobičajena", dodaje.
Toplota je dovela do velikih temperaturnih razlika u odnosu na dugogodišnje proseke u Evropi, a u Estoniji, Finskoj i Letoniji te razlike dostigle su 2,4 stepena Celzijusa.
Od 2014. godine, zabeleženo je pet najtoplijih godina u Evropi.
Još jedan deo planete na kojem se zagrevanje ubrzano povećava je Arktik.
Temperature iznad površine dostigle su zabrinjavajući novo - za 2,1 stepen Celzijusa više su od proseka između 1981. i 2010. godine, zabeleživši rekord u 121 godini dugoj istoriji merenja.
Takođe, sedam godina uzastopno temperature za više od jednog stepena Celzijusa nadmašuju prosek.
- Pet stvari koje smo saznali iz izveštaja o klimatskim promenama
- Vreli talas u Kanadi obara rekorde - prvi put izmereno 46,6 stepeni Celzijusa
- Planeta pred klimatskom katastrofom
„Vidimo da se i Arktik zagreva munjevito - ovo je najveća zabeležena temperatura površine Arktika od 1899. godine kada su merenja počela", kaže Dan.
To se, naravno, odražava na klimu u obližnjim delovima sveta u šta spadaju i delovi Evrope, ali se uticaj ove pojave mogu osetiti širom sveta, objašnjava ovaj naučnik.
Najvažnije stavke iz izveštaja Stanje klime za 2020. godinu
- Emisija gasova staklene bašte na Zemlji dostigao je rekordan nivo. Uprkos efektu pandemije korona virusa koja je usporila ekonomije širom sveta, emisije štetnih gasova poput ugljen-dioksida, metana i nitrat-oksida dostigle su najveće zabeležene granice
- Nivo ugljen-dioksida u atmosferi najveći je u 62 godine dugoj modernoj istoriji merenja, ali i u prethodnih 800.000 godina, što se vidi po njegovoj koncentraciji u naslagama leda
- Zabeležen je i najviši nivo mora u istoriji devetu godinu uzastopno i veći je za 91,3 milimetra od kada je uvedeno satelitsko osmatranje
- Nastavio se i trend zagrevanja površine Zemlje - 2020. godina je među tri najtoplije od početka vođenja statistike (oko 1850. godine) i najtoplija koju nije zahvatila pojava El Ninjo (klimatski princip zagrevanja u Pacifiku)
- Prethodnih sedam godina (od 2014 do 2020) su najtoplije godine u istoriji
Nije bilo mnogo kiše u 2020. godini i stručnjaci smatraju da je to mehanizam kojim se planeta brani od konstantnog zagrevanja.
Ukupna atmosferska isparavanja bila su značajno viša od proseka, a rastuća vlažnost učinila je da ljudima bude još toplije.
Kada se svi parametri uzmu u obzir, oni ukazuju da je ovo postalo „naša nova normalnost", kako kažu neki stručnjaci.
„Posle izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija, i ovaj izveštaj šalje vrlo jasnu poruku", tvrdi doktorka Kejt Vilet iz Meteorološkog zavoda Velike Britanije.
Klima se promenila i verovatno će nastaviti da se menja ukoliko se ne smanji emisija gasova staklene bašte, koji su osnovni uzročnik klimatskih promena, smatra ona.
„Već možemo videti kako se naše društvo i naša prirodna sredina menjaju", zaključuje naučnica.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
