Više nema zemlje na svetu koja koristi otrovni olovni benzin za automobile i kamione, saopštili su iz Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Otrovno gorivo zagađuje vazduh, tlo i vodu skoro čitav vek.
Može da izazove bolesti srca, rak i moždani udar, a povezuje se i sa problemima u razvoju mozga kod dece.
Većina država sa visokim prihodima zabranila je gorivo tokom osamdesetih, ali je tek u julu Alžir - poslednja zemlja koja je još uvek koristila olovni benzin - ostao bez zaliha.
- Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
- Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
- Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor"
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao je iskorenjivanje olovnog benzina „međunarodnom pričom o uspehu".
„Prestanak upotrebe olovnog benzina sprečiće više od milion prevremenih smrti svake godine od srčanih oboljenja, moždanog udara i raka, a zaštitiće i decu čiji je koeficijent inteligencije oštećen zbog izlaganja olovu", rekao je on.
Olovo je počelo da se dodaje u benzin početkom dvadesetih godina kako bi se poboljšale performanse motora.
Američka javnost prvi put je reagovala 1924. godine, kada je pet radnika proglašeno mrtvim, a desetine hospitalizovano nakon grčeva u rafineriji koju je vodio naftni gigant Standard oil.
Ali uprkos tome, olovo se i dalje dodavalo na globalnom nivou sve do sedamdesetih.
Bogatije zemlje su tada počele da postepeno ukidaju njegovu upotrebu - ali tri decenije kasnije, početkom 21. veka još je 86 zemalja koristilo olovni benzin.
Severna Koreja, Mjanmar i Avganistan prestali su sa prodajom olovnog benzina do 2016.
Posle toga ostalo je još samo nekoliko zemalja, među kojima Irak, Jemen i Alžir, u kojima su i dalje prodavalo toksično gorivo u drugoj polovini poslednje decenije.
Predstavnici Unep-a, UN tela za zaštitu životne sredine sarađivali su sa vladama, privatnim kompanijama i grupama građana na okončanju upotrebe olovnog benzina od 2002.
„Olovno gorivo je jasan dokaz grešaka koje je čovečanstvo pravilo na svim nivoima našeg društva", rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka Unepa.
- „Najviše se plašim države" - meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
- Zagađenje vazduha u Srbiji - šta može da se popravi
Ali je dodala da prestanak korišćenja ovog goriva pokazuje da „čovečanstvo može da uči iz grešaka koje smo napravili i ispravi ih".
Ekološka organizacija Grinpis pozdravila je „kraj jedne toksične ere".
„To jasno pokazuje da ako možemo postupno ukinuti jedno od najopasnijih goriva koja zagađuju okolinu u 20. veku, možemo apsolutno ukinuti sva fosilna goriva", rekao je Tandil Činivanhi, aktivista za borbu protiv klimatskih promena u Grinpis Afrika.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
