Džihadisti širom sveta slavili su dolazak talibana na vlast u Avganistanu.
U Jemenu i drugim zemljama isapaljivan je vatromet, u Somaliji su se delili slatkiši, a na internetu širom Južne Azije islamističke grupe su dočekale povlačenje zapadnih trupa iz zemlje kao trijumf istrajnosti nad zapadnom vojnom silom.
Sada se stručnjaci plaše moguće nove ere džihadizma na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji.
Najveća pretnja potiče od grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom - koje su poslednjih godina bile oslabljene, ali su i dalje aktivne.
U sklopu sporazuma sklopljenog sa SAD, talibani su obećali da neće pružati utočište ekstremističkim grupama čiji su cilj napadi na mete na Zapadu.
Ali njihove veze sa Al Kaidom su i dalje bliske.
Što se tiče rivala Al Kaide, Islamske države, neki stručnjaci veruju da će ova grupa biti pod pritiskom da dokaže svoju važnost.
- „Mislili smo da Kabul neće pasti ove godine"
- Ko su talibani
- Napuštena zemlja: Džon Simpson o Avganistanu
Islamska država pokrajine Korasan (IS-K ili ISKP), ogranak Islamske države, nije gubila vreme i 26. avgusta izvela je napad nadomak aerodroma u Kabulu, u kom je ubijeno čak 170 ljudi, uključujući 13 pripadnika američke vojske.
Ali mimo fundamentalističke ideologije, šta razdvaja ove tri grupe?
Kolin Klark, istraživač i analitičar za bezbednost iz Centra Sufan u Njujorku, sumira to ovako:
„Talibani su najznačajniji igrači u Avganistanu. Al Kaida je nadnacionalna džihadistička grupa koja želi da obnovi svoje mreže.
Isto tako i Islamska država, ali ona će se više namučiti, imajući u vidu da je smrtni neprijatelj i Al Kaide i talibana", kaže on za BBC.
Poreklo
Al Kaida i talibani su se pojavili tokom otpora sovjetskoj okupaciji krajem osamdesetih i unutrašnjih borbi u Avganistanu ranih devedesetih.
Islamska država se pojavila godinama kasnije iz ostataka Al Kaide u Iraku (AQI), lokalnog ogranka Al Kaide osnovanog kao reakcija na američku invaziju u Iraku 2003. godine.
Grupa je postala opskurna nekoliko godina posle većeg priliva američkih trupa u Irak 2007. godine.
Ipak, počela je ponovo da se pojavljuje 2011. godine.
Al Kaidu je osnovao saudijski milioner Osama Bin Laden krajem osamdesetih.
Ime znači „baza" ili „mreža", i služila je kao logistička i oružana podrška muslimanima koji su se borili protiv Sovjetskog Saveza.
Bin Laden je regrutovao pojedince iz čitavog islamskog sveta da bi se pridružili Al Kaidi.
Talibani, iliti „studenti" na paštunskom, pojavili su se početkom devedesetih u severnom Pakistanu, posle povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana.
Veruje se da se ovaj prevashodno paštunski pokret prvi put pojavio u verskim semeništima - uglavnom plaćenim novcem iz Saudijske Arabije - koja su propovedala tvrdokorni oblik sunitskog Islama.
Obećanje koje su dali talibani - u paštunskim oblastima oko Pakistana i Avganistana - bilo je da će povratiti mir i bezbednost, i nametnuti vlastitu strogu verziju Šerijata, iliti Islamskog prava, jednom kad dođu na vlast.
Iz jugozapadnog Avganistana, talibani su brzo proširili svoj uticaj. Oni su 1996. godine zauzeli Kabul, svrgnuvši s vlasti režim predsednika Burhanudina Rabanija.
Talibani su 1998. godine kontrolisali skoro 90 odsto Avganistana.
U to vreme, Al Kaida je već postala mnogo više od mreže logističke podrške. Pretvorila se u džihadističku organizaciju sa globalnim stremljenjima.
Talibanski režim, iz zahvalnosti i u zamenu za finansije, prihvatio ih je u Avganistanu.
Ali AQI, koja je postala ključni igrač otpora prema stranoj intervenciji u Iraku, takođe je imala globalne ambicije, sa idejama koje su se razlikovale od prvobitnih principa Al Kaide.
Ona je 2006. godine u sebe primila druge ekstremističke grupe i usvojila ime Islamska država Iraka.
Posle 2011. godine, kako je napredovala u ratom razorenoj Siriji, Islamska država je preimenovale sebe u Islamsku državu Iraka i Levanta, istovremeno se samoproglasivši kalifatom i distancirajući se od Al Kaide.
Tumačenje Islama
Zajednička osobina talibana, Al Kaide i Islamske države je tvrdokorna vizija sunitskog Islama.
Mišel Gropi, predavač sa Kraljevog koledža u Londonu, kaže: „Sve tri grupe veruju da društveni i politički život ne sme da bude odvojen od verskog".
„Oni veruju da je nasilje u ime vere opravdano. Ono je i dužnost: svako ko se ne bori je loš musliman", kaže on za BBC.
Gropi kaže da ovaj stav potiče iz bukvalnog tumačenja svetog teksta koji je napisan u sasvim drugom kontekstu pretnji.
„Kao i Biblija, i Kuran ima stroge stihove, veoma surove stihove. Ali ogromna većina muslimana, uopšteno gledano, odbacuje te nasilne principe.
„Oni kažu da su ovi bili validni na početku nastanka religije, dok je još bila pod pretnjom. Džihad, sveti rat, imao je smisla tada."
Uprkos ovom zajedničkom viđenju, talibani, Al Kaida i Islamska država variraju u stepenu ekstremizma u odnosu na svoje ciljeve - za koji neki eksperti kažu da je najveća razlika između tri grupe.
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Panjširska dolina - jedina oblast koja prkosi talibanima
Ciljevi
I dok su interesi talibana vezani za Avganistan, Al Kaida i Islamska država imaju globalne ambicije.
Poslednji put kad je grupa uspostavila Šerijat devedesetih, on je podrazumevao stroge zakone prema ženama i brutalne kazne, uključujući javna pogubljenja, bičevanja i odsecanja udova.
Strahovi da će se istorija ponoviti doveli su do toga da Avganistanci masovno krenu da beže iz zemlje nakon povratka grupe na vlast.
Danijel Bajman, ekspert za terorizam na Bliskom istoku sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu, kaže da su učenja Al Kaide i Islamske države još radikalnija.
On je za BBC rekao da, iako talibani „žele da vrate Avganistan u idealizovanu muslimansku prošlost", oni ne žele da menjaju druge zemlje.
Bajman kaže da, iako i Al Kaida i Islamska država imaju globalne težnje i žele da stvore kalifat, oni se razlikuju po jednoj ključnoj tački.
„I dok Islamska država želi da stvori kalifat sada, Al Kaida misli da je za to prerano. Oni veruju da džihadistička zajednica i muslimanska društva još nisu spremni. To im nije prioritet."
- Crni jastrebovi i hamviji - američka vojna oprema u rukama talibana
- „Divni sporazum“ koji je zapečatio sudbinu Avganistana
Neprijatelji
Talibani, Al Kaida i Islamska država imaju zajedničke daleke i bliske neprijatelje.
SAD i Zapad su među ovim prvima; među potonjima su njihovi saveznici i zemlje koje su prihvatile razdvajanje vere od države.
„Od samog početka, Islamska država je bila nasilnija od Al Kaide i pokrenula je - pored rata protiv Zapada - raskolničku borbu protiv drugih muslimana koji nisu delili njenu ideologiju", kaže Bajman.
Dakle, druga ključna razlika je da, iako SAD ostaju glavni neprijatelj Al Kaide, Islamska država nastavlja da napada šiitske zajednice i druge verske manjine na Bliskom istoku.
„Iako i Al Kaida smatra šiite otpadnicima, ona veruje da je njihovo ubijanje suviše ekstremno, rasipanje resursa i štetno po džihadistički projekat", kaže Bajman.
Dolazak talibana na vlast je dodatno istakao ove podele, budući da Islamska država smatra grupu „izdajnicima" zato što su pregovarali sa SAD-om o planiranom povlačenju, kaže Gropi.
Međutim, oni su periferno vezani za talibane preko jedne treće grupe.
Eksperti kažu da postoje snažne veze između frakcije Islamske države u Avganistanu i takozvane Mreže Hakani, militantne grupe koja je, zauzvrat, tesno povezana sa talibanima.
- Rat u Avganistanu: Kako Zapad može da se bori protiv terorizma posle povlačenja
- Zašto se Kabul poredi sa povlačenjem Amerikanaca iz Vijetnama
Metodi
Al Kaida je najpoznatija po napadima na njujorške Kule bliznakinje od 11. septembra 2001. godine, koji su postali poznati kao 9/11.
Sa metodima koji ostavljaju tako snažnog traga, grupa želi da pokrene muslimanske borce svuda i protera SAD sa Bliskog istoka, naročito iz Saudijske Arabije i sa svetih mesta.
Njena propaganda vrti se oko ideja da je džihad dužnost svakog muslimana - ali ciljevi Al Kaide imaju prednost u odnosu na lokalne ciljeve.
Bajman kaže da Islamska država takođe zastupa ove argumente, „ali sa mnogo nasilnijim pristupom".
„Za Islamsku državu terorizam je deo revolucionarnog rata. Na teritorijama pod njihovom kontrolom vršili su masovna pogubljenja, javna obezglavljivanja i silovanja.
„Radili su na terorisanju lokalnog stanovništva sve dok ono ne postane poslušno. Al Kaida, ako uopšte mogu da upotrebim tu reč, ima donekle nežniji pristup."
Između 2014. i 2017. godine, Islamska država je proširila teritoriju u Siriji i Iraku, iako ju je u međuvremenu izgubila od zapadnih i kurdskih snaga, i sirijskih snaga koje podržavaju Rusi.
U martu 2019. godine, proglašeno je okončanje kalifata nakon gubitka poslednje teritorije u Siriji, ali se ona pretvorila u tajnu mrežu i nastavlja da predstavlja opasnost.
IS-K, avganistanski ogranak Islamske države, izvela je 26. avgusta napad kod aerodroma u Kabulu u kom je stradalo čak 170 ljudi. Grupa takođe napada manjinske etničke grupe u zemlji.
Što se talibana tiče, ova grupa je poslednjih nedelja primenjivala ratnu taktiku i sprovodila napade ne bezbednosne snage avganistanske vlade kako bi zauzela velike gradove i, na kraju, glavni grad Kabul.
Prema mnogim izveštajima, talibani se na tim mestima optužuju za pogubljenje avganistanskih vojnika i sprovođenje brutalnih kazni i ograničenja, naročito prema ženama.
Međutim, Gropi kaže da je grupa napredovala i ubeđivanjem meštana, „naročito u ruralnim oblastima, da su oni rešenje za mnoge probleme u zemlji, a posebno korupciju."
Regrutacija
Talibani, Al Kaida i Islamska država su uspevali da regrutuju ljude iz lokalnih populacija da se bore za njih.
Oni to čine obećavajući da će džihad spasiti i „pročistiti" njihovu veru.
Sa globalnim ambicijama, Al Kaida i Islamska država takođe su uspeli da regrutuju ljude daleko od granica Bliskog istoka.
„Islamska država je bila najuspešnija u ovom pogledu", kaže Gropi, iskoristivši moć interneta da privuku ljude na svoje teritorije u Iraku i Siriji.
Bajman se slaže:
„Rezultati Islamske države na društvenim mrežama bili su impresivni, i bolje su uspevali da mobilišu pojedince na Zapadu koji su, uprkos malom ili nikakvom kontaktu sa organizacijom i nemogućnosti da putuju u Siriju ili Irak, planirali napade u okviru vlastitih zemalja."
Među njima su napadi visokog profila izvedeni u Parizu 2015. godine, kada su ekstremisti Islamske države, od kojih su neki ranije bili u ratnim zonama, ubili 130 ljudi, što se smatra najtežim mirnodopskim zločinom u Francuskoj decenijama unazad.
Pogledajte video o poslednjem američkom vojniku koji je napustio Avganistan
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
