Frenk Morton je sedeo sa prijateljicom u Njujorku, spremajući se da poleti kući u Oregon nakon što je prisustvovao događaju organizovanom za uzgajivače bilja i kuvare.
„Hej, pogledaj ovo", rekla je njegova prijateljica.
„Uzgojili su zelenu salatu u svemirskoj stanici."
Ona je zurila u telefon, priseća se on.
Koju vrstu, pitao je.
Nije pisalo. Oboje su smatrali da je to zanimljiv pronalazak.
Mortonu je sinulo tek kad je posle nekog vremena video sliku dotične zelene salate u jednom časopisu: pa on tačno zna koja je salata u pitanju.
Bio je to njegov vlastiti izum, neobična bordo biljka koju je nazvao Autreddžes.
- Tajne Marsa - ima li tamo velike količine vode
- Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
- Kako preživeti godinu dana u svemiru
Njeno semenje mogu da kupe iz velikog kataloga semenja podjednako i amateri baštovani i istraživači NASA; i zaista, kad je Morton stupio u kontakt sa istraživačkim timom koji je stajao iza ovog eksperimenta, ispostavilo se da su upravo to i učinili.
Kružeći u Zemljinoj orbiti desetak godina nakon što ju je Morton prvi put pustio u promet, Autreddžes romejn ušla je u istoriju.
Morton je revolucionarni uzgajivač zelene salate, impresario čija je ljubav prema neobičnom i lepom pretvorila organsku farmu u Oregonu koju vodi sa ženom Karen u meku za kuvare i druge ljubitelje ove biljke.
Njegova karijera u uzgoju bilja i njegov put do uzgajanja prve zelene salate u svemiru započela je pre skoro 40 godina sa jednom neobičnom crvenom biljkom u moru zelenih.
Morton je1981. godine tek počinjao da radi kao zemljoradnik.
Uzgojio je isprva dve vrste zelene salate, crvenu romejn i zelenu salad boul, uobičajenog stila sa nabranim listovima.
Kad su zelene salate proizvele prvo seme, sačuvao je nekoliko da ih posadi i naredne godine.
U moru od dvestotinak salad boul salata izraslih iz tog semenja, video je nešto neobično.
„Usred svih njih, bila je jedna jedina crvena", kaže on.
Znao je da mora da je došlo do ukrštanja dve vrste.
On je tad ukrstio nove biljke i naredne godine otkrio obilje različitih kombinacija oblika i boja.
Poput austrijskog monaha Gregora Mendela, čiji su eksperimenti sa graškom bili preteča moderne genetike, počeo je da zaključuje kako se nasleđuju osobine biljke.
Crvena boja je bila dominantna, preovlađujući nad zelenom.
Isto tako i nabrani listovi, što je objasnilo kako je ugledao crvenu salad boul salatu u njegovom prvom ukrštanju.
Morton je sad bio navučen.
Uzgoj biljaka na njegovoj farmi i njihovo usavršavanje tokom generacija u nove vrste bio je dobar način da se izdržava finansijski, ali je i u njemu probudilo snažnu znatiželju šta bi moglo da se desi sledeće.
„Upalila mi se neka sijalica u glavi tada", kaže on.
„Odatle sam krenuo da istražujem.
„Preko zelene salate, upoznao sam druge drage biljke, kao što su kinoa i papričice. Naprosto sam se zaljubio u njih."
Pogledajte video: Srpska naučnica koja je radila na roveru Istrajnost
Privlačnost zelene salate, međutim, nikad ga nije prošla.
Uz njegove druge projekte, Morton je uzgajao sve crvenije i crvenije glavice.
„Strmoglavio sam se niz zečju rupu opsesije koliko salata uopšte može da postane crvena", priseća se on.
Ako bi dobio rumenu biljku, ukrstio bi je sa još jednom takvom, nadajući se da će dobiti nešto zagasitije.
U tim danima, zelene salate bile su monohromatskije nego što su danas, više su bile klub „samo zelenih".
I tako kad se pojavila Autreddžes, bilo je to istinski neobično otkriće.
„Bila je toliko crvena da je većina baštovana zapravo nije prepoznala kao zelenu salatu. Mislili su da je neka vrsta cvekle", kaže Morton.
„Bilo je neverovatno koliko je crvena bila. Zato sam joj i dao to ime."
Morton je omogućio javnosti da dođe do semenja Autreddžesa preko Džonijevog odabranog semenja, kompanije za semenje iz države Mejn.
Kad je kasnije kontaktirao istraživačicu NASA koja je uzgojila salatu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, otkrio je da Autreddžes ima još jednu neobičnu osobinu.
Dok su naučnici birali sa kojom salatom će eksperimentisati, tražili su izričito one zelene biljke koje ne bi bile lak domaćin za bakterije.
Brinuli su se da bi se E. koli koja lebdi u Svemirskoj stanici nastanila u salati i da bi se članovi posade od nje razboleli, a drugo zeleno povrće, kao što su rukola i kelj, bile su iznenađujuće plodno tle za goste u vidu mikroba.
„Ona je rekla da je Autredžes imala 'značajno manje mikrobskih izraštaja na površini listova'", priseća se on njihovog razgovora.
Salata je ušla u selekciju i ostavila traga.
Danas Morton vodi brojne projekte uzgoja, kao i uvek.
Posebno ga intrigira potencijal skromne ajsberg zelene salate.
„Te stvari koje možete da kupite u piljarnici su vodene kese veličine kugle za kuglanje", kaže on.
„Nemaju nikakav ukus i rogobatne su. Ali imaju prijatnu hrskavost."
Šta ako bi, zamislio je on, postojala hrskava, slatka mala zelena salata, veličine lopte za softbol, koju biste mogli da presečete na pola u vreme večere i podelite je sa partnerom?
Šta ako bi ona bila privlačno razbarušena i živopisne boje?
„Bilo bi to kao da kupujete ružu koju možete da pojedete", kaže on.
Da bi to postigao, bacio se na uzgajanje ajsberga i već ostvario neke početne rezultate.
„To je vrsta ajsberg salate, sem što je jarkocrvena na površini, a pokušavam da je napravim tako da bude jarko roze iznutra", kaže on.
„I dobio sam neke prilično lepe salate, mogu da vam kažem."
Možda će vas zanimati i video o Juriju Gagarinu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
