Kineski predsednik Si Đinping i njegov američki kolega Džo Bajden prvi put su razgovarali telefonom u poslednjih sedam meseci.
U saopštenju Bele kuće navodi se da su državnici razgovarali „o odgovornosti obe zemlje da obezbede da rivalstvo ne pređe u sukob".
Ovo je tek drugi razgovor njih dvojice otkako je Bajden u januaru ove godine preuzeo dužnost predsednika SAD.
Odnosi SAD i Kine su napeti, sa sukobima oko pitanja poput trgovine, špijunaže i pandemije korona virusa.
- Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid
- Samit Grupe 7: Od klimatskih promena i vakcinacije do uticaja Kine
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
„Predsednik Bajden je podvukao trajno opredeljenje SAD za mir, stabilnost i prosperitet u Indo-Pacifiku i svuda svetu.
„Dvojica lidera razgovarali su o odgovornosti obe strane za obezbeđivanje da konkurencija koja postoji između dve države, ne pređe u sukob", navodi se u saopštenju.
Kineska državna televizija CCTV navela je je da je telefonski razgovor bio „iskren [i] sveobuhvatan", dodajući da je obuhvatio „opsežnu stratešku komunikaciju i... pitanja od zajedničkog interesa".
„Da li Kina i SAD mogu pravilno da reše svoje odnose ... ključno je za budućnost i sudbinu sveta", rekao je Si, prema izveštaju CCTV.
ovremeni sastanci na visokom nivou od prvog telefonskog razgovora Sija i Bajdena u februaru doneli su slab napredak u nizu pitanja, od klimatskih promena, do ljudskih prava i transparentnosti istrage nad poreklom korona virusa.
Od tada dve države su gotovo neprestano razmenjivale optužbe, uz međusobno sankcionisanje zvaničnika i kritike da druga strana ne ispunjava svoje međunarodne obaveze.
Visoki zvaničnik Bele kuće rekao je da je do razgovora došlo na inicijativu Bajdena, koji je bio „razočaran" nespremnošću kineskih zvaničnika nižeg nivoa da vode značajne razgovore sa njegovom administracijom.
Ljudska prava, trgovina, Avganistan
Mnogo je oblasti u kojima se dva giganta sukobljavaju - ljudska prava i demokratija su glavna tačka spora.
Amerika optužuje Kinu za genocid nad ujgurskim stanovništvom u provinciji Sinjang.
Vašington kaže da Peking gazi demokratska prava u Hongkongu nedavno uvedenim zakonom o bezbednosti za koji kritičari kažu da se koristi kako bi se ugušilo opoziciono mišljenje i aktivizam.
U međuvremenu, Kina je više puta poručivala Sjedinjenim Državama da prestanu da se mešaju u ono što Peking smatra svojim unutrašnjim poslovima i optužuje Vašington za „blaćenje" vladajuće Komunističke partije.
- Kako Kina namerno raseljava Ujgure
- Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
- „Oslobodite Hongkong" - slogan zbog kog možete da završite u zatvoru
Spore se i oko trgovine.
Obe zemlje su u trgovinskoj borbi koja je počela 2018. godine za vreme tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.
SAD su uvele carine na više od 360 milijardi dolara kineske robe, a Kina je uzvratila carinama na više od 110 milijardi dolara američkih proizvoda.
Bajden nije odstupio od jakih poruka svog prethodnika u vezi sa trgovinskim izazovima, što je naljutilo Kinu.
Zatim, tu je i pitanje Južnog kineskog mora.
Poslednjih godina postao je žarište između Kine i drugih nacija u regionu koje pretenduju na suverenitet nad dva, uglavnom nenaseljena, ostrvska lanca, Parasels i Spratlis.
Kina polaže pravo na veći deo mora, ali se sa tim ne slažu susedne zemlje i SAD.
Postoje i napetosti oko Avganistana.
Kina je više puta kritikovala SAD zbog povlačenja iz Avganistana.
Ranije ove nedelje, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin ponovo je napao SAD, rekavši da su njihove trupe „ostavile haos".
On je takođe optužio SAD da su nanele „ozbiljnu štetu avganistanskom narodu".
Možda će vas zanimati video: Sto godina Komunističke partije Kine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
