Posle 16 godina na mestu nemačke kancelarke, Angela Merkel odabrala je Beograd i Tiranu kao lokacije za - „oproštajnu žurku".
Predsednica nemačke vlade neće se nadmetati za novi mandat na izborima 26. septembra, ali će nepune dve nedelje pre nemačkog izbornog dana biti na Balkanu.
Taj deo Evrope bio je jedan od njenih glavnih preokupacija tokom kancelarskih godina.
„Ona je možda i, u ovom trenutku, poslednja političarka koja ima evropsku dimenziju - a Evropa ne može bez toga.
„Sigurno je gledala nemačke interese, to joj je u opisu radnog mesta, ali je bila veoma svesna i osećala je odgovornost za funkcionisanje Evrope i njeno preživljavanje - to jeste nemački interes, ali i interes svih nas koji živimo na ovim prostorima", kaže za BBC na srpskom nekadašnja ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić.
Savetnik nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića Mlađan Đorđević kaže da su upravo interesi Nemačke kreirali i sliku današnjeg Balkana.
„Za nas je veliko otrežnjenje da svako rešenje moramo da tražimo sami, ne očekujući da će neko sa strane da reši naše probleme.
„Angela Merkel nije planirala da živi u Srbiji, niti na Zapadnom Balkanu - to se jasno vidi po društvima kakva je ovde stvorila", kaže on.
- Odlazi li „politička majka" balkanskih lidera
- Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju
- Šta je promenio Berlinski samit
Pozdravna turneja Angele Merkel ima jednodnevnu beogradsku stanicu, a dočekaće je srpski predsednik Aleksandar Vučić, dok će se u srpskoj prestonici sastati i sa predstavnicima nevladinih organizacija iz regiona.
Dan kasnije, Merkel će nastaviti putovanje za Tiranu, gde je očekuju susreti sa tamošnjim premijerom Edijem Ramom, ali i predsednicima vlada šest balkanskih zemalja.
Još jednu posetu pre izbora u Nemačkoj imaće 16. septembra u Parizu, kada će se susresti sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Da li je Balkan bolji posle Angele Merkel?
Među regionalnim stručnjacima i političarima teško je danas naći nekoga ko će, bez ostatka, zaključiti da je Balkan bolje mesto za život nego pre dolaska Angele Merkel na svetsku pozornicu.
„Za vreme njenog mandata, koji je zaista dugačak, situacija se najpre bitno popravila, a onda i pokvarila.
„Danas je situacija komplikovanija i lošija nego pre pet, šest godina - kako sa međusobnim odnosima zemalja, tako i sa evropskim integracijama", smatra Vesna Pusić.
Iako napominje da takva slika nije samo odraz rada Angele Merkel, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber kaže da je Balkan svedok dvojake prirode nemačke kancelarke.
„Na jednoj strani, ona je donosila hrabre i velike odluke, poput prijema migranata u izbegličkoj krizi 2015. godine ili promovisanju članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU.
„S druge strane, nije imala stratešku viziju i često je povlačila poteze imajući samo u vidu kratkoročnu taktiku i pragmatične interese, a pojedinim problemima se i nije bavila."
Savetnik nekadašnjeg predsednika Srbije Mlađan Đorđević nema nikakvih dilema o učinku odlazeće kancelarke.
„Balkan posle Angele Merkel čine zemlje u kojima vladaju autokrate, sa razvaljenim društvima, bez pravih sloboda medija i izbora, u kojima je kriminal veoma prisutan.
„Rezultat njenog bavljenja Balkanom je poražavajući - zemlje su udaljenije od Evropske unije nego 2005. godine i ne mogu se porediti standardom, ljudskim pravima i slobodama, ali i nadom u boljitak u odnosu na vreme pre dolaska Angele Merkel."
Evropska perspektiva regiona
Za vreme kancelarskih mandata Angele Merkel, Evropska unija proširila se na Hrvatsku, ali je istovremeno suštinski onemogućila čak i zemlje koje ispunjavaju sve uslove EU da počnu pregovore - Severnu Makedoniju i Albaniju.
Crna Gora o članstvu pregovara nešto uspešnije nego Srbija, dok Bosna i Hercegovina još čeka na status kandidata, a Kosovo je daleko od evropske mape čak i vizne liberalizacije.
„Ako biste bilo koga na Balkanu pitali kada će ući u Evropsku uniju u trenutku kad je Merkel postala kancelarka, niko ne bi mogao ni da pomisli da bi danas bio ovako daleko.
„Region je jasno u lošijem stanju - manje je demokratije, loše se vlada, manje je napretka", smatra Florijan Biber.
Zbog očiglednog zastoja, pokušala je Angela Merkel da promeni atmosferu pokretanjem Berlinskog procesa, dodatnog povezivanja zemalja Balkana.
„Berlinski proces jeste bio beba Angele Merkel i to je slika onoga kako je delovala po pitanju Zapadnog Balkana - videla je da je proces proširenja EU nedorečen, pa je pokušala da napravi nešto paralelno i da dođe do konkretnog rezultata.
„Krenula je sa velikom ambicijom, važan joj je bio dijalog mladih pre svega, ali na kraju ni Nemačka nije do kraja mogla da pretvori Berlinski proces u nešto što ostavlja dublji trag", smatra Vedran Džihić, saradnik na austrijskom Institutu za internacionalnu politiku i predavač na Fakultetu političkih nauka u Beču.
Ključna otvorena pitanja - Kosovo i BiH
Kada je Boris Tadić 2011. u Beogradu ugostio nemačku kancelarku i tom prilikom odbio njene zahteve koji su se ticali Kosova, i njemu samom je bilo jasno da je izgubio podršku Zapada, pa onda i izbore - manje od godinu dana kasnije.
„Savetnici sa obe strane koji su pripremali taj sastanak dogovorili su dokument koji je predstavljen kao da će ga Boris Tadić prihvatiti.
„Na samom susretu, Tadić je rekao da je to za njega neprihvatljivo - a Merkel je u tom trenutku od Srbije tražila mnogo manje i daleko povoljnije u odnosu na ono što se kasnije našlo u Briselskom sporazumu koji su potpisali Vučić i Dačić", priseća se Mlađan Đorđević, tada u Tadićevom kabinetu, ali sa drugim zaduženjima.
O ovom susretu, za BBC na srpskom govorio je i sam Boris Tadić.
Ipak, niti je Briselski sporazum primenjen u potpunosti, niti su Beograd i Priština nastavili da rešavaju pitanja koja opterećuju odnose.
Đorđević kaže da neuspeh kosovske politike Angele Merkel leži i u njenom odnosu sa Prištinom.
„Merkel je njenom politikom stekla mnoge neprijatelje u Srbiji - od nacionalista do liberala, a među kosovskim Albancima nije stekla prave prijatelje.
„Oni znaju da Amerika vodi glavnu reč i nije uspela da pridobije kosovske Albance jer nije učinjeno ono što je Vučić njoj obećao - nezavisnost Kosova."
Nije bilo mnogo uspeha međunarodne zajednice ni u Bosni i Hercegovini, gde nacionalna pitanja blokiraju sprovođenje osnovnih životnih politika.
Poslednji je pokušaj Nemačke da, kroz postavljanje sopstvenog diplomate Kristijana Šmita na mesto Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, uspostavi kontrolu u podeljenoj zemlji.
„Lideri BiH su odlazili u Berlin, ali kada se vrate, sve što su dogovorili - poricali su.
„Iako ona jeste bila moćan politički lider, osetila se nemoć koju međunarodna zajednica ima prema duplim strategijama, šibicarskim strategijama i internim zavrzlamama političara u BiH", smatra Vedran Džihić.
Konačno, Florijana Bibera daleko više plaši činjenica da ne samo da ključna pitanja na Kosovu i u BiH nisu rešena, nego je i čitav pravac promenjen.
„Pre 15 godina, ta pitanja su takođe bila nerešena, ali su evropske integracije viđene kao mehanizam koji može da pomogne da se ona reše.
„Danas to više niko ne bi ustvrdio, a rešenje se čini još dalje - nema više ni mehanizma koji je postojao pre 15 godina."
Poseban odnos sa liderima u regionu
Dugogodišnju vladavinu Angele Merkel prate ne još toliko dugovečne vladavine nekoliko lidera na Balkanu, ali i na istoku Evropske unije.
„Ona je forsirala stabilokratske režime - od (Ive) Sanadera u Hrvatskoj, (Janeza) Janše u Sloveniji, (Viktora) Orbana u Mađarskoj, (Aleksandra) Vučića u Srbiji, (Redžepa Tajipa) Erdogana u Turskoj, (Nikole) Gruevskog u Makedoniji, (Edija) Rame u Albaniji, do (Bojka) Borisova u Bugarskoj.
„Ti lideri su unutrašnju snagu crpli iz toga što su imali podršku Angele Merkel", smatra Mlađan Đorđević, danas predsednik pokreta Oslobođenje.
Kada analiziraju način vladavine Angele Merkel, svi sagovornici BBC-ja na srpskom konstatovaće da je pragmatizam jedna od osnovnih odlika nemačke kancelarke.
Vedran Džihić kaže i da je njen odnos prema liderima u regionu bio upravo - pragmatičan.
„Briselski sporazum Srbije i Kosova je za Merkel bio veliki napredak, mislila je da se u Vučića pože pouzdati, ali je tu i on pokazao veliku dozu pragmatizma pa mu je ona dopustila da se trend zarobljavanja srpskog društva dodatno intenzivira.
„Propustila je da primeti momenat kada je Vučić počeo da koristi i nju samu za izgradnju sopstvene političke moći, nije se ponela kao lider demokratske Evrope - postala je žrtva vlastite želje za pragmatizmom."
Florijan Biber smatra da je Berlin mogao da odigra drugačiju ulogu.
„Izostanak glasnije kritike Nemačke upućene urušavanju demokratije i u Evropskoj uniji, kao i na Zapadnom Balkanu, dodatno je oslabila demokratiju u regionu.
„To je pokazatelj nerazumevanja koje je Angela Merkel pokazala prema strateškim pitanjima."
Nekadašnja šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić kaže da formula za uspeh odnosa Angele Merkel sa balkanskim liderima leži i u stranačkoj povezanosti.
„Jedna njena karakteristika me je veoma iznenadila kada sam je otkrila: ona je veoma stranački pristrasna, iako se to ne bi očekivalo od osobe tog formata i značaja za Evropu.
„Njoj je veoma važno da li je neko iz grupacije Evropskih narodnih stranaka - to tretira kao još jedan sopstveni zadatak, da jača taj blok unutar Evrope - i balkanski lideri su to shvatili i iskoristili."
Ipak, ima Vesna Pusić i izvesnu dozu razumevanja za ovakvu poziciju odlazeće kancelarke.
„Teško je reći da se ne želi komunikacija sa nekim ko je na vlasti, mora se dogovarati sa nekim ko može imati uticaja i sprovesti dogovoreno.
„Drugi mogu imati bolje namere, biti pametniji i zanimljiviji, ali - ne mogu ništa da urade", zaključuje ona.
Pogledajte kako su izgledali parlamentarni izbori u Srbiji 2020.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
