Etiopljani u mnogim domovima gozbom obeležavaju početak Nove godine uprkos poteškoćama uzrokovanim poskupljenjem, ratnom i gladi koja besni na severu. Saznajte više o etiopskom jedinstvenom kalendaru i njihovom kulturnom nasleđu.
1) Godina koja traje 13 meseci
Ne samo to - etiopski kalendar takođe zaostaje za onim zapadnim sedam godina i osam meseci, pa je tako u subotu, 11. septembra 2021, kod njih počela 2014. godina.
To je zbog različitog računanja godine rođenja Isusa Hrista.
Kada je Katolička crkva izmenila računanje 500. godine naše ere, Etiopska pravoslavna crkva nije to učinila.
Tako da sada, u Etiopiji, Nova godina pada 11. po zapadnom kalendaru ili 12. septembra u prestupnoj godini, na početku proleća.
Za razliku od vršnjaka koji odrastaju negde drugde, etiopska deca nemaju potrebu da uče brojalice kako bi zapamtili koliko dana ima svaki mesec.
U Etiopiji je jednostavno: svaki od 12 meseci ima 30 dana, dok trinaesti - poslednji u godini - ima pet ili šest dana, zavisno od toga da li je prestupna godina.
Vreme se takođe računa drugačije - dan je podeljen na dva dvanaestočasovna podeljka počevši od šest sati, čime i podne i ponoć padaju u šest sati po etiopskom vremenu.
Tako da, ako vas neko pozove na kafu u Adis Abebi u 10 sati ujutru, a Etiopija je rodno mesto zrna kafe arabike, nemojte se čuditi ako se pojavi u 16 sati.
- Ko je bio Hajle Selasije - „crni Mesija", Titov saigrač i prvi rastafarijanac
- Premijer Etiopije Abi Ahmed dobio Nobelovu nagradu za mir
- Strani studenti u Srbiji: Povratak nesvrstanih
2) Jedina afrička država koja nije kolonizovana
Italija je 1895. pokušala da napadne Etiopiju, ili Abisiniju kako je nekada bila poznata, kada su evropske sile delile afrički kontinent među sobom, ali je pretrpela ponižavajući poraz.
Italija je uspela da kolonizuje susednu Eritreju pošto je njihova brodarska kompanija kupila luku Asab na Crvenom moru.
Konfuziju koja je 1889. nastala posle smrti etiopskog cara Johanesa IV, Italija je iskoristila da okupira visoravan duž obale.
Ali nekoliko godina kasnije, kada je Italija pokušala da probije u unutrašnjost Etiopije, poražena je u bici kod Adve.
Četiri brigade italijanskih trupa savladali su Etiopljani koji su služili caru Meneliku II, za nekoliko sati 1. marta 1896.
Italija je primorana da potpiše sporazum kojim je priznala nezavisnost Etiopije, a koji je nekoliko decenija kasnije fašistički lider Benito Musolini prekršio, okupirajući državu na pet godina.
Jedan od Menelikovih naslednika, car Hajle Selasije, iskoristio je pobedu nad Italijanima zalažući se za stvaranje Organizacije afričkog jedinstva (OAJ), sada Afrička Unija, čije je sedište u glavnom gradu Etiopije - Adis Abebi.
„Naša sloboda je besmislena, ako svi Afrikanci nisu slobodni", rekao je Selasije 1963. prilikom osnivanja OAJ, u vreme kada su kontinentom i dalje vladale evropske sile.
Pozvao je na obuku one koji su vodili borbe protiv kolonijalizma, među kojima je bio i Nelson Mendela iz Južne Afrike koji je dobio etiopski pasoš, što mu je omogućilo da putuju po Africi 1962. godine.
Mendela je kasnije pisao o posebnom mestu Etiopiji koja se zauzela za njega uoči putovanja.
„Osećao sam da ću posetiti mesto sopstvenog postanka, otkrivajući korene onoga što me je učinilo Afrikancem".
3) Rastafarijanci slede cara Hajla Selasija
Ovo proizilazi iz citata iz 1920. uticajnog jamajčanskog lidera i borca za crnačka prava Markusa Garvija, koji je stajao iza pokreta Povratak u Afriku:
„Pogledajte Afriku, gde će crni kralj biti krunisan, jer je dan oslobođenja blizu."
Deceniju kasnije, kada je tridesetosmogodišnji ras Tafari krunisan za etiopskog kralja Hajla Selasija I, mnogi su na Jamajci ovo videli kao ostvarenje proročanstva.
I tako je rođen rastafarijanski pokret.
Legenda rege muzike Bob Marli odigrao je ključnu ulogu u širenju rastafarijanske poruke - a stihovi njegove pesme War citiraju carevo obraćanje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) iz 1963. godine u kojem poziva na mir:
„Sve dok filozofija koja jednu rasu smatra superiornom, a druge inferiornim nije konačno i trajno diskreditovana i napuštena… sve do toga dana, afrički kontinent neće spoznati mir".
Naslovna pesma Marlijevog albuma Exodus, koji je magazin Tajm nazvao albumom 20. veka, odražava rastafarijansku želju za povratkom u Afriku, odakle su na silu odvođeni milioni ljudi tokom transatlantske trgovine robovima.
Danas mala rastafarijanska zajednica živi u etiopskom gradu Šašamene, udaljenom 225 kilometra južno od Adis Abebe, na zemlji koju je Selasije ustupio crnim ljudima sa zapada koji su ga podržali u borbi protiv Musolinija.
Pravoslavni hrišćanin Selasije možda nije bio rastafarijanski vernik, insistirajući na tome da nije besmrtan, ali rastafarijanci ga i dalje poštuju kao Lava Jude.
To referiše na navodnu Selasijevu lozu, za koju rastafarijanci i mnogi drugi Etiopljani, smatraju da se može pratiti od biblijskog kralja Solomona.
4) Dom Zavetnog kovčega
Za mnoge Etoipljane, sveti sanduk u kome se nalaze dve ploče sa deset zapovesti za koje Biblija kaže da ih je Bog dao Mojsiju, nisu izgubljene - jedino što holivudski junak Indijana Džons treba da uradi je da ode u grad Aksum.
Etiopska pravoslavna crkva kaže da je kovčeg pod stalnom stražom u blizini aksumske crkve Gospe Marije od Sijona, gde nikome nije dozvoljeno da ga vidi.
Tradicija kaže da crkva poseduje ovu dragocenu relikviju zahvaljujući kraljici od Sabe, čije postojanje osporavaju istoričari, ali generalno ne i Etiopljani.
Oni veruju da je kraljica putovala za Aksum iz Jerusalima negde oko 950. godine pre nove ere, u posetu kralju Solomonu kako bi saznala više o njegovoj cenjenoj mudrosti.
Priča o njenom putovanju i Solomonovom zavođenju detaljno je opisana u epu Kebra Nabast (Slava kraljeva), etiopskom književnom delu napisanom na jeziku giz u 14. veku.
Priča je o tome kako je Makeda, kraljica od Sabe rodila sina Menelika (što znači sina Mudrog) - i kako je on godinama kasnije otputovao u Jerusalim da upozna oca.
Solomon je želeo da ostane i vlada posle njegove smrti, ali se ipak složio sa željom mladića da se vrati kući, poslavši ga nazad sa kontingentom Izraelita, od kojih je jedan ukrao kovčeg, zamenivši original falsifikatom.
Kada je Menelik to saznao, složio se da ga zadrži, verujući da je božja volja da ostane u Etiopiji, dok za pravoslavne hrišćane u zemlji ostaje sveti i nešto za šta su i dalje spremni da polože živote braneći ga.
To se pokazalo i prošle godine kada su tokom sukoba koji je izbio u regionu Tigraj, u severnom delu Etiopije - vojnici iz Eritreje navodno su pokušali da opljačkaju crkvu Gospe Marije od Siona posle stravičnog masakra.
Državni službenik u gradu rekao je za BBC da su mladi ljudi otrčali na ovu lokaciju ne bi li zaštitili kovčeg: ,,Ustali su da se bore svi i muškarci i žene. Pucali su i ubili neke, ali smo srećni što smo uspeli da zaštitimo naše blago".
5) Dom prvih Muslimana van Arabijskog poluostrva
„Ako odete u Abisiniju, naći ćete kralja koji neće tolerisati nepravdu", rekao je prorok Muhamed sledbenicima kada su se u sedmom veku prvi put suočili sa progonom u Meki, na tlu današnje Saudijske Arabije.
To je bilo u vreme kada je prorok tek započeo sa njegovim propovedanjima, koja su se pokazale toliko popularnim da su ga gradski nemuslimanski vladari videli kao pretnju.
Poslušavši njegov savet, mala grupa je krenula u kraljevstvo Aksum, koje je tada pokrivalo veći deo današnje Etiopije i Eritreje.
Tamo ih je zaista dočekao i dozvolio im da ispovedaju njihovu religiju hrišćanski monarh Armah - čija je kraljevska titula na jeziku giz bila Negu ili Negaši na arapskom.
Smatra se da su migranti naselili selo Negaš, u današnjem Tigraju, i izgradili ono što se smatra najstarijom džamijom u Africi.
Prošle godine je ova džamija granatirana tokom borbi u Tigraju.
Lokalni muslimani veruju da je 15 prorokovih učenika takođe sahranjeno u Negašu.
U islamskoj istoriji, prelazak u Aksum je postao poznat kao prva hidžra ili seoba.
Danas muslimani čine gotovo 34 odsto od 115 miliona stanovnika Etiopije.
Pogledajte video o etiopskom selu starom 900 godina
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
