Živimo u doba radikalne transformacije radnog mesta.
Opcije kao što su rad na daljinu ili hibridna kombinacija - koje su za većinu ljudi bile potpuno nezamislive do pre samo dve godine - sada postaju deo uobičajene radne prakse.
Ideja da se smanji radna nedelja takođe je počela da uzima maha, naročito u svetlu nedavnih primera radnih snaga koje su uspešno prošle probni period radne nedelje sa smanjenim brojem sati.
Kraća radna nedelja može da poprimi razne oblike.
Tu je četvorodnevna radna nedelja, gde smanjujete radne sate za 20 odsto.
Postoje različiti modeli; svi u kompaniji mogu da uzmu isti slobodan dan, ili ljudi mogu da odaberu strukturu koja im najviše odgovara, kao što je da uzmu dva poslepodneva slobodno.
Ili možete da smanjite radnu nedelju za određeni broj sati, sa 40 na 36, recimo.
Zajednička crta svih ovih modela je da ne nagurate raniji obim posla u kraći vremenski period, kao što je rad od 40 sati u četiri radna dana; skraćujete delić ukupnog radnog vremena na nedeljnom nivou.
Što je najvažnije, plate ostaju iste.
- Obećana zemlja Island - radna nedelja od četiri dana, a plate rastu
- Da li ćemo zbog korona virusa raditi manje, ali kvalitetnije
- Dugotrajni rad „godišnje ubije i do 745.000 ljudi"
Stručnjaci i radnici podjednako raspravljaju o ovoj ideji, zato što nas je pandemija naterala da dobro porazmislimo o savremenom radnom vremenu i srodnim temama kao što su ravnoteža između posla i života, mentalno zdravlje i fleksibilnost radnika.
Zagovornici tvrde da radni model sa smanjenim brojem radnih sati može da pomogne da se reše mnoge aktuelne negativne pojave na poslu, čineći zaposlene produktivnijim, zdravijim i zadovoljnijim.
Trebaju li kompanije, dakle, zaista da isplaćuju ljudima iste plate da bi ovi radili manje sati?
Šta one mogu da imaju od toga i šta je tačno argument za kraću radnu nedelju?
Podstrek produktivnosti
Dokazi sugerišu da je jedna od najvećih prednosti manjeg broja radnih sati ta što ljude čini boljim radnicima.
Istraživanje pokazuje da ljudi urade više kad rade manji broj sati, a urade manje kad rade veći broj sati.
Na primer, studija iz 2014. sa Univerziteta Stenford sugeriše da produktivnost krene drastično da opada posle 50 radnih sati nedeljno; drugi stručnjaci sugerišu 35 sati kao optimalno radno vreme pre nego što produktivnost krene da se smanjuje, dok jedna škola mišljenja tvrdi da treba da radimo samo šest sati dnevno.
Džon Trugakos, vanredni profesor organizacionog ponašanja sa Univerziteta u Torontu, kaže da je to zato što tipičan dan tokom standardne radne nedelje od 40 sati prosto nije zamišljen da bude efikasan.
„Vi ne možete da održite isto nivo energije osam vezanih sati. Razvlačite pažnju ljudi na dug vremenski period, što je njima veoma teško", kaže on.
„Stoga će oni biti manje efikasni."
Da bi to nadomestili, mnogi radnici provode delove vremena u osmočasovnom radnom danu skrolujući kroz društvene mreže, kupujući preko interneta ili dopisujući se tekstualnim porukama.
Jedna studija iz 2015. pokazala je da radnici mogu da provedu i do 2,5 sati dnevno sajber-zabušavajući na poslu.
Ne znamo koji je magični broj sati u radnoj nedelji za optimalnu produktivnost.
Ali zagovornici kraće radne nedelje tvrde da će zaposleni koji rade smanjeni broj sati raditi efikasnije da bi uklopili sve neophodne zadatke u vreme koje imaju na raspolaganju, umesto da provode veći, potencijalno manje koristan broj sati za svojim radnim stolovima.
- Zašto žene rade više od muškaraca i tokom pandemije
- Korona virus: Pet saveta za produktivan rad od kuće u Srbiji
- Kako reći „ne“: Četiri načina da odbijete zadatak na poslu
- Zašto je svet prepun nesposobnih, a dobro plaćenih ljudi
„To prebacuje naglasak sa broja utrošenih radnih sati na produktivnost - što će reći, sa 'zauzetog rada' na pravi rad", kaže Rejčel Servis, generalna direktorka melburnske konsultantske firme za kulturu radnog mesta i obuku Hepines konsijerž.
Jedna studija visokog profila na Islandu, sprovedena između 2015. i 2019, pratila je više od 2.500 vladinih radnika na najrazličitijim poslovima koji su prešli sa 40-časovne radne nedelje ili na 35- ili 36-časovnu nedelju na istoj plati.
Istraživači su otkrili da je u većini kancelarija produktivnost ili ostala ista ili se čak popravila.
Na primer, u računovodstvenoj službi Rejkjavika, zaposleni su obradili 6,5 odsto faktura više jednom kad su počeli da rade manji broj sati.
U policijskoj stanici, za to vreme, kraća radna nedelja nije imala negativa uticaj na broj zaključenih istražnih slučajeva.
„Kad zatražimo raport od zaposlenih, oni nam kažu da su svesniji radnih obaveza, a atmosfera je više usredsređena", zbog čega ljudi radi efikasnije, kaže Vil Strong direktor Autonomija, britanske stručne grupe.
Ova grupe istražuje budućnost rada i koja je analizirala podatke sakupljene u islandskom Udruženju održive demokratije; ono je sarađivalo sa islandskim vladinim telima koja su sprovela probne periode.
Strong kaže da su zaposleni motivisaniji da izvrše zadatke kad dobiju nagradu u vidu kraće radne nedelje - „šargarepa" slobodnog petka terala ih je da guraju dalje.
Generalno gledano, manji broj sati znači i pročišćeniji raspored na radnim mestima.
„Stvari poput preteranih sastančenja i oduženih ručkova se izbacuju", kaže Trugakos.
To se desilo i u islandskim probama; u nekim slučajevima, direktori su govorili da su potpuno zamenili sastanke mejlovima, dok su drugi skratili sastanke i zakazivali ih samo pre 15:00.
Vreme provedeno na pauzama za kafu takođe je bilo skraćeno, osoblje je podsticano da lične obaveze rešava van radnog vremena, a periodi smena prilagođeni su tako da uzmu u obzir sporije i zauzetije periode.
„Ključ za postizanje manjeg broja sati često je bila fleksibilnost u načinu na koji se zadaci obavljaju, kako su radni sati i smene osmišljeni, u kombinaciji sa interesovanjem i angažovanošću u procesu skraćivanja broja sati na samom radnom mestu", kaže se u izveštaju.
- Kome u Srbiji da se obratite kad ne dobijete platu
- Mame u Srbiji nisu OK, poziv očevima da se probude
- Šutiranje u borskom rudniku: Može li izvinjenje da reši sukob na poslu
Kako se popravljaju zdravlje i blagostanje
Podstrek produktivnosti proistekao iz manjeg broja radnih sati ne svodi se, međutim, samo na procese pročišćavanja rada i motivisanje zaposlenih slobodnim danima.
Ključni faktor, kažu eksperti, jeste to što manji broj radnih sati dovodi do srećnije, zdravije, angažovanije radne snage.
Mi znamo da veći broj radnih sati utiče na blagostanje.
Ali manji broj radnih sati, koji ljudima omogućuje da se osećaju odmornije, bolje žongliraju složene starateljske potrebe ili čak samo provode manje vremena na poslu dekoncentrisani zbog ličnih obaveza, dolazi sa podstrekom po zdravlje i blagostanje.
Pored toga, sprečava radne boljke kao što su sagorevanje, dosada i depresija.
„Nema sumnje da kad ljudi postignu dobru ravnotežu između posla i života, dobiju dovoljno sna, imaju vremena koje provode sa porodicom i vremena za razbibrigu, oni rade mnogo produktivnije i efikasnije", kaže Džim Stanford, ekonomista i direktor Centra za budući rad pri Australijskom institutu.
Studija iz 2021. godine koja je pratila švedske radnike čitavu jednu deceniju, na primer, pokazala je da skraćeni broj radnih sati smanjuje stres, iscrpljenost i negativne emocije.
Studija iz 2017. pokazala je da je skraćenje broja radnih sati za 25 odsto popravilo san i smanjilo stres, dok je istraživanje iz devedesetih pokazalo je da je rad od samo šest sati dnevno popravio porodični život radnika.
Ovo se poklapa i sa nalazima islandskog eksperimenta.
U kancelarijama koje su učestvovale u ovom probnom periodu, blagostanje radnika i ravnoteža između posla i života prema njihovom vlastitom priznanju ostali su isti ili su se popravili.
Stres se smanjio, a radnici su tvrdili da imaju više vremena i energije da se posvete hobijima, vežbi, obavezama i prijateljima, dok su roditelji prijavili da imaju više vremena da se posvete staranju o deci.
Islandski izveštaj nije napravio direktnu vezu između srećnijih radnika i povećane produktivnosti, ali studija iz 2019. pokazala je da su radnici 13 odsto produktivniji kad su srećniji.
Strong kaže da kraće radne nedelje dovode i do sveukupno većeg poštovanja prema radnom mestu, što može da pomogne u upravljanju osobljem i retenciji.
Studije su pokazale da pozitivnija radna kultura čini da radnici postanu angažovaniji; radnici u manje pozitivnim okruženjima skloniji su da prave greške, pokažu smanjenu produktivnost ili sklonost odsustvovanju.
To znači da pored pomoći radnicima, domino efekat mentalnog zdravlja četvorodnevne radne nedelje pomaže i firmin bilans.
„Nećete plaćati troškove odsustva radnika, ili to što kasne ili uzimaju bolovanje", kaže Trugakos.
Švedski istraživači su 2017. otkrili da su medicinske sestre koje su radile 35 sati nedeljno umesto 40 ređe odlazile na bolovanje, što je smanjilo troškove poslodavca.
Plus, ako sagoreli ljudi daju otkaz - pojava koja postaje sve češća - kompaniju košta da ih zameni, a istovremeno gubi ekspertizu osobe koja odlazi.
Budućnost
Naravno, postoje brojni razlozi zašto manji broj radnih sati nije momentalno magično rešenje.
Neće funkcionisati za svaku ulogu u svakoj profesiji, naročito kod poslova koji su usredsređeni na rad sa klijentima, potencijalno produbivši nejednakost.
Pročišćavanje radne prakse može i da zahteva značajnu otvorenost organizacije.
Ipak, Strong kaže da je islandski eksperiment od pomoći zato što pokazuje da ako uklonite nekoliko sati iz radne nedelje „to zaista čini osetnu razliku".
U ovom trenutku, kompanije u Španiji vode probne periode u kojima radna nedelja ostaje ili bez jednog dana ili nekoliko sati (ne zadržavaju svi istu platu, međutim), a američki Kikstarter je najavio da će isprobati četvorodnevnu radnu nedelju 2022.
Stručnjaci pozivaju da se primeni ovog modela rada pristupi sa oprezom i promišljanjem, ali oni misle da je sada verovatno pravi trenutak da se on isproba.
„Praktično smo kao društvo stigli u prelomnu tačku koja nam omogućava da to uradimo. Ljudi su mnogo otvoreniji prema ovoj ideji", kaže Trugakos.
„Već smo ionako ušli u previranja i promene."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
