Zagađenje vazduha je opasnije nego što se ranije mislilo, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Upravo iz tog razloga SZO je u novim smernicama smanjila maksimalne bezbedne nivoe glavnih zagađivača poput azot dioksida.
Procenjuje se da sedam miliona ljudi godišnje prerano umre od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, navode iz ove organizacije.
Zemlje sa niskim i srednjim prihodima najviše pate zbog oslanjanja na fosilna goriva u procesu privrednog razvoja.
SZO stavlja zagađenje vazduha u ravan sa pušenjem i nezdravom ishranom.
Organizacija je pozvala 194 zemlje članice da smanje emisije i gasova preduzmu mere u borbi protiv klimatskih promena, uoči samita COP26 u novembru.
- Crna Gora: Šta je ostalo od ideje o prvoj ekološkoj državi na svetu
- Glumci u borbi za ekologiju: „To nije kozmetika, to je nasušna čovekova potreba - kakvu ćemo vodu piti, kakav vazduh disati"
- Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani
- Presedan: Vazduh zagađeniji zbog nemara predsednika i vlade, odlučio sud u Džakarti
Analiza
Rodžer Harabin, analitičar iz oblasti životne sredine
Deceniju po deceniju, smanjuje se granice za ono što se smatra bezbednom količinom zagađenja.
Za ljude koji pate od srčanih i plućnih problema nije novost da otrovne čestice i gasovi mogu da nanesu štetu po zdravlje čak i kada je nivo zagađenja niži.
Izmene smernica znače da su zakonske granice u Velikoj Britaniji za najštetnije zagađivače sada četiri puta veće od maksimalnih nivoa koje preporučuje SZO.
Nevolja je u tome što je najgore zagađenje - sitne čestice koje se mogu udahnuti u pluća - veoma teško zaustaviti.
Zagađenje dolazi iz izduvnih gasova vozila i centralnog grejanja na gas.
Ali štetne čestice se takođe ispuštaju u vazduh na druge načine - ili se formiraju u vazduhu u reakciji sa drugim hemikalijama.
Izvori čestica su boje za farbe, tečnosti za čišćenje i razređivači.
Tu su i automobilske gume koje se troše na putu ili kočnice - što znači da čak ni električni automobili ne mogu ponuditi savršeno rešenje.
Zato su novi saveti toliko izazovni za vlade.
Nove smernice, objavljene u sredu, smanjuju za 50 odsto preporučeni maksimum za izloženost sitnim česticama PM 2.5.
Proizvode se sagorevanjem goriva u proizvodnji električne energije, grejanju domaćinstava i motorima vozila.
„Skoro 80 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa PM 2.5 česticama moglo bi se izbeći u svetu ako bi se trenutni nivoi zagađenja vazduha sveli na one predložene u ažuriranoj smernici", saopštila je SZO.
Takođe, smanjuje se preporučena granica za drugu klasu mikročestica, poznatu kao PM 10, za 25 odsto.
U smernicama SZO su izdvojeni i drugi zagađivači - ozon, azot dioksid, sumpor dioksid i ugljen monoksid.
Zagađenje vazduha povezano je sa bolestima srca i moždanim udarom.
Kod dece, može smanjiti rast pluća i izazvati pogoršanje astme.
„Poboljšanje kvaliteta vazduha može povećati napore za ublažavanje klimatskih promena, dok će smanjenje emisija gasova zauzvrat poboljšati kvalitet vazduha", kaže SZO.
Pogledajte video o tome zašto se u Srbiji protestuje
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
