Ako student u Londonu ili Njujorku ode na internet da plati nekome da mu napiše esej, velika je verovatnoća da će posao zaista završiti neko u Keniji.
BBC Trending izveštava iz Najrobija o piscima iz senke koji pomažu strancima da varaju.
Kenedi je nekada radio kao učitelj, ali je poslednjih pet godina zarađivao za život na veoma drugačiji način.
„Bavim se akademskim pisanjem", kaže on.
On je deo istinski globalne onlajn industrije koja cveta u Keniji.
Ali ono što Kenedi i mnogi drugi Kenijci nazivaju „akademskim pisanjem", ostatak sveta naziva varanjem.
Ako ste student ili učenik škole koji se bori sa zadatkom, ili vam je jednostavno dosadno, Kenedi i njegov tim pisaca zadatak će obaviti umesto vas - uz odgovarajuću nadoknadu.
Zatim ga predajete, pretvarate se da je vaše delo i nadate se da vas neće uhvatiti.
- „Ne znam da li ću i sutra imati posao" - nedaće srpskih onlajn nastavnika
- Šta je problem onlajn nastave u vreme korona virusa
- Novac ili interesovanje - šta je bitnije mladima kada biraju profesiju
Posrednici u transakciji vode takozvane veb stranice „esej mlin" na kojima studenti koji varaju objavljuju poslove koje žele da rade.
Slike profila pisaca za iznajmljivanje na ovim sajtovima su more belih lica.
Ostavljaju utisak da će delo napisati akademik sa Zapada.
Ali kao i većina u ovom poslu, slike su obično lažne.
U stvarnosti, ako naručite esej na internetu, velika je verovatnoća da će ga napisati neko u Keniji - često tamošnji student ili diplomac.
Mnogi od ovih veb sajtova nalaze se u SAD i istočnoj Evropi i njihov deo kolača može iznositi čak polovinu naknade.
Koliko će kupac platiti zavisi od toga da li je zadatak jednostavan esej ili, na drugom kraju skale, čitava doktorska disertacija.
Istraživači koji proučavaju posao onoga što se naziva „varanje po ugovoru" kažu da je Kenija ključno središte.
Razlozi su jednostavni: Kenija je zemlja engleskog govornog područja sa dobrim obrazovnim sistemom u kojoj često postoje slabe ekonomske prilike, posebno za mlade ljude.
Za one koji se teško snalaze, treba zaraditi novac za vraćanje znanja strancima koje nikada neće upoznati.
A za Kenedija, pridruživanje ovoj industriji nije bilo teško.
„Koliko sam zarađivao kao učitelj, bilo je tako malo u poređenju sa onim što trenutno zarađujem", kaže on.
Tridesetogodišnjak zarađuje oko 150.000 kenijskih šilinga (oko 1.200 evra ili 1.360 dolara) mesečno - malo više od prosečne plate.
On kaže da pisci koje zapošljava mogu da završe do 200 eseja ili onlajn ispita mesečno.
„Prijavite se kao da ste student i položite ispite za njih", dodaje on.
- Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko su deca u Srbiji funkcionalno pismena
- Dobre ocene i radni sto „ključni za nastavak obrazovanja“
Ali kako se oseća prema činjenici da pomaže u podrivanju integriteta obrazovanja širom sveta?
Kao bivši učitelj priznaje da se oseća „moralno kompromitovanim", ali kaže da radi za novac.
„Stalo mi je, ali do čega mi je više stalo nego do sopstvenog života - ponekad morate prvo da preživite da biste razmišljali o moralu", kaže on.
Kenedi je vrlo svestan da njegov rad može pomoći klijentu da lažira put do diplome koja mu obezbeđuje mnogo više od onoga što sam može da zaradi.
„Tada shvatiš da to nije takmičenje protiv njih.
„Ponekad je to takmičenje protiv siromaštva."
Iako u drugim zemljama postoje pisci eseja za iznajmljivanje, oni u Keniji razvili su vlastitu supkulturu.
Na Fejsbuku i Telegramu postoje grupe za „akademsko pisanje" u kojima se trguje poslovima i softverom.
Neki imaju desetine hiljada članova.
Oni se kreću od profesionalaca srednje klase koji traže dodatni novac, do studenata koji se još školuju.
Dejvid je jedan od 10 ljudi na završnoj godini fakulteta za koje kaže da na ovaj način finansiraju vlastite studije.
„Moji roditelji ne mogu da finansiraju moje školovanje", kaže on.
„Shvatio sam da moram da potražim način da se izdržavam, a možda i da doprinesem porodici uopšte."
- Dobila najvišu ocenu za esej napisan nevidljivim mastilom
- Studentkinja provela noć na drvetu kako bi uhvatila bolji internet signal tokom ispita
- Devetogodišnji genijalac napustio fakultet
U poslednje dve godine, Dejvid je kombinovao pisanje sopstvenog diplomskog rada sa pisanjem oko 360 eseja za britanske i američke kupce.
On može da uradi 15 stranica dnevno po 250 šilinga (dva evra ili 2,28 dolara) po stranici.
„Znao sam da radim od ponedeljka do petka i noću i danju, ali vikendom sam to ostavljao po strani i bavio se sopstvenim studijama."
On zarađuje dovoljno za iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta u svom rodnom selu i zapošljava radnu snagu za uzgoj useva - za šta kaže da je ulaganje u njegovu budućnost.
Dejvida je unajmio neko stariji u industriji koji ima račun pisca na jednoj od velikih stranih veb stranica za eseje.
Ali otvaranje računa nije lako.
Neke kompanije insistiraju na tome da kandidati polože akademske testove.
Nalozi sa mnogo recenzija kupaca sa pet zvezdica su vredna roba i kupuju se i prodaju u akademskim grupama za pisanje.
Ovako se varanjem učenika možete i sami prevariti.
Možda misle da svoje eseje priprema pisac sa sjajnim ocenama.
Ali u stvarnosti to može biti samo neko ko je kupio račun sa dobrom reputacijom.
„Kupio sam više od 10 računa", kaže Kenedi.
„Neki koštaju i do 500.000 kenijskih šilinga (3.900 evra ili 4.550 dolara).
„Ne postoji drugi način da dobijete klijente."
Posedovanje računa je nešto čemu Dejvid teži pošto diplomira.
Sa samo 23 godine već dovodi novu generaciju.
On obučava pisce početnike i prenosi lake poslove kako bi im omogućio početak.
„Tako smo stekli prijateljstva i pomažemo jedni drugima. Dakle, to je industrija koja raste."
- Pet zanimljivosti o školama u Finskoj
- Ovi učitelji đake obrazuju, ali ih i voze u školu i sa njima igraju fudbal
Drugi nisu toliko pozitivni u pogledu profesije.
Džon se bavio akademskim pisanjem pošto je diplomirao.
Nada se da će ga napustiti nakon što je posao iz snova dobio u medijima.
„Postoje ljudi koji rade zadatke za medicinske tehničare.
„Ne bih baš hteo da idem u bolnicu da me leči neko ko je platio nekome da polaže ispite.
„Znate da je to zaista opasno. To vas zaista naježi", kaže on.
„To treba ukinuti."
Doktorka Gladis Nijačio, predavačica sociologije na Univerzitetu za multimediju u Najrobiju, smatra da najveću odgovornost za borbu protiv varanja po ugovoru imaju bogate zemlje čiji su studenti glavni kupci.
Bez takve potražnje ne bi bilo ponude.
„Kad bi mogli nešto učiniti po tom pitanju, u smislu stavljanja van zakona, onda bi se to smanjilo", kaže ona.
Neke zemlje preduzimaju mere. Australija je prošle godine zabranila prodaju eseja.
Slično zakonodavstvo se takođe razmatra u Engleskoj.
Ali još nije jasno koliko će ovo biti efikasno u zaustavljanju trgovine koja tako lako prelazi međunarodne granice.
U međuvremenu, doktorka Nijačio pokušava učiniti sve što može bliže svom domu.
„Govorim studentima da to nije etički. To nije u redu", kaže ona.
„Ali to je sve što mogu da učinim. To je za neke ljude pitanje preživljavanja.
„Tako da je to neka vrsta dileme."
Neka imena u ovoj priči su promenjena.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
