Tekst će biti ažuriran novim informacijama
Šest dana od kako su kosovske vlasti zabranile srpske registarske tablice na Kosovu, na graničnim prelazima Brnjak i Jarinje još sve stoji.
Većih tenzija nema, dok se pripadnici kosovske jedinice za specijalne operacije ROSU svakodnevno smenjuju na straži, prolazeći pored teške mehanizacije kojom su nezadovoljni Srbi sa severa Kosova blokirali puteve i prelaze - koji se mogu preći samo pešaka.
Dok su vozači iz Srbije, kako su rekli za BBC na srpskom, bili zatečeni ovom odlukom, za profesora Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedina Spahiua ona nije bila iznenađenje.
Objašnjava da su Priština i Beograd tu odluku potpisali još 2011, a potom i 2016. godine, ali mu je jasno da su „ljudi sa severa Kosova ljuti".
„Kada naučite komšiju da prelazi pet godina preko vaše njive besplatno, a onda mu zabranite odjednom - on će biti nezadovoljan", kaže on.
Dok međunarodne diplomate pozivaju na smirivanje tenzija, premijer Kosova Aljbin Kurti kaže da mu „dijalog sa Srbijom nije među tri državna prioriteta" i da će priznati srpske tablice kada Srbija prizna kosovske, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara da bi „priznavanjem tablica Srbija priznala nezavisnost" Kosova.
- Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
- Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
- Čije su Gazivode
Šta se dešava na prelazima
Kosovske vlasti su od 20. septembra 2021. zabranile srpske tablice.
Tako su za tablice sa oznakom 'km', koje se izdaju u Srbiji postale nevažeće, iako je to dogovoreno Sporazumom o slobodi kretanja, koji su Beograd i Priština potpisali još 2011. godine.
„Ovih tablica ima gotovo 9.500 i niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima", kaže za BBC na srpskom „Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.
Za tablice koje Srbija izdaje za gradove u Srbiji, sa oznakama gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša, vlasti Kosova uvele su probne tablice, uz plaćanje takse.
„Mi istu taksu plaćamo Srbiji godinama", kaže Spahiu za BBC na srpskom.
Vozači sa Kosova godinama unazad ne mogu da uđu u Srbiju sa tablicama koje imaju oznaku 'RKS' (Republika Kosovo), već ih pri ulasku menjaju za privremene tablice sa grbom Republike Srbije.
Vodič za razumevanje tablica na Kosovu
- KS (Kosovo) - neutralne tablice, čije je izdavanje prestalo u septembru 2020. Iako su neki očekivali da će biti produženo, već godinu dana se zna da njihovo važenje prestaje septembra 2021. godine
- RKS (Republika Kosovo) - tablice koje izdaju kosovske institucije. U Srbiji nisu važeće i svi koji u Srbiju ulaze sa ovim tablicama već godinama moraju da dobiju probne
- KM, PR, UR i slično - tablice koje izdaje Srbija za gradove i opštine na severu Kosova. One su od 20. septembra zvanično nevažeće i nije jasno šta će biti sa njima
- BG, NS, KG i slično - tablice za gradove u Srbiji koje izdaje Srbija. One su od 20. septembra takođe nevažeće na Kosovu, ali po sistemu recipročnosti, Kosovo će izdavati probne tablice na ulasku na njihovu teritoriju
Na prelaze na severu poslate su specijalne policijske jedinice Kosova, koje su tu, prema rečima Kurtija, „samo za zaštitu granične policije i graničnih prelaza".
Nezadovoljni ovom odlukom, žitelji severa Kosova srpske nacionalnosti blokirale granične prelaze Brnjak i Jarinje teškom mehanizacijom.
Ljudi koji su bili u koloni pokušavajući da pređu granicu, morali su da ostave svoje automobile i bez njih se vrate kući.
Putnici koji prelaze preko Jarinja prinuđeni su da sa kosovske strane pešice hodaju oko četiri kilometara magistralnim putem do samog prelaza, ili nazad, a u jednom delu puta se provlače između vozila, vukući kofere i torbe, piše portal Kossev.
Prema navodima istog portala, na barkadama se nalaze zaposleni u državnim firmama na severu Kosova - školama, opštinama, ustanovama zdravstvene zaštite.
Oni sede oko vatre, a čuje se i muzike - sprske patriotske pesme.
Radio Televizije Srbije javila je u petak uveče da su srpski helikopteri nadletali prelaz Jarinje.
U nekoliko navrata područje punkta Jarinje sa strane centralne Srbije nadletala su tri helikoptera. Odmah potom, dva borbena „aligatora" nadletala su isti prostor, piše RTS.
Helikopteri su se ubrzo povukli ka centralnoj Srbiji.
Kako javlja portal Kossev, u subotu ujutru su u Zubinom potoku i Zvečanu napadnuti su centri za registraciju vozila.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja rekao je da su nepoznate osobe zabalile Centar za registraciju vozila u Zubinom potoku, dok je u zgradi opštine u Zubinom potoku planuo požar.
Svećlja je naveo da je u Zubinom potoku izvršeno „krivično delo sa terorističkim elementima".
Šta kaže Priština
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da privremene registarske tablice nisu odluka koja je usmerena protiv Srba na Kosovu.
„Naš cilj nije provokacija ili nestabilnost", rekao je on.
„Sve što smo učinili je zakonito. Sprovodimo samo ono što se traži od isteklog sporazuma".
On je dodao i da su odnosi sa Srbijom važni, ali da je „Kosovo nezavisna zemlja" u kojoj tema dijaloga sa Srbijom nije među glavna tri prioriteta.
Kurti je dodao i da nije rekao da će dijalog u potpunosti zanemariti, ali da je dijalog sa Srbijom za Kosovo na šestom ili sedmom mestu liste od 10 prioriteta.
„Moje je mišljenje bilo da treba napraviti ustupak i staviti ga na četvrto mesto", izjavio je Kurti.
„Ne može biti među glavna tri prioriteta, jer ga ne možemo tako tretirati, a građani su znali šta rade kada su glasali za nas kao demokratsku opoziciju i vratili nas na dužnost u vladi".
Šta kaže Beograd
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da kada bi Srbija povukla svoje mere prema Kosovu, da bi time zapravo priznala nezavisnost.
„On (Aljbin Kurti) kaže 'pa ne, sve je u redu, mi smo mirni i dobri, samo vi povucite vaše mere'. Kakve mere?", rekao je Vučić u Budimpešti.
„Da povučemo mere da smo mi suverena država, a da oni nisu suverena država? Kad povučemo te mere, Kosovo je nezavisno i Srbija je priznala Kosovo".
Vučić je rekao da Brisel može da organizuje „šta god hoće", misleći na sastanak između njega i Kurtija i naglasio da on „neće da pristane na ono što oni misle da će da pristane".
Premijerka Srbije Ana Brnabić je u obraćanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku izjavila da je Priština iracionalnom demonstracijom sile rasplamsala veliku krizu ali da Beograd ostaje posvećen pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu.
Reakcije iz sveta
Na deeskalaciju sukoba odmah su pozvali iz Evropske unije preko specijalnog izaslanika za odnose Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, ali i visokog predstavnika Žozepa Borelja.
„Obavestio sam šefove misija EU o situaciji na severu Kosova. Zabrinut sam i pozivam na hitno smirivanje", napisao je Lajčak na Tviteru.
On je istakao da je „važno da se smanje tenzije, ponovo uspostavi mirna atmosfera i dozvoli sloboda kretanja".
I briefed EU HoMs on the situation in the north of Kosovo. I’m concerned & call for immediate deescalation. It’s important to reduce tensions, restore a peaceful atmosphere & allow for freedom of movement. We stand ready to facilitate talks on all open issues in the Dialogue. pic.twitter.com/2HvqC0ldmS
— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) September 21, 2021
„Spremni smo da olakšamo razgovore o svim otvorenim pitanjima u dijalogu", naveo je Lajčak.
Vršilac dužnosti otpravnika poslova misije Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, Nikolas Džej Điakobi, sastao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i pozvao na umanjenje napetosti.
Oglasio se i šef UNMIK-a Zahir Tanin, pridružujući se međunarodnim partnerima u pozivu svim stranama „da reše pitanja kroz uspostavljene mehanizme dijaloga, u znak podrške slobodnom kretanju ljudi i robe, i u interesu stanovništva", prenosi Kossev.
I iz Moskve je stigla poruka zabrinutosti zaoštravanjem situacije na Severu Kosova, kao i poziv kosovskim vlastima da „neodložno povuku policijske snage iz tog dela".
- Zašto je važna Zajednica srpskih opština
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
- Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
Na smirivanje tenzija pozivaju i iz NATO-a.
„Pozivamo Srbiju i Kosovo na suzdržanost, izbegavanje jednostranih akcija i povratak na dijalog", napisala je Oana Lungesku, portparolka Severnoatlantskog saveza na Tviteru.
Naglasila je da mandat KFOR-a ostaje kako bi sigurao sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve, prenosi Fena.
Specijalizirane policijske jedinice Euleksa raspoređene su od 20. septembra u izviđačkoj ulozi na graničnim prelazima Jarinje i Brnjak kako bi pratili sigurnosnu situaciju na terenu.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
