Filmska zvezda je umrla. To nam, makar, poručuju trendovi na blagajnama bioskopa.
Ako su nekada filmske zvezde diktirale tempo, u poslednjoj deceniji smo mogli da vidimo kako iz holivudskih studija umesto toga stiže moć brendova kao glavni adut za zgrtanje novca.
Od ukupno 50 najgledanijih filmova u prošloj deceniji, praktično svaki od njih je bio ili deo već postojećeg serijala ili je bio rimejk.
To je potpuno suprotno od onoga što se dešavalo 90-tih godina kada su mnogi od filmova sa top 10 liste bili zasnovani na originalnim idejama i zamišljeni kao idealan mehanizam za zvezde kao što su Brus Vilis, Tom Henks i Vil Smit.
Davno su prošla vremena kada je za garantovani profit bilo dovoljno staviti neku filmsku zvezdu na plakat.
Ipak, postoji najmanje jedna osoba koja podriva ovaj trend - veći od života Dvejn „Stena" Džonson.
- Paklene ulice: Filmski serijal koji je definisao 21. vek
- Dvejn Džonson najplaćeniji glumac na svetu
- Pet najzanimljivijih stvari iz trejlera za novi Matriks
Karijeru je započeo kao rvač u okviru World Wrestling Entertainment (WWE) asocijacije, da bi zatim početkom ovog veka prešao na film.
Od debija u filmu Kralj škorpion iz 2002, za koji je plaćen 5,5 miliona dolara, što je bio rekord za glumca koji prvi put nastupa u glavnoj ulozi, Džonson je postao prava zvezda čiji su filmovi do danas zaradili više od 10 milijardi dolara.
Čarls Gant, stručnjak za analizu rezultata sa bioskopskih blagajni i urednik časopisa Skrin Internešenal, kaže da u današnje vreme „samo mali broj filmskih zvezda može da se smatra isplativim i da je Dvejn Džonson na samom vrhu te kratke liste".
Gant smatra da njegova „harizma, svestranost, pojava koja asocira na običnog čoveka i uverljivost koju pokazuje u akcionim scenama daju jedinstvenu kombinaciju koja je recept za takav uspeh".
Poslednji blokbaster koji potvrđuje ovu Džonsonovu zlatnu crtu je Diznijeva komedija Avantura u džungli, koja je pre nekoliko nedelja premijerno prikazana širom sveta.
Radi se o još jednoj bezbrižnoj porodičnoj avanturi koja je stilski slična ranijim Džonsonovim hitovaima kao što su Džumandži filmovi ili Trka do Veštičje planine.
Inspirisana jednom od tematskih vožnji u Diznilendu, ova ludorija iz prošlih vremena prati Frenka Vulfa (Džonson), tvrdoglavog, ali ponosnog kapetana parobroda koji početkom 20. veka pristaje da sprovede britansku naučnicu (Emili Blant) niz Amazon u potrazi za mitskim Drvetom života.
No, ako je Džonson i zaustavio jedan trend, onda se slobodno može reći i da je započeo novi, jer sada nije jedina bivša rvačka zvezda koja je uzburkala Holivud.
Štaviše, tri najprepoznatljivija holivudska glumca u ovom trenutku su prethodnih godina zarađivali tako što su obarali protivnike ubitačnim zahvatima i surovim bacanjima.
Glavne uloge u dva verovatno najveća letnja hita ima Džonsonov nekadašnji rival iz ringa i novo lice sa postera rvačke asocijacije Džon Sina.
On igra zloglasnog mlađeg brata Vina Dizela u poslednjem filmu iz serijala Paklene ulice (Fast & Furious 9), a od pre par nedelja možemo da ga vidimo i u ulozi krvožednog antiheroja Pismejkera (Mirotvorca) u filmu Odred otpisanih, nastalom prema istoimenom stripu.
Da slika bude kompletna, pobrinuo se još jedan rvač koji se pretvorio u filmsku zvezdu - Dejv Bautista, brbljivo brdo istetoviranih mišića.
Njega smo poslednji put videli u Netfliksovoj bombastičnoj zombi ekstravaganci Armija mrtvih, a jedna je od vodećih zvezdi i u željno očekivanoj ekranizaciji romana Dina, Frenka Herberta.
Pa zbog čega su onda rvači postali najtraženija valuta u svetu blokbastera u 21. veku?
Brajan Alvarez, urednik nedeljnog Figujur four biltena i istaknuti novinar koji prati američko rvanje, kaže da nema sumnje da su Sina i Džonson svakako imali predispozicije koje su bile idealne za Holivud: „Apsolutno, od prvog dana, oni su izgledali kao momci koji će postati gigantske zvezde".
- Kako je Brus Li promenio borilačke sportove sa bioskopskog platna
- Zašto je Dirk Bogard bio istinski opasna filmska zvezda
- Da li je Tom Henks deo izumiruće sorte pravih filmskih zvezda
Koreni Džonsonovog uspeha
U bivšem, rvačkom životu, Džonson, poznatiji kao Stena, išao je stopama oca, Rokija Džonsona, koji je zajedno sa svojim partnerom iz ringa Tonijem Atlasom, postao prvi crni šampion u WWE istoriji kada su njih dvojica osvojili šampionat u borbi tandema 1983. godine.
Njegov sin je u WWE borbama debitovao 1996. godine, a rvanjem je prestao da se bavi 2004, kada je lansirana njegova filmska karijera, iako se povremeno vraćao svom sportu.
Njegov poslednji zapaženi nastup je bio upravo protiv Sine na WrestleMania 29 spektaklu 2019. godine.
Tada je i zvanično objavio povlačenje iz ringa.
Upravo tu, u četvrtastom ringu, kao član menažerije koju predstavlja profesionalno američko rvanje, obučen samo u crne Spido kupaće gaće ukrašene bikom na zadnjici, on je i počeo putešestvije ka poziciji globalnog superstara.
Za razliku od svojih rvačkih početaka kada se mučio da pridobije navijače, kod obožavalaca filma je od početka bio prvi favorit, da bi na kraju postao i najpopularnija zvezda koju je rvački sport ikada imao.
On je, zajedno sa Majkom Folijem, bio učesnik najgledanijeg rvačkog segmenta svih vremena, a dva puta je oborio i sve rekorde u gledanosti na kablovskoj plati-i-gledaj platformi.
Sa kombinacijom fraza koje je uporno koristio u ringu („Ajde, navali", „Da li si namirisao šta ti je Stena skuvao", „Začepi i nauči svoju ulogu"), bio je uspešan tamo gde drugi nisu.
Njegov neodoljivi šarm, razigrana obrva i zapanjujući atleticizam za čoveka njegovih dimenzija, učinili su ga prvom zvezdom rvanja.
Zenit je dostigao 2001. godine sa samo 29 godina, kada je WrestleMania17 postao najgledaniji program na plati-i-gledaj kablovskoj platformi ikada, samo nekoliko nedelja pre nego što je počelo snimanje filma Kralj škorpion u kojem se prvi put našao u glavnoj ulozi.
Iako je Džonson ekspresno postao najveća zvezda koja je rvački ring zamenila još sjajnijim svetlima Holivuda, on ipak nije bio prvi.
Halk Hogan, koji je bio najpopularniji rvač 80-tih godina, imao je ulogu u filmu Roki 3 (1982) kao rvač Tanderlips, pre nego što se na velika platna vratio krajem te decenije kada je njegova sportska karijera počela da stagnira nakon skandala sa steroidima.
Njegov filmski put baš i nije bio za pamćenje: pošto nije uspevao da pobegne od imidža koji je već imao kao pravi američki uzorni sportista, ostao je zaglavljen u ulogama koje su odslikavale njegovu rvačku personu - čoveka koji vam poručuje da se redovno molite, jedete vitamine i da se suprotstavljate siledžijama.
Njegova prva glavna uloga u akcionom trileru No Holds Barred iz 1989. je bila i njegov jedini ozbiljan pokušaj da vlastiti imidž stečen u ringu prebaci na film, ali je on potpuno propao.
Film je bio toliko loš da je šef rvačke WWE asocijacije Vins Mekmahon, koji je bio i finansijer filma, u šali izjavio da mu Hogan duguje novac zbog propasti na bioskopskim blagajnama.
Zatim se oprobao i u porodičnim komedijama sa još dva bezvredna filma: u naučno-fantastičnoj komediji Suburban Commando iz 1991. godine je igrao intergalaktičkog ratnika koji sleće na Zemlju i upoznaje se sa tipičnom američkom porodicom iz predgrađa, dok u komediji Mr. Nanny iz 1993, koja je inače ništa drugo do bleda imitacija Švarcenegerovog Policajca iz vrtića, igra rvača koji postaje telohranitelj sa zadatkom da zaštiti decu bogatog industrijskog magnata.
- Zašto je „Sedam samuraja" toliko dobar film
- Najbolji fudbalski film svih vremena - kako je snimljen „Beg u pobedu"
- Zašto je 1971. bila izuzetna godina za film
Drugi rvači koji su u prošlosti flertovali sa Holivudom su i Džesi Ventura (Predator, Razbijač) i Stiv Ostin (Plaćenici, Zatvorski krug), dok fanovi bajke Princeza nevesta iz 1987, pamte i rvača Džina Andreu koji je ostavio dobar utisak u ulozi Fezika, plašljivog i poetičnog diva koji je u službi sićušnog sicilijanskog mafijaša Vicinija.
Bez obzira na to što je blistao u ovoj ulozi, zvezde mu nisu bile naklonjene.
U trenutku kada se pojavio u ovom klasiku Roba Rajnera, Andre je već trpeo velike bolove, naročito u kolenima i leđima.
Bila je to posledica godina provedenih u ringu.
Prerano je umro, u 46. godini od srčanog udara 1993. godine.
Ono što današnji trio rvača koji su postali holivudske zvezde razlikuje od njihovih prethodnika je to što su u stanju da filmskoj publici ponude i nešto više od fizičkog junaštva.
Iako podsećaju na mišićave grdosije kao što su Arnold Švarceneger i Silvester Stalone, oni su u stanju da ostave po strani fizički izgled i herojske rvačke veštine i da preuzmu uloge ne samo uobičajenih žestokih momaka, već i uloge u komedijama u kojima pokazuju da se ne plaše ismevanja sopstvenih nedostataka.
Takođe, u stanju su i da iskoriste vlastitu seksualnu privlačnost.
Džonsonova javna persona može da se opiše kao Deda Mraz sa mišićima, Sina je najtrapaviji trapavko u Holivudu, dok je Bautistin talenat pantomimičara zaslužan za to što je voljen i van sveta rvačkih fanova.
Njih trojica se ističu u modernom mejnstrim Holivudu čije zvezde i inače teže ka modelu super mišićavih, aseksualnih i više nego ozbiljnih muškaraca.
Kristina Njulend, filmska kritičarka i urednica zbirke eseja pod nazivom Pronađeno u filmovima: Spisateljice o seksu, čežnji i filmu, kaže: „Mislim da u njihovim karijerama postoji neka vrsta nerazdvojive kombinacije kempa koji prepoznajemo u WWE predstavama i svojevrsne komične mišićave muškosti koja je u isto vreme pomalo blesava, ali i beskrajno i iskreno šarmantna.
„Ta vrsta samoprezira i sposobnost da se dočara mačo imidž sa smislom za humor je nešto zasta dragoceno. To je slika mačo muškaraca u ovom modernom vremenu".
- Robinova seksualnost - deo koji nedostaje u priči o Betmenu
- Šta se krije ispod peska „Dine" - priča koja je promenila svet
- Žan-Klod van Dam napunio 60: Šest filmova koje morate da pogledate
Rvački ring kao mesto za performans
Ako ostavimo muškost po strani, onda možemo da kažemo i da je rvački ring savršena vežbaonica za holivudski trijumf: to je prostor u kojem možete da kreirate nastupe koji oduševljavaju publiku u jednom fantastičnom i apsurdnom miljeu.
„U osnovi, profesionalno američko rvanje se svodi na glumu", kaže Alvarez.
„To naročito važi za WWE, gde rvači dobijaju scenario koji moraju da zapamte i da ga izdeklamuju u kamere.
„Oni igraju uloge koje vrlo često i ne predstavljaju njih same, već postupaju po zamišljenim scenarijima".
Alvarez kaže da je Džonson iskoristio rvanje kao mesto na kojem je isprobao sve aspekte komunikacije sa gledaocima.
„On je posedovao veliku harizmu i rano je naučio kako da uživo animira publiku na rvačkim mečevima.
„Naučio je kako da koristi osmeh, manire, obrvu, a usput je svake večeri imao i povratnu informaciju od svoje publike.
„Tako je naučio šta funkcioniše kod obožavalaca, a šta ne".
Uspeh u profesionalnom rvanju zavisi od instikta koji će raspaliti publiku, a njena reakcija daje ključne informacije rvačima glumcima: oni na taj način postaju potpuno svesni sopstvenog imidža i načina na koji mogu da ga dalje izgrađuju.
Bautista je tako svoju preozbiljnu rvačku personu okrenuo naglavačke, pa se transformisao u neku vrstu zabavne osobe koja prkosi očekivanjima.
U filmovima o Čuvarima galaksije, on lik Marvelovog zelenokošca Draksa Uništitelja pretvara u nešto što je mnogo više od generičkog zloće koji izgovara šaljive rečenice.
U komedijama Stubber (2019) i Moj špijun (2020) on je arhetipske uloge heroja okrenuo tako što ih je igrao donekle neuko - mnogo priče ali bez efekta, nešto nalik pevcu Sofroniju iz crtanih filmova, ali teškom 120 kilograma.
S druge strane, Sina je kao rvač uvek bio zdravi, bezgrešni heroj - nešto kao Kapetan Amerika u teksas šortsu - ali njegov holivudski uspon ponovo obeležava namerno izvrtanje scenarija.
Ako zanemarimo njegove rane akcione filmove koje je i producirao WWE, njegova prva ozbiljna holivudska uloga je komedija Trainwreck iz 2015. godine.
On igra isklesanog, ali seksualno nesposobnog momka Ejmi Šumer, a naročito blista u jednoj od najzabavnijih i najneobičnijih scena poslednjih godina kao muškarac koji orgazam može da doživi samo ako zamišlja sam sebe u teretani.
U filmu Blockers iz 2018, opet igra jednog tupavka - oca zaštitnika koji pokušava da spreči da njegova ćerka izgubi nevinost tokom maturske proslave.
Ovi filmovi su dokazali kako je on i dobar komičar i veliki sportista: nema mnogo glumaca koji bi kao on pristali da se eksponiraju na taj, pomalo i ponižavajući način, naročito kada znamo da je Sina celu dosadašnju karijeru gradio po modelu super čoveka.
Alvarez se slaže da je Sina „veoma dobar komičar" - nije tajna ni da je među fanovima rvanja poznat kao neko ko ima uvrnut smisao za humor, a filmovi su mu konačno pružili priliku da igra i budale.
U hit filmu ovog leta, Odredu otpisanih, Sina po sopstvenom priznanju igra „neku vrstu odurnog Kapetana Amerike", što je očigledna varijacija na njegov rvački lik, ali i asocijacija na lik kojeg igra u filmu F9 (Fast and Furious) i koji pokušava da opustoši planetu.
Što se tiče Džonsona, on je dao sve od sebe kada se oslonio na svoju osobenost - pokušao je da bude standardni akcioni heroj sa filmovima kao što su Dobro došli u džunglu (The Rundown, 2003) i Walking Tall (2004), ali to nikada nije sasvim funkcionisalo, verovatno i zbog toga što Holivudu ne nedostaju takvi tipovi.
Ono što ga je zaista učinilo vrlo isplativim superstarom je činjenica da je u stanju da se pogleda u ogledalo i iskreno nasmeje sam sebi.
Pored porodičnih komedija i apsurdnih blokbastera (Hobs i Šo, Rampage, Skyscraper), on se ne libi ni da parodira sebe filmsku zvezdu u bizarnoj apokaliptičnoj ludosti Ričarda Kelija Southland Tales (2006), ili da igra bodibildera koji postaje kidnaper u potcenjenoj satiri na fitnes i kapitalizam Majkla Beja, film Pain & Gain iz 2013. godine.
On pokazuje i znake nekoga ko nije zainteresovan samo za naplatu honorara, već i onoga koji krši pravila, prkosi očekivanjima i namerno ismeva muškost i to na najvećoj mogućoj pozornici.
Pitanje je da li se na osnovu uspeha ovog trija može uspostaviti i stalni kanal transfera talenata iz rvanja u Holivud?
Svakako da postoje znaci da na njihov put mogu da krenu i drugi.
Džonsonov rođak Liti Džozef Anoai, poznatiji po svom WWE imenu Roman Rejns, već je počeo da se pojavljuje u manjim ulogama u Hobbs & Shaw spinofu i Netfliksovom filmu The Wrong Missy, baš kao i Set Rolins koji više nego bilo ko drugi izgleda kao rođeni negativac.
Postoji još rvača čiji uspesi u ringu nagoveštavaju uspešnu tranziciju, od Rendija Ortona koji već poseduje seksualnu privlačnost glumaca do Dolfa Ciglera, momka savršenog imena koji je takođe i stendap komičar.
Alvarez se slaže da postoji još potencijala za buduće krosover zvezde: „Svi koji su u rvanju imaju mogućnost za uspeh i ako postanu dovoljno velike zvezde u ovom profesionalnom sportu, onda već u startu imaju bazu obožavalaca i za glumačku karijeru".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
