Američki predsednik Džozef Bajden je domaćin samita o Kovidu-19 u sredu, na kom planira da zatraži od svetskih lidera da vakcinišu 70 odsto svetskog stanovništva do septembra sledeće godine.
Ali istraživanja pokazuju da bogate zemlje i dalje čuvaju viškove vakcina, od kojih bi dobar deo uskoro mogao da bude bačen, dok neke zemlje nisu vakcinisale ni dva odsto vlastitog stanovništva.
Ulazeći u avion za Iran ovog leta, Bahar je bila uzbuđena što će videti oca prvi put posle četiri godine.
Ona nije imala pojma da će korona virus pogoditi zemlju - i njenu porodicu - u pogubnom drugom talasu.
Prvo je to bila porodična prijateljica, koja se pripremala za venčanje sina kad se razbolela.
Umrla je ubrzo posle toga.
Potom je to bio ujak njenog oca, a potom postarija tetka.
Bahar je bila očajna od brige za baku koja je primila samo jednu dozu vakcine i još je čekala na drugu.
- Da li je davanje treće doze bacanje vakcina protiv Kovida-19
- Deset najbogatijih ljudi bi moglo da plati vakcine za ceo svet
- Bogate zemlje optužene da prisvajaju vakcine protiv korona virusa
Bahar ima 20 godina i živi u SAD, gde je bila vakcinisana još u aprilu.
Iako je znala da je donekle zaštićena, provela je poslednje dane putovanja zatvorena u očevoj kući brinući se koga će virus napasti sledećeg.
Malo članova njene porodice bilo je vakcinisano u zemlji u kojoj su zalihe veoma niske.
Ubrzo pošto se vratila u SAD, otkrila je da joj je otac bolestan.
Bila je predaleko i paralisana od straha.
„To vam je kao krivica preživelog", kaže ona.
„Otišla sam iz Irana netaknuta, potpuno zdrava zato što sam primila dve doze Fajzerove vakcine."
Njen otac se oporavio, ali mnogi stariji rođaci nisu.
„Osećala sam se prilično krivom svesna toga."
Ova neravnoteža u zalihama vakcine čini surovu statistiku.
Malo više od polovine sveta tek treba da dobije prvu dozu vakcine protiv Kovida-19.
Prema Hjuman rajts voču, 75 odsto vakcina protiv Kovida otišlo je na 10 zemalja.
Obaveštajna jedinica Ekonomista izračunala je da je polovina svih vakcina napravljenih do sada otišla na 15 odsto svetskog stanovništva - najbogatije zemlje sveta koje daju 100 puta više doza svojim građanima nego najsiromašnije.
Pogledajte video: Doktor iz Francuske baca vakcine priotiv korona virusa
U junu su članice G7 - Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države - obećale da će donirati milijardu doza vakcina siromašnim zemljama tokom naredne godine.
„Kad sam to videla, samo sam se nasmejala", rekla je Agata Demara, vodeća autorka skorašnjeg izveštaja o globalnim zalihama vakcina pri Obaveštajnoj jedinici Ekonomista i bivša diplomatkinja.
„Viđala sam to često. Znate da se to nikad neće desiti."
Velika Britanija se obavezala na 100 miliona doza iz tog obećanja, a do sada je donirala jedva devet miliona.
Američki predsednik Bajden je obećao 580 miliona, od kojih su SAD do sada isporučile 140 miliona.
A blok Evropske unije obećao je 250 miliona doza do kraja godine - do sada je poslao oko osam odsto od toga.
Kao i mnoge zemlje sa srednjim primanjima, Iran je kupio vakcine od Kovaksa, globalnog programa koji podržava SZO radi slanja doza tamo gde su najpotrebnije.
Kovaks otkupljuje a potom preprodaje vakcine po nižim cenama zemljama sa srednjim primanjima, a donira ih siromašnim.
Ali Kovaks se suočio sa velikim problemom u dobavljanju.
Planirao je da distribuira dve milijarde doza 2021. godine, sa većinom iz pogona u Indiji, ali kad je drugi talas infekcija žestoko pogodio Indiju u maju, vlada je izdala zabranu na izvoz.
Od tada se Kovaks oslanjao na doze koje su donirale bogate zemlje.
A zalihe pristižu sporo - neke od zemalja koje ih čekaju tek treba da vakcinišu dva odsto svog stanovništva.
„Trenutno se doze dele u malim količinama, u kratkom roku, i sa kraćim rokom trajanje od idealnog - što čini veliki logistički napor da se one raspodele i isporuče zemljama koje će umeti da ih iskoriste", kaže Aurelija Ngujen, glavna direktorka Kovaksovog pogona.
To nije problem globalnih isporuka.
Bogate zemlje gomilaju viškove vakcina, prema Erfinitiju, kompaniji za naučnu analizu koja istražuje globalne zalihe.
Pogledajte video: Kako vakcinisati sedam milijardi ljudi
Proizvođači vakcina sada prave 1,5 milijardu doza svakog meseca, a do kraja godine će proizvesti 11 milijardi doza.
„Oni proizvode ogromne količine doza.
„Proizvodnja je izuzetno narasla u poslednja tri ili četiri meseca", kaže doktor Met Linli, glavni istraživač Erfinitija.
Bogate zemlje sveta mogle bi da imaju 1,2 milijarde doza koje im nisu potrebne - čak i ako počnu da daju treće buster doze.
Petina ovih - 241 milion doza - moglo bi da propadne ako uskoro ne budu donirane.
Vrlo je verovatno da siromašnije zemlje neće moći da prihvate vakcine sem ukoliko ne budu imale najmanje dva meseca do isteka roka trajanja.
„Ne mislim nužno da se radi o tome da su bogate zemlje bile pohlepne, više se radi o tome da nisu znale koje vakcine će funkcionisati", kaže doktor Linli. „I zato su morale da kupuje nekoliko njih."
Najnovijim istraživanjem, Erfiniti se nada da će pokazati vladama da postoje zdrave zalihe vakcina i da ne moraju da čuvaju viškove.
Umesto toga mogu da doniraju ono što im trenutno ne treba i da budu sigurne da će još doza biti proizvedeno narednih meseci.
„Ne žele da budu uhvaćene nespremne", kaže Agata Demara.
„A tu je i domaći politički pritisak, zato što bi deo glasačkog tela verovatno bio veoma nesrećan da vidi da se vakcine doniraju, ako među ljudima vlada osećanje da su one i dalje potrebne kod kuće."
- Pobeda nad pandemijom ili poraz nauke - šta znači moguće ukidanje patenata za vakcine
- Treća doza vakcina u Srbiji: „Sve kombinacije su bezbedne, jedan izuzetak"
- Ruska vakcina Sputnjik: Proizvodnja i u Srbiji
Britanska vlada kaže da nema nagomilane zalihe vakcina i da je sklopila sporazum sa Australijom da podeli četiri miliona doza koje će biti vraćene iz australijskih vlastitih sledovanja krajem godine.
„Nabavka i isporuka vakcina pažljivo su vođene u Velikoj Britaniji da bi se omogućilo svima koji mogu da ih prime da budu vakcinisani što je pre moguće", kaže portparol Ministarstva zdravlja i socijalne nege.
Aurelija Ngujen iz Kovaksa kaže da ne moraju samo vlade da delaju.
„Moraju i proizvođači da ispune javne obaveze prema Kovaksu i da im mi budemo prioritet u odnosu na bilateralne sporazume sa zemljama koje već imaju dovoljno doza."
„Ako globalni proizvođači vakcina sada proizvode 1,5 milijardi doza svakog meseca, pitanje koje morate da postavite je - zašto toliko malo njih stiže do siromašnih zemalja?
„Tamo gde su Kovaksove potrebe najveće, vlade treba da zamene mesta u redu za čekanje kako bismo mogli da dobijemo doze koje smo naručili ranije."
Za Bahar i njenu porodicu, ove doze nisu samo brojke, već pravi životi, prijatelji i porodice.
Svakih nekoliko dana, ona čuje neku novu priču o nekome ko je umro.
Kad su njeni prijatelji sa univerziteta rekli da ne žele da se vakcinišu, ranije bi se raspravljala sa njima, ali ne može to više da radi, jer se suviše uzruja.
„Pokušavam da pređem preko toga, ali je zaista teško gledati kako ljudi ne koriste privilegiju koju imaju."
Pogledajte video: Da li bi ovo moglo da ubrza vakcinaciju?
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
