Sa moždanim ćelijama koje se kreću kroz ceo organizam, hobotnica je razigrano, znatiželjno i nestašno biće čije bi vas sposobnosti mogle iznenaditi.
U njegovoj audio knjizi, Drugačija razmišljanja: Hobotnica i evolucija inteligentnog života, filozof i ronilac Piter Godfri-Smit istražuje zapanjujuće evoluciono putovanje ovih životinja.
Evo samo nekih neverovatnih činjenica koje smo naučili o fascinantnim beskičmenjacima.
- Morska ljubimica Tajlanda uginula od trovanja plastikom
- Upoznajte Dambo hobotnicu koja živi na dubini od 7.000 metara
- U okeanu sa najvećom belom ajkulom
1. One su pametne, a većinja njihovih moždanih ćelija je u njihovim pipcima
Hobotnice imaju veliki nervni sistem i u proseku oko 500 miliona neurona ili moždanih ćelija.
Zbog toga pripadaju grupi životinja „koje umeju da razmišljaju", a kojoj pripadaju manji sisari poput pasa.
Za razliku od pasa, ljudi i ostalih, većina nervnih ćelija se kod hobotnice nalazi u njenim pipcima, a ne u mozgu i ima ih dvosturuko više.
Svaki pipak sadrži 10.000 neurona, zbog kojih hobotnica ima razvijeno čulo ukusa i dodira.
2. Hobotnice mogu da uče i pamte
Istraživanje sprovedeno u proteklih sedamdeset godina pokazalo je da hobotnice mogu da uče i izvedu jednostavne zadatke.
U jednom konkretnom eksperimentu, mnoge hobotnice su mogle da povuku polugu kako bi dobile nagradu - komad sardine.
Hobotnice su takođe prošle vizuelne testove, pri čemu su jednostavne zadatke prvo zapamtile s jednim pokrivenim okom, a zatim i drugim.
To je bio dug proces, ali hobotnice su bile bolje od mnogih drugih životinja, čak i od golubova.
3. Veoma su nestašne
U gore pomenuti eksperiment sa polugom bile su uključene tri hobotnice - Albert, Bertram i Čarls.
Albert i Bertram su bili najdosledniji izvođači, dok je Čarls bio svojeglav i polomio polugu!
Kao da to nije bilo dovoljno, tog dana je Čarls je poprskao vodom onoga ko je vodio eksperiment.
Iz različitih akvarijuma prijavljeno je da hobotnice umeju loše da se ponašaju, da ima onih koje su naučile da isključe svetla, tako što prskaju vodom sijalice i naprave kratak spoj.
Na Otago univerzitetu na Novom Zelandu ovo je postalo toliko učestalo i skupo, da su pustili hobotnicu nazad u divljinu.
Pogledajte video nestašne hobotnice
4. Hobotnice prepoznaju pojedine ljude
Na istom mestu na Novom Zelandu gde su imali problema sa hobotnicom koja je pravila šou sa svetlom, dugoj hobotnici nije se dopadao jedan od članova laboratorijskog osoblja, bez nekog posebnog razloga.
Kad god bi ta osoba prošla pored, hobotnica bi je isprskala!
5. Hobotnice vole da se igraju
Hobotnice su razigrana stvorenja i to možda i ne čudi, s obzirom na ludorije o kojima ste već gore čitali.
Neke od njih u laboratoriji provodile su vreme igrajući se sa bočicama za pilule, bacajući ih napred nazad prema mlazu vode koji dolazi iz ventila rezervoara.
6. Hobotnice koje se razmnožavaju izgledaju kao da se drže za ruke
Za mnoge vrste hobotnica možete reći da li su mužjaci ili ženke ako imaju žleb ispod trećeg desnog pipka.
Ako postoji, radi se o mužjaku i oni koriste ovaj pipak pri parenju.
Ono što mužjaci rade je da ispruže taj pipak prema ženki i ako ga ona prihvati, sperma prolazi duž donje strane pipka.
Ženke često skladište spermu neko vreme pre nego što oplode jaja.
7. Baci pet je standardno pozdravljanje
Kada su hobotnice u pokretu, može se videti kako pružaju pipke ka onima koje se nalaze u jazbinama.
Ipak, profesor Stefan Linkvist, koji je proučavao njihovo ponašanje, veruje da ove interakcije predstavljaju zapravo pozdravljanje i da im pipci pomažu u raspoznavanju.
8. Hobotnica ima nekoliko srca
Hobotnica ima tri srca!
Njihova srca pumpaju krv koja je plavo-zelena.
Oni koriste bakar kao molekul koji prenosi kiseonik, umesto gvožđa zbog kojeg je ljudska krv crvene boje.
9. Mogu da izgledaju zastrašujuće
Hobotnice mogu da menjaju boju i oblik.
Kada agresivni mužjak kreće u napad na drugu hobotnicu, često će potamneti, podići se sa morskog dna i ispružiti pipke tako da deluje još veće.
Ponekad će podići ceo zadnji deo tela i prebaciti ga preko glave i ta poza se naziva Nosferatu, zbog sličnosti sa izgledom vampira.
10. U stalnim avanturama jer nemaju kosti
Hobotnica se može provući kroz rupu veličine očne jabučice i menjati oblik tela gotovo bez ograničenja.
To što nema skelet neobično je za životinje ove veličine.
Ovaj kvalitet ih čini ranjivijima zbog predatora, ali im takođe omogućava da se lako sakriju.
Ovaj članak je prilagođen sa BBC Radio 4.
Pogledajte video o tome da li hobotnice sanjaju
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
