Kad je počela prodaja 150.000 dresova Lionela Mesija na sajtu Pariz Sen Žermena (PSŽ) istog dana po objavljivanju njegovog transfera, nestali su u roku od sedam minuta.
Francuskom klubu to se već desilo ranije, kad je Nejmar potpisao za njih pre oko četiri godine, ali se slobodno može reći da su čak i oni bili iznenađeni uzbuđenjem kojim je dočekan dolazak argentinske superzvezde Mesija.
Za Mesija je, međutim, ovo potpuno novo iskustvo.
On je u Barselonu došao još kao dečak, sa 13 godina.
Sada sa 34 godine, on i njegova mlada porodica navikavaju se na novi život u gradu koji je poslednji put posetio u decembru 2019. godine, kad je svratio da pokupi rekordnu šestu Zlatnu loptu.
- Pariz na nogama - Mesi poručio: Jedva čekam da zakoračim na Park prinčeva
- Pedri - da li Barselona ima novog Mesija
- Konačno - Mesi osvojio trofej sa Argentinom, Brazil u suzama
Od trenutka kad je sleteo u Francusku u avgustu, svi u PSŽ-u uložili su veliki trud da se oseti dobrodošlim.
Grupni doček priređen mu je u domu Andera Erere, gde je ovaj fudbaler organizovao roštilj za svoj rođendan, a Mesi je osetio podršku u svlačionici od dana kada je stigao.
Čak je i bivši odbrambeni igrač Real Madrida Serhio Ramos, sa kojim je Mesi nebrojeno puta ukrstio rogove u Španiji, požurio da mu poželi dobrodošlicu, a pre potpisivanja ugovora, već je razgovarao o toj mogućnosti i sa Anhelom Di Marijom, Nejmarom i Leandrom Paredesom.
Nejmar je čak otišao toliko daleko da mu ponudi vlastiti dres sa brojem deset, što je Mesi odbio, odlučivši se umesto toga z 30, koji je nosio kao tinejdžer kad je prvi put nastupio za prvi tim Barse.
Bio je prijatno iznenađen i kako ga je dočekao Kilijan Mbape - koji slučajno govori savršen španski - kao i neopterećenog šaljivdžije u timu Marka Veratija.
Dobar odnos koji je Mesi uvek imao sa šefom PSŽ-a i zemljakom Maurisijom Poketinom bio je još jedan razlog zašto je taj potez bio toliko privlačan.
Oni se razumeju, govore istim jezikom i bukvalno i figurativno, i razgovarali su preko telefona neposredno pošto je objavljeno da Mesi napušta Barselonu.
Oni gaje blizak odnos od davnina.
Prvog dana treninga za PSŽ, Sebastijano Poketino, trenerov sin, pokazao je Mesiju opremu u teretani.
Mesi je delovao zbunjeno, prvo zato što mu je bilo zabavno što je momak kog je poslednji put video kako trčkara po stanu u Barselonu kao mali dečak sada taj koji mu predlaže režim treninga.
Drugo, zato što nije bio siguran šta treba da se radi sa tom opremom.
Jeste, viđao ju je u Barseloni, ali nikad još nije traženo od njega da je koristi.
Ovo je još jedan primer promene za Mesija, ali napolju na terenu stvari su bile familijarnije.
Od njegove prve utakmice, pobede od 2:0 nad Remom 29. avgusta,
PSŽ je igrao kao tim izrađen oko njega.
Kada napadaju oni prvo čekaju njegove dijagonalne prodore sa desnog krila, uz kratke pasove pre finalnog naleta ubrzanja na pročelju.
A Nejmar je bio više nego spreman da se ponovo pretvori u krilo, igrajući s leve strane kao što je to radio sa Mesijem u Barseloni, umesto da se nalazi u središtu svega, kao što je do sada bio u PSŽ-u.
Protiv Mančester Sitija u Ligi šampiona krajem septembra, međutim, bilo je drugačije.
PSŽ je brzo shvatio da neće dominirati u posedu lopte, pa se povukao i čekao na kontranapade.
Ta taktika donela je sjajne rezultate, ali kad tako igrate uvek ćete izvući manje iz Mesija.
Oni očekuju da budu tim koji će u većinu mečeva kontrolisati posed lopte.
Ali to bi moglo da predstavlja drugi problem: takav stil više odgovara Mesiju i Nejmaru, nego Mbapeu, zato što je Francuzu potreban prostor za trčanje. To je dinamika čiju će ravnotežu Poketino teško postići.
Sva tri napadača takođe će morati da rade više na odbrani.
- Nejmar - fudbalska primadona ili magični talenat
- Ronaldo potpisao, pa poručio navijačima: „Mančester Junajted uvek u srcu, čeka nas sezona uspeha"
- Tragedija, povlačenje i bezobzirnost: Priča o Luisu Enrikeu, selektoru španske fudbalske reprezentacije
Bilo je primera u prvih nekoliko utakmica kada se tim pocepao na dva dela, sa tri zvezde napred koje su izgubile kontakt sa ostatkom tima.
Svakako su se raspali početkom meseca, kad su izgubili 2:0 od Rena u prvom porazu sezone u ligi - ne uspevši da plasiraju nijedan šut u okvir gola.
Pre toga su dobili svih osam utakmica prve lige u pokušaju da vrate titulu koju je prošle godine osvojio Lil.
Nekoliko nedelja pre toga, mnogo se pričalo o Mesijevoj zameni tokom njegovog domaćeg debitantskog nastupa, u trijumfu od 2:1 protiv Liona 20. septembra.
Ali priče o tome da je bio „zapanjen" i „zbunjen" što je zamenjen daleko su od realnosti.
Iako je svakako tačno da Mesi želi da igra svaki minut svake utakmice,
Poketino je doneo odluku da ga izvede sa terena znajući da ovaj oseća izvesnu nelagodu u kolenu.
Trener je posumnjao da nešto nije u redu, a njegov instinkt se pokazao ispravnim jer je Mesi izostao sa nekoliko narednih treninga.
Mesijeva posvećenost timu nikad nije dovedena u pitanje.
A ako je za to bio potreban bilo kakav dokaz, on je usledio kad je posle neverovatnog gola u 74. minutu koji je zapečatio pobedu nad Mančester Sitijem od 2:0 on „legao" u živi zid.
Kad je kapiten Markinjos zatražio to od njega (taj zadatak obično obavlja Verati, koji je tada već bio zamenjen), nije oklevao ni sekunde.
Ovo je još jedan primer kako je spoljni svet požurio sa pogrešnim tumačenjem Mesijevog raspoloženja.
I dok su se bivši vrhunski igrači uvredili u njegovo ime i galamili o poniženju za velikog igrača, Mesi nije to doživeo kao ništa više od nečega što mora da uradi za dobrobit vlastitog tima.
Ne računajući taj poraz od Rena, jedina dečja bolesti za Mesija do sada javila se izvan terena.
Argentinac nije bio preterano impresioniran što su detalji njegovog ugovora i honorara osvanuli na naslovnoj strani francuskog lista Lekip.
Dok su u Španiji prošle čitave godine pre nego što je procurela informacija o njegovoj plati, u Francuskoj je za to trebalo manje od dva meseca - mada se tvrdi da je izveštaj netačan.
Uz to je tu i iritantna sapunska opera koja je nastala oko potrage porodice Mesi za kućom u Parizu.
Lokalna štampa često objavljuje intervjue sa agentima i stručnjacima za nekretnine koji drže slovo o tome kakav tip doma oni žele da kupe.
U Španiji se sve vrtelo oko fudbala i, iako se uvek znalo gde on živi, privatnost njegove porodice se poštovala.
Izgleda da je u Francuskoj priča potpuno drugačija i on nije zadovoljan smetnjom, pogotovo što to predstavlja i potencijalnu bezbednosnu pretnju.
Život sa porodicom u hotelu - iako izuzetno luksuznom i prostranom - daleko je od idealnog, mada se mora reći da i Poketino i dalje živi tako.
Glavni cilj njegove porodice je da se što pre skrasi, mada je to lakše reći nego učiniti, zato što nema previše poseda u Parizu koji mogu da ponude vrt i prostor za život napolju u kakvom su uživali u domu u Kasteldefelsu na obodu Barselone.
U ovom trenutku oni povremeno odlaze u šetnju po parkovima blizu hotela, uvek u pratnji obezbeđenja.
Ali potraga za domom skoro je okončana, a Mesijeva žena Antonela vodi računa o tome da sve bude na svom mestu.
Nemoguće je dovoljno naglasiti njenu ulogu, ne samo kao partnerke i majke njihove dece, već i najbolje prijateljice, poverenice i, u situaciji kao što je ova, suštinskog sastojka koji se stara da sve teče onoliko glatko koliko je to uopšte moguće.
Mesi je prvi put upoznao Antonelu Rokuco, zemljakinju poreklom iz Rozarija, kad je imao samo pet godina.
Ona je rođaka njegovog najboljeg prijatelja iz detinjstva Lukasa Skalije, takođe fudbalera.
Njih dvoje, zajedno od 2008. godine, nerazdvojni su.
- Dijego Maradona - jedna Božija ruka i dve magične noge
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
Mesi nije krio kako je najteža stvar u vezi s odlukom o prelasku u Pariz bila saopštiti prvo njegovoj ženi, a potom i njegovoj deci, za selidbu.
Ali Antonela je njegov noseći stub, njegova uzdanica koja se stara da porodica ostane jaka i stabilna.
Ideja da bi on uopšte pomislio na selidbu bez potpune podrške njegove srodne duše i dece koju obožava je nezamisliva.
Možda svesni toga da „iver nikad ne pada daleko do klade", Mesijevo dvoje starije dece trenira dvaput nedeljno sa mlađim kategorijama PSŽ-a, a Antonela je na sebe preuzela zaduženje za to.
Ona vozi decu u školu i iz nje, i provodi vreme radeći neke od ličnih projekata: sponzorstva, partnerstva i podrške, kao i aktivnost na društvenim mrežama.
Kad porodica pogleda kroz svoj hotelski prozor, velike su šanse da će ugledati neke od navijača koji se i dalje tu okupljaju, mada je prvobitni nalet euforije splasnuo makar do nivoa da je ograda koja je postavljena da bi zadržala horde navijača sada mogla da bude sklonjena.
Ali u širem smislu, „Mesimanija" ne pokazuje znake posustajanja u Parizu.
Kad sam ušao u klupsku prodavnicu sa namerom da kupim domaći ili gostujući Mesijev dres PSŽ-a na dan utakmice protiv Mančester Sitija, oni su bili rasprodati.
Njegov gol na toj utakmici - i nagoveštaj da će uslediti još mnogo njih - znači da nas očekuje uzbudljiva vožnja.
Pogledajte i video o oproštaju Argentine od Maradone
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
