Niz otisaka stopala slučajno pronađenih na grčkom ostrvu Krit postavlja fascinantno pitanje - i izaziva veliku kontroverzu - o poreklu ljudske vrste.
Poznati kao otisci stopala iz Trahilosa, njih je 2002. godine pronašao poljski paleontolog Gerard Girlinski, ali sada jedna nova studija tvrdi da su oni najstariji poznati dokaz o ljudskim precima ovakvog tipa.
Istraživanje međunarodnog tima, objavljeno 11. oktobra u časopisu Naučni izveštaji, dovodi u pitanje naširoko prihvaćenu teoriju da su hominini (izraz koji se koristi da bi obuhvatio grupu koja sadrži savremene ljude, izumrle ljudske vrste i sve naše neposredne pretke) potekli i razvili se u Africi pre nego bilo gde drugde.
- Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
- Novo otkriće - ljudi su koristili duvan pre 12.300 godina
- Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
Iz Afrike
Paleontolozi naširoko veruju u hipotezu da je Afrika „kolevka čovečanstva".
Prema ovoj teoriji, ljudska vrsta se razvila isključivo na tom kontinentu pre „velike migracije" u ostatke sveta koja je započela pre manje od dva miliona godina.
Ali tim istraživača predvođen švedskim paleontologom Per Albergom dovodi u pitanje ovaj vremenski sled događaja: oni tvrde da su otisci stopala iz Trahilosa stari šest miliona godina.
To tragove čini skoro 2,5 miliona godina starijim od onih koji se obično smatraju najstarijim direktnim dokazima čovekolikog stopala korišćenog za hodanje - otisci iz Laetolija, otkriveni u Tanzaniji 1976.
Otkrića u Africi bila su ključna za izrađivanje našeg „porodičnog stabla".
Kao i otisci stopala, u poslednjih 100 godina bilo je brojnih drugih pred-ljudskih fosilnih otkrića, koja uključuju lobanju Sahelantropusa, za kog se procenjuje da je živeo u Africi pre sedam miliona godina i da je najstariji trenutno poznati hominin.
U Evropi je, poređenja radi, bilo vrlo malo otkrića sličnih fosila kostiju.
- Vekovima neprimećena - figura ogromne mačke otkrivena u pustinji u Peruu
- Oksfordski muzej i glave mrtvih ljudi - podsećanje na mračnu prošlost
- Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
Ko je ostavio otiske na Kritu?
Profesor Per Alberg bio je deo tima koji je 2017. godine objavio prvu studiju o otiscima iz Trahilosa - studija iz oktobra 2021. geološka je analiza otisaka koja je utvrdila stariji datum za njih, prepravivši njihovu starost sa 5,7 miliona godina na 6,05 miliona godina.
U originalnoj studiji, Alberg i kolege zaključili su da tragovi liče na otiske stopala hominina, naročito po načinu na koji se haluks (veliki palac) nalazi blizu drugih prstiju, za razliku od stopala primata kao što su gorile i šimpanze.
„Neljudska stopala čovekolikih majmuna izgledaju veoma drugačije; oblik stopala više liči na ljudsku šaku, na kojoj je veliki palac spojen nisko bočno na taban i štrči na stranu", rekao je on za BBC.
„U poređenju sa našim srodnim primatima, naš veliki palac je u istoj ravni sa dužom osnovom stopala - ne štrči na stranu."
Ali neki paleontolozi su ove nalaze dočekali sa skepsom.
Kritičari su doveli u pitanje metode korišćene za analizu tragova, a neki su osporili da su to čak pravi otisci.
Vodeći stručnjak za otiske stopala profesor Metju Benet, sa Univerziteta u Bornmutu, u Velikoj Britaniji, bio je deo tima koji je proučavao tragove u Grčkoj, ali čak je i on oprezan u proceni.
„To su veoma intrigantni fosilni otisci, verovatno ih je ostavila dvonožna životinja, neki oblik čovekolikog majmuna", objasnio je profesor Benet za BBC.
„Sasvim je druga priča da li ti otisci potiču od ljudskog roda."
- Miriše na istoriju - psi koji mogu da nađu kosti stare 2.500 godina
- Skelet kita starog 5.000 godina otkriven na Tajlandu
Da bi bolje razumeli Benetovo oklevanje, moramo još jednom da se setimo odsustva fosilnih kostiju hominina u Evropi.
Takođe, vremenski sled ljudske evolucije daleko je od proste priče.
Paleontolozi veruju da su se Veliki majmuni - orangutani, gorile, šimpanze i ljudi - pojavili i diverzifikovali tokom vremena poznatog kao Miocen, od pre 23 miliona do pre 5 miliona godina.
Ali postoji veoma mali konsenzus oko toga kad su se ljudi „odvojili" od njih.
Naučnici su pronašli dokaze o lutanjima neljudskih velikih čovekolikih majmuna po Evropi, tako da je moguće da su oni mogli da ostave otiske na Kritu, objašnjava Robin Krompton, profesor i ekspert za biološku antropologiju sa Univerziteta u Liverpulu, u Velikoj Britaniji.
„Tragovi su svakako mogli da poteknu od hominina, a to je svakako uzbudljivo. Ali je i dalje to veliki znak pitanja koji samo dodatno istraživanje i otkrića može da razjasni", rekao je Krompton za BBC.
Drugim rečima, moramo da pronađemo još kostiju i otisaka u Evropi.
- Otkriveni ostaci dve nove vrste dinosaurusa u Velikoj Britaniji
- Pronađen veliki brod - statusni simbol Vikinga
Koliko su važni otisci iz Trahilosa?
Alberg kaže da nema sumnje da se naša vrsta, Homo sapiens, razvila u Africi pre oko 300.000 godina.
Njega interesuje mnogo raniji period istorije.
„Ovo afričko poreklo Homo sapiensa veoma je dobro dokumentovano", kaže on.
„Tu je sada pitanje da li je u mnogo ranijem periodu čitava ljudska loza potekla iz Afrike."
„Možda i nije, jer naše istraživanje pokazuje da su najraniji ljudski preci možda lutali Južnom Evropom baš kao i Istočnom Afrikom", dodaje Alberg.
Umesto da prosto opovrgne hipotezu o poreklu iz Afrike, Alberg kaže da radi na mogućnosti da su se naši preci raširili po Evropi ranije nego što mi trenutno mislimo.
„Mi samo želimo da kažemo je da domet lutanja ovih ranih hominina možda bio širi nego što ljudi obično misle."
Godine 2017, iste godine kad je objavljena prva studija o otiscima stopala iz Trahilosa, nemačka paleontološkinja profesorka Madlen Bom sa Univerziteta u Tubingenu i sama je završila u vestima.
Ona je objavila otkriće da je „poslednji zajednički predak" ljudi i šimpanzi pronađen u Evropi, a ne u Africi.
Bom i tim istraživača tvrde da je stvorenje, kršteno Grekopitekus, živelo u regionu Balkana pre 7,18 i 7,25 miliona godina, što je starije od Sahelantropusa - koji se trenutno smatra najranijim ljudskim pretkom koji je hodao uspravno.
Do današnjeg dana, ostaci Grekopitekusa sastoje se od jednog zuba i kostiju vilice - ova potonja pronađena je u Grčkoj, 250 kilometara od Krita.
„Naša istraživanja ne dovode u pitanje istoriju ljudske evolucije nakon perioda od pre pet miliona godina, već šta se desilo pre toga", kaže Bom.
Skepticizam i nauka
Kontroverza koju su izazvali otisci iz Trahilosa takođe postavlja pitanje kako se naučnici odnose prema glavnoj hipotezi.
Uprkos rezervacijama prema otiscima iz Trahilosa, Robin Krompton isto tako tvrdi da njihovo odbacivanje kao tragova hominina nimalo ne pomaže u proučavanju porekla ljudske vrste.
„Treba ih istražiti, a ne naprosto otpisati. Naučnici moraju da ostanu otvorenog uma", kaže on.
Madlen Bom se slaže s tim, ističući da je dolazilo do seizmičkih potresa u teorijama o poreklu ljudske vrste.
Afrička hipoteza, na primer, nije postala odmah opšteprihvaćena kad su 1924. u Južnoj Africi pronađeni ostaci novorođenčeta poznatog kao Dete iz Taunga koje je živelo pre 2,8 miliona godina.
„Bilo je perioda u istoriji kad se verovalo da je ljudska vrsta potekla iz nekih drugih delova sveta a ne Afrike", kaže ona.
„Nauka bez skepse nije dobra nauka, ljudi moraju da budu otvoreni za argumente."
„Da, treba nam više istraživanja i više otkrića, ali kad vidite da kolege naprosto otpisuju naše nalaze to je nešto sasvim drugo."
- Ko je bila Meri Ening, zaboravljena naučnica kojoj mnogo dugujemo
- Šta će se naći u vremenskoj kapsuli iz 2020.
Per Alberg deluje posebno iznerviran sugestijom kolega da su tvrdnje njegovog tima neverovatne.
„Naše ideje se doživljavaju na taj način samo zato što se ljudi očajnički drže ideje o poreklu iz Afrike", smatra on.
„U tom smislu, ne brinem se šta će paleontološka zajednica reći sada. Mi smo predstavili dokaze i potkrepili naše argumente."
„Borba sa nevericom ljudi iskreno je nezanimljiva", dodao je on.
Pljačka otisaka
Kao fusnota, tragovi iz Trahilosa svakako nisu zainteresovali samo naučnike.
Osam otisaka čak je bilo isklesano iz stene i ukradeno svega nekoliko nedelja nakon što je otkriće objavljeno 2017. godine.
Grčka policija je kasnije uhapsila profesora lokalne srednje škole i fosili su vraćeni.
Pogledajte video o tome kako su izgledali drevni Egipćani
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.
Bonus video:
