Džozef Biden je rekao da će SAD braniti Tajvan ako Kina napadne, očigledno odstupajući od dugogodišnje politike.
„Da, imamo obavezu da to učinimo", rekao je američki predsednik, odgovarajući na pitanje da li će SAD braniti Tajvan.
Međutim, portparol Bele kuće je kasnije rekao nekim američkim medijima da Bajdenova izjava ne znači promenu politike.
Tajvan je reagovao, navodeći da izjava Bajdena u svakom slučaju neće promeniti njihov odnos u vezi sa Kinom.
Kina vidi Tajvan kao otcepljenu provinciju, koju bi jednog dana mogla vratiti silom ako je potrebno, dok Tajvan tvrdi da je suverena država.
SAD nemaju zvanične diplomatske veze sa Tajvanom, ali mu prodaju oružje u okviru Zakona o odnosima s Tajvanom, prema kojem je Amerika u obavezi da pomogne ostrvu u slučaju napada.
- Napetosti sa Kinom najveće u poslednjih 40 godina, kaže Tajvan
- Si Đinping: Ko krene na Kinu, udariće u veliki čelični zid
- Kina negira da je testirala hipersonične rakete
Amerika već duže vreme praktikuje „stratešku dvosmislenost" kada je reč o složenom pitanju odbrane Tajvana.
To je značilo da su SAD namerno dvosmislene u pogledu toga šta bi učinile da Kina napadne ostrvo.
Iz kabineta predsednice Tajvana reagovali su na izjavu Bajdena, navodeći da neće popustiti pod pritiskom Kine, ali i da neće donositi ishitrene poteze kada dobiju podršku Amerike.
„Tajvan će pokazati čvrstu odlučnost da se odbrani", rekao je portparol predsednika Ksavijer Čeng.
Potvrdio je i da će potvrdio da je Bajdenova administracija nastavilti da iskazuje „čvrstu" podršku Tajvanu.
Bajdenov komentar usledio je ubrzo pošto je kineski ambasador u Ujedinjenim nacijama Žang Jun optužio SAD da podstiču tenzije između dve zemlje.
„Mi nismo uzročk problema", rekao je on.
„Naprotiv, neke zemlje - posebno SAD - preduzimaju opasne radnje, odvodeći situaciju u Tajvanskom moreuzu u opasnom pravcu".
„Mislim da bi u ovom trenutku trebalo da pozovemo Sjedinjene Države da prekinu takvu praksu.
„Uvlačenje Tajvana u rat definitivno nije u nikome interesu. Ne vidim da će Sjedinjene Države od toga išta dobiti", nastavio je on.
- Prvi razgovor američkog i kineskog predsednika posle sedam meseci
- Zašto izgleda kao da se Kina vraća socijalizmu
- Kako Kina želi da stvori „muževnije“ dečake
Kada je drugi put CNN-on novinar Anderson Kuper postavio pitanje da li će SAD stati u odbranu Tajvana u slučaju napada Kine, Bajden je ponovo odgovorio potvrdno.
Portparol Bele kuće kasnije je pokušao da pojasni Bajdenove komentare američkim medijima, rekavši da SAD „ne najavljuju nikakve promene u politici".
Napetosti između Tajvana i Kine rastu poslednjih nedelja nakon što je Peking poslao na desetine ratnih aviona u tajvansku zonu PVO.
Bajden je dodao da nije zabrinut zbog sukoba sa Kinom.
„Nema potrebe za brigu... Kina, Rusija i ostatak sveta znaju da smo najmoćnija vojska u istoriji sveta", rekao je Bajden.
„Ono o čemu treba brinuti je da li će [Kina] preuzeti u aktivnosti koje bi ih dovele u poziciju u kojoj bi mogli da naprave ozbiljnu grešku", rekao je on.
Odnosi Kine i Tajvana - osnovni detalji:
- Zašto Kina i Tajvan imaju loše odnose? Kina i Tajvan su se podelili tokom građanskog rata 1940-tih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, silom ako je potrebno
- Ko upravlja Tajvanom? Ostrvo ima ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u oružanim snagama
- Ko priznaje Tajvan? Samo nekoliko zemalja priznaje Tajvan. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu
Možda će vas zanimati i ovaj video: Sto godina Komunističke partije Kine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
